Неки дар нам је посебно вредан јер смо га добили од особе коју веома поштујемо или која нам је посебно драга, на пример од члана породице или блиског пријатеља. Иако тај поклон можда није скупоцен, за нас је од непроцењиве вредности. То се види из Џордановог примера, споменутог у претходном чланку. Зато вреди размислити о томе ко се побринуо да будемо откупљени.

У Библији стоји: „Бог је послао свог јединорођеног Сина у свет да преко њега добијемо живот“ (1. Јованова 4:9). Исусова откупна жртва нам је нарочито драгоцена јер смо је добили од најузвишеније особе — од самог Бога. Један псалмиста је у песми рекао Богу: „Једино [си] ти, коме је име Јехова, Свевишњи над целом земљом“ (Псалам 83:18).

Осим тога што је најузвишенија особа, Бог је и „наш Отац“ (Исаија 63:16). У ком смислу? Он нам је дао живот. Поред тога, он брине о нама баш као што добар отац брине о својој деци. Бог је у древно доба рекао свом народу: „Зар није [Израел] мој драги син, моје вољено дете [...] Зато се моја утроба узнемирила због њега. Заиста ћу му се смиловати“ (Јеремија 31:20). Бог и данас исто толико воли људе који су му верни. Дакле, Бог је наш Створитељ, али и наш Отац и пријатељ. Зар није част добити дар од самог Бога?

Када видимо да нам је неко поклонио нешто јер нас воли, а не само реда ради или зато што очекује нешто заузврат, тада то још више ценимо.

Бог је дао свог Сина за нас управо из љубави. Библија каже: „По овоме се показала Божја љубав према нама: Бог је послао свог јединорођеног Сина у свет да преко њега добијемо живот“ (1. Јованова 4:9). Да ли је Бог био дужан да то уради? Није. Исусова откупна жртва је израз Божје незаслужене доброте (Римљанима 3:24).

Шта то значи? Библија објашњава: „Бог нам је показао своју љубав тако што је Христ, док смо још били грешници, умро за нас“ (Римљанима 5:8). Не очекујући ништа заузврат, Бог је дао свог Сина за слабе, беспомоћне и грешне људе. То ничим нисмо заслужили, нити му се можемо одужити. Колико само Бог воли човечанство када је био спреман на све то!

Када се неко жртвује да би нам нешто дао, примера ради, одрекне се нечега што му је веома вредно, тада нам је његов поклон још драгоценији.

Бог је „дао свог јединорођеног Сина“, најдраже биће које је имао (Јован 3:16). Из Библије сазнајемо да је Исус „слика невидљивог Бога“ и да га је Бог створио пре свега другог (Колошанима 1:13-15). Пошто су заједно провели милијарде година, постали су веома блиски.

Па ипак, Бог „није поштедео ни сопственог Сина“ (Римљанима 8:32). Дао нам је најдрагоценије што је имао! Ништа га није више коштало.

Веома нам значи када нам неко поклони оно што нам је преко потребно. На пример, како бисте се осећали када би се неко понудио да вам плати лечење од ког вам зависи живот, а које сами не бисте могли приуштити?

У Библији стоји: „Као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети“ (1. Коринћанима 15:22). Шта значи то што „у Адаму сви умиру“? Пошто смо Адамови потомци и рађамо се грешни, нисмо чисти пред Богом и нико од нас не може умаћи болести и смрти. Сами себе не можемо избавити из тог незавидног положаја. Библија то потврђује следећим речима: „Нико ни на који начин не може брата откупити, нити за њега Богу откуп дати. Откупнина за душу њихову толико је велика да довека остаје неплаћена“ (Псалам 49:7, 8). Да смо препуштени сами себи, не бисмо имали никакву наду.

Јехова је попут поменутог добротвора који нам је „платио лечење“. Наиме, у претходно цитираном стиху је било речено да ће „у Христу сви оживети“. Шта то значи? Библија каже: „Крв Исуса, његовог Сина, чисти нас од сваког греха.“ Према томе, ако верујемо у откупну жртву Исуса Христа, могу нам бити опроштени греси и можемо  добити вечни живот (1. Јованова 1:7; 5:13). Да ли та откупна жртва може спасти и оне који су умрли? Да. То се види из следећих речи: „Пошто је смрт дошла посредством човека [Адама], и ускрсење мртвих долази посредством човека [Исуса]“ (1. Коринћанима 15:21). *

Откупна жртва је најдрагоценији дар из барем четири разлога: (1) дао ју је сам Бог, (2) израз је Божје огромне љубави према људима, (3) Бог је жртвовао нешто најдрагоценије и (4) захваљујући њој можемо постати савршени и живети вечно. Не постоји дар који нам више значи!