Два велика рељефа на Титовом славолуку приказују познати историјски догађај. Мање је познато да између ове грађевине и Библије постоји веза — Титов славолук је неми сведок испуњења једног библијског пророчанства.

Почетком првог века наше ере, Римско царство, које се протезало од Британије и Галије (сада Француска) до Египта, уживало је у миру и просперитету. Али једно удаљено подручје непрестано је задавало муке Риму — бунтовна провинција Јудеја.

У једној енциклопедији о старом Риму наводи се следеће: „Између Рима и Јудеје, што није био случај с већином других територија под римском влашћу, постојала је обострана снажна нетрпељивост. Јевреји су презирали страну власт која није марила за њихову традицију, а Римљани су због тврдоглавости Јевреја били посебно нетолерантни према њима“ (Encyclopedia of Ancient Rome). Многи Јевреји су се надали да ће на политичку сцену ступити Месија који ће отерати омражене Римљане и Израелу вратити стару славу. Насупрот њиховим очекивањима, Исус Христ је 33. н. е. најавио пропаст Јерусалима.

Он је рекао: „Доћи [ће] дани кад ће твоји непријатељи подићи око тебе ограду од зашиљених колаца и опколиће те и притиснуће те са свих страна. И сравниће са земљом тебе и твоју децу у теби. Неће оставити у теби ни камен на камену“ (Лука 19:43, 44).

Исусове речи су вероватно збуниле његове ученике. Два дана касније, док су посматрали јерусалимски храм, један од њих је рекао: „Учитељу, гледај! Каквог ли камења, каквог ли здања!“ Заиста, сматра се да је неко храмско камење било дугачко преко 11 метара, широко преко 5 метара и високо преко 3 метра! Ипак, Исус је одговорио: „Доћи ће дани у којима се од свега овога што овде видите неће оставити ни камен на камену, све ће се срушити“ (Марко 13:1; Лука 21:6).

Затим је рекао: „Кад видите да је Јерусалим опколила војска и улогорила се око њега, тада знајте да се његово опустошење приближило. Тада они који буду у Јудеји нека беже у горе. Они који буду у граду нека га напусте, а они који буду у селима нека не улазе у град“ (Лука 21:20, 21). Да ли су се Исусове речи обистиниле?

Прошле су 33 године, а Јудеја је још увек уздисала под римским јармом. Међутим, када је 66. н. е. римски прокуратор у Јудеји Гесије Флор узео новац из свете храмске ризнице, Јевреји су се разбеснели. Убрзо након тога, јеврејски побуњеници су се сјатили у Јерусалим, побили гарнизон римских  војника и прогласили независност.

Око три месеца касније, преко 30 000 римских војника под вођством Цестија Гала кренуло је у Јерусалим да угуши побуну. Римљани су брзо продрли у град и поткопали спољашњи зид храмског дворишта. А затим су се, из непознатог разлога, повукли. Јеврејски побуњеници су се охрабрили и одмах кренули у потеру за њима. Када су зараћене стране напустиле град, хришћани су побегли из Јерусалима у брдовито подручје с друге стране реке Јордан, баш како им је Исус и рекао (Матеј 24:15, 16).

Наредне године, Рим је поново кренуо у поход на Јудеју, под вођством генерала Веспазијана и његовог сина Тита. Међутим, убрзо након што је цар Нерон умро 68. н. е., Веспазијан се вратио у Рим да преузме престо, а поход на Јудеју препустио је свом сину Титу, који је предводио војску од око 60 000 људи.

У јуну 70. н. е., Тит је наредио својим војницима да посеку дрвеће у Јудеји како би подигли седам километара дуг зид од зашиљених колаца око Јерусалима. До септембра, Римљани су опљачкали и спалили град и храм, сравнивши све до темеља, баш као што је Исус прорекао (Лука 19:43, 44). Према једној процени, „у Јерусалиму и другим деловима земље страдало је између 250 000 и пола милиона људи“.

Када се 71. н. е. Тит вратио у Италију, грађани Рима су га дочекали с великим одушевљењем. Цео град је изашао на улице да поздрави једну од најчувенијих победничких поворки у историји Рима.

Мноштво се дивило ратном плену који је војска проносила улицама Рима. Уживали су гледајући заплењене лађе, покретне платформе са осликаним сценама из рата и драгоцености из јерусалимског храма.

Тит је наследио престо свог оца Веспазијана 79. н. е. Али само две године касније, изненада је умро. Власт је преузео његов брат Домицијан и недуго затим подигао тријумфалну капију у част Титу.

Овом славолуку се диве стотине хиљада туриста који сваке године посете Римски форум. За неке је он изузетно уметничко дело, за неке је доказ римске моћи, а за неке подсетник на пропаст Јерусалима и његовог храма.

Међутим, за оне који с пажњом читају Библију, Титов славолук има још већи значај. Он је неми сведок који потврђује поуданост и тачност библијских пророчанстава и истиче да она потичу од Бога (2. Петрова 1:19-21).