Биби је била веома блиска с оцем. Зато су је речи њене пријатељице више заболеле него утешиле. „Његова смрт ми је донела само бол, ништа добро“, стално је понављала. Годинама касније, када је у једној књизи поменуто оно што је доживела, било је јасно да Биби још увек није преболела очеву смрт.

Као што је било у Бибином случају, понекад је потребно много времена да се победи бол, посебно ако смо били веома блиски са особом коју смо изгубили. Зато је сасвим логично што се у Библији за смрт каже да је „непријатељ“ (1. Коринћанима 15:26). Она немилосрдно улази у наш живот, често кад смо потпуно неспремни, и одузима нам драге особе. Нема човека кога смрт на неки начин није погодила. Зато није необично што нам је толико тешко да прихватимо смрт и све што она носи.

Можда сте се и ви питали: Колико је времена потребно да се преболи нечија смрт? Како се изборити са жалошћу? Како могу утешити оне који су изгубили неког? Постоји ли нада за оне који су умрли?