Одрастао сам у Лимону, лучком граду на источној обали Костарике. Био сам седмо од осморо деце у нашој породици. Мајка нас је сама одгајала пошто нам је отац умро кад сам имао осам година.

Од малих ногу сам играо бејзбол. У тинејџерским годинама сам почео да играм у аматерској лиги. Када сам имао двадесетак година, приметио ме је један ловац на таленте и питао ме да ли бих професионално играо за један тим у Никарагви. Али пошто онда не бих могао да се бринем о својој мајци, која је у то време била болесна, одбио сам понуду. Касније сам позван да играм за костариканску репрезентацију, за коју су бирали играче из аматерске лиге. Овог пута сам пристао. У репрезентацији сам био од 1949. до 1952. и играо сам на Куби, у Мексику и Никарагви. Добро ми је ишло. Једном сам чак 17 утакмица заредом одиграо без грешке. Уживао сам кад је публика навијала за мене.

Нажалост, живео сам неморално. Имао сам само једну девојку, али сам је увек варао. Такође сам се опијао. Једном сам се толико напио, да се сутрадан уопште нисам сећао како сам доспео у свој кревет. Играо сам домине за новац, а и игре на срећу.

У међувремену је моја мајка постала Јеховин сведок. Покушавала је да ме заинтересује за Библију, али у то време ме је занимао само спорт. Кад сам тренирао, нисам чак ни глад осећао. Био сам стопостотно усредсређен на игру. Волео сам бејзбол више од свега!

Међутим, кад сам имао 29 година, озбиљно сам се повредио на једној утакмици покушавајући да ухватим лопту. Опоравио сам се, али више нисам могао да професионално играм бејзбол. Додуше, остао сам у свету бејзбола — постао сам тренер једног тима у аматерској лиги.

Године 1957, дошао сам на конгрес Јеховиних сведока који се одржавао на стадиону на ком сам некада играо. Све је било толико другачије у односу на оно што сам навикао да видим на утакмицама. Сведоци су били пристојни и мирни за разлику од страствених навијача. То је на мене оставило такав утисак да сам одлучио да проучавам Библију са Сведоцима и да идем на хришћанске састанке.

Био сам одушевљен оним што сам сазнао. Примера ради, сазнао сам да је Исус прорекао да ће у последњим данима његови следбеници проповедати добру вест о Божјем Краљевству по целом свету (Матеј 24:14). Такође ме је задивило то што они на томе не зарађују. То се слаже са оним што је Исус рекао: „Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте“ (Матеј 10:8).

Упоређивао сам оно што сам сазнавао из Библије са оним што сам видео код Јеховиних сведока. Импресионирало ме је то колико труда посвећују проповедању добре вести о Божјем Краљевству широм света. Видело се да су несебични, какви и треба да буду Исусови следбеници. Зато, када сам прочитао Марка 10:21 и тамо видео како је Исус позвао једног младића да буде његов следбеник, пожелео сам да и ја то будем.

Додуше, нисам успео да одједном све променим. На пример, годинама уназад сам сваке недеље играо лутрију и то увек са својим „срећним бројем“. Али онда сам у Библији сазнао да Бог осуђује оне који верују у „бога Среће“ и оне који су похлепни (Исаија 65:11; Колошанима 3:5). Зато сам одлучио да прекинем с тим. Прве недеље након што сам престао да уплаћујем лозове, моја комбинација је била добитна! Смејали су ми се што нисам играо те недеље и наговарали ме да поново почнем, али нисам попустио. Више се никад нисам коцкао.

Крстио сам се на конгресу Јеховиних сведока 1958. године. Још истог дана је било испитано да ли сам се потпуно променио (Ефешанима 4:24). По повратку у хотел, испред собе ме је чекала бивша девојка. „Хајде, Семи, да се мало забавимо!“, рекла ми је. Одлучно сам рекао да нећу и подсетио је да сада поштујем библијска морална мерила (1. Коринћанима 6:18). „Шта?“, разочарано је узвикнула. С ниподаштавањем је прокоментарисала библијско гледиште о полном моралу и наговарала ме је да поново будемо заједно. Само сам ушао у собу и закључао врата. Срећан сам што се никад нисам вратио старом начину живота.

Могао бих књигу да напишем о томе колико ми је значило то што сам живот ускладио с Библијом. Захваљујући томе имам дивне пријатеље и срећан и испуњен живот.

Још увек волим бејзбол, али сам ствари поставио на своје место. Имао сам славу и новац, али то је било кратког века. Међутим, моје пријатељство с Богом и међународно братство ком припадам трајаће заувек. Библија каже: „Свет пролази и његова жеља, али онај ко врши Божју вољу остаје заувек“ (1. Јованова 2:17). Сада волим Бога Јехову и његов народ више од свега!