ПРЕТЊА ПО ОПСТАНАК. Библија је опстала упркос томе што је писана на пропадљивим материјалима и што је била мета жестоких противника. Међутим, постојала је још једна опасност. Наиме, неки преписивачи и преводиоци покушали су да измене њену поруку. Понекад су настојали да прилагоде Библију својим веровањима, уместо да своја веровања обликују према њој. Погледајмо неке примере.

• Места за службу Богу: У периоду између II и IV века пре нове ере, писци самарићанског Пентатеуха су након Изласка 20:17 убацили речи „на гори Гаризим. Тамо ћеш подићи олтар“. Тако су се надали да ће свети списи оправдати постојање храма на гори Гаризим.

• Тројство (Света Тројица): Мање од 300 година након завршетка Библије, један заговорник доктрине о тројству је у стих из 1. Јованове 5:7 додао речи „на небу: Отац, Реч, и свети дух; и ово троје је једно“. Овог дела није било у изворном тексту. О томе је библиста Брус Мецгер рекао: „Почев од шестог века, ове речи су се све чешће појављивале у манускриптима старолатинских превода [Vetus Latini] и у Вулгати.“

• Божје име: Многи преводиоци су, наводећи јеврејску традицију као разлог, избацили Божје име из Библије. Заменили су га титулама као што су „Бог“ и „Господ“, иако се те титуле у њој не везују само за Створитеља већ и за људе, религиозне предмете, па чак и за Ђавола (Јован 10:34, 35; 1. Коринћанима 8:5, 6; 2. Коринћанима 4:4). *

КАКО ЈЕ БИБЛИЈА ОДОЛЕЛА ТОЈ ПРЕТЊИ. Тачно је да су неки преписивачи Библије били немарни, па чак и подмукли, али многи су били стручни и веома пажљиви. У периоду  између VI и X века нове ере, масорети су преписивали хебрејске списе, који су постали познати као масоретски текст. Каже се да су бројали речи и слова како би засигурали да се не увуче ниједна грешка. Када би сумњали да је у главном тексту била нека грешка, означили би то на маргинама. Веома су пазили да не мењају библијски текст. „Намерно га мењати“, написао је професор Моше Гошен-Готштајн, „за њих би био најгори злочин.“

Осим тога, библисти данас лако могу запазити грешке захваљујући обиљу постојећих манускрипата. Примера ради, верске вође су вековима говориле како њихови преводи на латинском представљају аутентичан библијски текст. Тако су могли да у 1. Јованову 5:7 убаце речи које нису биле део изворног текста, о чему смо говорили раније у овом чланку. Та грешка се увукла и у превод Даничић–Караџић. Али шта су показали касније откривени манускрипти? Брус Мецгер је написао: „Овај део [из 1. Јованове 5:7] не налази се у древним манускриптима (на сиријском, коптском, јерменском, етиопском, арапском, старословенском), осим на латинском.“ Због тога је у неким ревидираним издањима Библије тај део уклоњен.

Да ли древни манускрипти доказују веродостојност библијског текста? Када су 1947. откривени древни свици с Мртвог мора, било је могуће упоредити их с масоретским текстом на хебрејском, који је настао хиљаду година након тих свитака. Један од изучавалаца тих свитака је закључио да чак и само један свитак „пружа необориве доказе да су јеврејски преписивачи више од хиљаду година крајње верно и пажљиво преписивали библијски текст“.

У библиотеци „Честер Бити“ у Даблину налази се једна колекција папируса у којој се могу видети скоро све књиге такозваног Новог завета, укључујући и манускрипте из II века нове ере, што је само око 100 година након што је Библија завршена. „На тим папирусима се може видети обиље нових детаља. Међутим, сви они потврђују да током историје није било великих одступања од изворног библијског текста“, наведено је у једном библијском речнику (The Anchor Bible Dictionary).

ИСХОД. Обиље древних манускрипата потврђује да библијски текст није био значајно измењен. „Ниједна друга древна књига нема толико много сведочанстава из тако раног периода и ниједан непристран стручњак не би могао порећи да је текст који је стигао до нас готово нетакнут“, написао је сер Фредерик Кењон о грчком делу Библије, познатом и као Нови завет. Један други изучавалац, Вилијам Хенри Грин, рекао је о хебрејском делу Библије, то јест о Старом завету: „С правом се може рећи да ниједно друго древно дело није тако верно преношено.“