Када сте били мали, сигурно вам се десило да паднете и одерете руку или колено. Да ли се сећате како вас је мама тешила? Можда би очистила рану и превила је. Свог уплаканог би вас нежно загрлила и пољубила и одмах би вам било лакше. Кад смо били деца, није нас било тешко утешити.

Али када одрастемо, ствари се више не могу решити маминим пољупцем и загрљајем. Проблеми су озбиљнији и теже је наћи решење за њих. Погледајмо неколико примера.

• Можда сте некада остали без посла. Хулијан каже да је био ван себе кад је добио отказ. „Како ћу издржавати породицу?“, питао се. „Након толико година напорног рада, сада им више нисам потребан!“

• Да ли сте доживели бол који доноси распад брака? „Када ме је муж изненада напустио, пре годину и по дана, била сам потпуно скрхана. Срце ми је било сломљено“, каже Ракел. „Осећала сам емоционални али и физички бол. То ме је плашило.“

• Можда имате озбиљне здравствене проблеме и нема изгледа да ће се стање поправити. Можда се некада осећате као Јов, који је рекао: „Дојадило ми је! Не бих хтео да довека овако живим“ (Јов 7:16). Луис, који је ушао у осму деценију живота, каже: „Некада ми се чини да само чекам да умрем.“

• Да ли сте неутешни јер вам је умро неко кога сте много волели? „Када ми је син погинуо у авионској несрећи, испрва нисам могао да верујем да се то десило“, каже Роберт. „А онда сам осетио бол, као да ми је неко зарио мач у срце“ (Лука 2:35).

Иако су доживели тако тешке тренутке, Роберт, Луис, Ракел и Хулијан су ипак пронашли утеху. Бог, најмоћнија особа у свемиру, био је уз њих. Како их је утешио? Да ли и вас може утешити?