„На небу је стајао престо и неко је седео на престолу. Онај који је седео изгледао је попут камена јасписа и драгог камена црвене боје, а око престола је била дуга слична смарагду“ (Откривење 4:2, 3).

„Блистава светлост била је свуда око њега. Видео сам нешто што је изгледало као дуга која се појави у облацима у кишни дан. Тако је изгледала светлост која је блистала унаоколо. То је било нешто што је изгледало као Јеховина слава“ (Језекиљ 1:27, 28).

Захваљујући овим визијама које су имали апостол Јован и пророк Језекиљ, можемо лакше дочарати себи славу самог Јехове Бога. У њима се говори о блиставом драгом камењу, дуги и величанственом Божјем престолу. Из оваквих описа сазнајемо да се Јеховино присуство одликује невероватном лепотом, узвишеношћу и спокојем.

Ти сликовити прикази су у складу са оним што пише у библијској књизи Псалми: „Велик [је] Јехова и достојан највеће хвале. Страх улива више од свих других богова. Јер су сви богови других народа безвредни, а Јехова је небеса начинио. Пред њим су слава и величанство, у његовом су светилишту моћ и лепота“ (Псалам 96:4-6).

Иако је Јехова толико узвишен, он нас позива да му се обраћамо у молитви и уверава нас да ће нас саслушати (Псалам 65:2). Он то чини зато што нас воли и брине за нас. Нико нема толико љубави као он. Зато се једино за њега у Библији каже да је љубав (1. Јованова 4:8).

„[Исусов следбеник Стефан је] пун светог духа, упро поглед у небо и угледао Божју славу и Исуса како стоји с десне стране Богу, па рекао: ’Ево, видим отворена небеса и Сина човечјег како стоји с десне стране Богу‘“ (Дела апостолска 7:55, 56).

Стефан се тим речима обратио верским вођама, на чији је захтев Исус био убијен  недуго пре тога. Визија коју је Стефан добио потврдила је да је Исус жив — да је ускрснуо на небо и да је тамо добио висок положај. Апостол Павле је у вези с тим рекао: „[Јехова је] подигао [Исуса] из мртвих и поставио себи здесна на небесима, далеко изнад сваке владавине и власти и силе и управе и сваког имена које је дато, не само у овом поретку него и у оном који треба да дође“ (Ефешанима 1:20, 21).

Иако је Исус на високом положају, њему је, баш као и Јехови, веома стало до људи. Током своје службе на земљи, Исус је лечио болесне и ускрсавао мртве. Тиме што је дао свој живот, такође је показао колико воли Бога и људе (Ефешанима 2:4, 5). Исус чека прави час да би искористио своју власт и свим послушним људима донео потпуно олакшање од патње.

Пророк Данило је рекао: „Док сам гледао, били су постављени престоли и Прадавни [Јехова] је сео [...] Хиљаде хиљада служило му је, и десет хиљада по десет хиљада стајало је пред њим“ (Данило 7:9, 10).

У овој визији, Данило није видео само једног анђела, већ безброј њих. Мора да је то био призор који оставља без даха! Анђели су узвишена духовна бића, изузетне интелигенције и моћи. Постоје две групе анђела који имају посебан положај — серафими и херувими. У Библији се анђели спомињу око 300 пута.

Анђели не настају од људи који умру. Бог их је створио давно пре човека. Они су били присутни док је Бог стварао земљу и веома су се радовали томе (Јов 38:4-7).

Један начин на који анђели служе Богу је тај што учествују у најважнијем делу које се обавља на земљи — у проповедању добре вести о Божјем Краљевству (Матеј 24:14). То је било откривено апостолу Јовану у једној визији. Он је написао: „Видео сам једног другог анђела како лети посред неба носећи вечну добру вест да је објави онима који живе на земљи  — свим народима и племенима и језицима и народностима“ (Откривење 14:6). Анђели данас не комуницирају с људима, што су понекад чинили у прошлости. Међутим, анђели оне који проповедају воде до добрих људи.

„На небу је избио рат: Михаило [Исус Христ] и његови анђели борили су се са змајем. А борио се и змај и његови анђели, али није победио. И за њих више није било места на небу. И био је збачен велики змај, празмија, који се зове Ђаво и Сатана, који заводи цео свет. Био је збачен на земљу, а с њим су били збачени и његови анђели“ (Откривење 12:7-9).

На небу није увек све било идилично. Још на самом почетку људске историје, један анђео је пожелео да људи обожавају њега, а не Бога и зато се побунио. Тако је добио име Сатана, што долази од хебрејске речи која значи „противник“. Касније су му се у тој побуни придружили и неки други анђели, и тако су постали познати као демони. Они су покварени до сржи и жестоко се противе Јехови. Навели су већину људи да игноришу Јеховине савете.

Сатана и демони су окрутни и изопачени. Они су непријатељи људи и сносе велики део кривице за патњу на земљи. На пример, погледајмо шта су учинили побожном човеку Јову. Сатана је најпре узроковао смрт свих његових слугу, као и све стоке. Затим је „подигао јак ветар“ и срушио кућу у којој се налазило све десеторо Јовове деце. Напослетку је „ударио Јова болним чиревима од пете до темена“ (Јов 1:7-19; 2:7).

Сатани се ближи крај. Пошто је збачен у близину земље, зна да „има мало времена“ (Откривење 12:12). Осуђен је на пропаст, што је за нас добра вест!

„Својом си крвљу купио Богу људе из свих племена и језика и народности и народа, и учинио си их краљевством и свештеницима нашем Богу, и они ће краљевати над земљом“ (Откривење 5:9, 10).

Као што је Исус ускрснуо за живот на небу, тако ће бити и с неким људима. Исус је својим верним ученицима рекао: „Идем да вам припремим место [...] поново ћу доћи и примићу вас у свој дом, да и ви будете тамо где сам ја“ (Јован 14:2, 3).

 Постоји посебан разлог због ког неки иду на небо. Они ће заједно са Исусом бити владари небеског Краљевства, које ће у будућности владати и над земљом. Та власт ће много тога постићи. На њу је Исус мислио када је рекао својим следбеницима да се моле: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети име твоје. Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:9, 10).

Апостол Јован је рекао: „Тада сам зачуо снажан глас са престола како говори: ’Ево Божјег шатора међу људима [...] Он ће обрисати сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити. Нестало је оно што је некад било‘“ (Откривење 21:3, 4).

Ова визија указује на време када ће Исус и његови сувладари у Божјем Краљевству окончати Сатанину власт, након чега ће земља постепено бити претворена у рај. Нестаће све што нам ствара бол и тугу. Нећемо чак ни умирати!

А шта ће бити с умрлима који не иду на небо? Они ће ускрснути и заувек ће живети на рајској земљи (Лука 23:43).