1, 2. Шта су Павле и Сила доживели у Филипима? (Видети слику на почетку чланка.)

БИЛА је скоро поноћ. Два мисионара, Павле и Сила, налазила су се у најмрачнијем делу затвора у Филипима. Ноге су им биле у кладама, а од претрпљених удараца леђа су их још увек болела (Дела 16:23, 24). Све се тако брзо десило! Без икаквог упозорења, руља их је одвукла на трг пред суд који је на брзину сазван. Свукли су им одећу и ишибали их (Дела 16:16-22). Била је то ужасна неправда! Павле је као римски грађанин имао право на поштено суђење. *

² Док је седео у мраку, Павле је размишљао о протеклом дану и људима које је упознао у Филипима. За разлику од многих других градова у којима је раније био, у овом граду није чак било ни јудејске синагоге. Зато су се Јудејци састајали ван градских зидина, на обали реке  (Дела 16:13, 14). Можда у граду није било ни десет Јудејаца, што је био услов за подизање синагоге. Становници овог града очигледно су били веома поносни на своје римско грађанство (Дела 16:21). Можда им зато није ни пало на памет да би Павле и Сила, пореклом Јудејци, могли имати римско грађанство. Шта год да је био случај, њих двојица су неправедно завршила у затвору.

3. (а) Зашто је Павле можда био збуњен што је завршио у затвору? (б) Какав став је Павле показао?

³ Павле је можда размишљао и о свему што му се догађало протеклих месеци. Док је био с друге стране Егејског мора, у Малој Азији, свети дух га је више пута спречио да проповеда у неким крајевима. Као да га је подстицао да иде на неко друго место (Дела 16:6, 7). Али куда је требало да иде? Одговор на то питање добио је док је био у Троади, када му је у једној визији један човек рекао: „Пређи у Македонију.“ С тако јасним смерницама које је добио, Павле је одмах кренуо на пут. (Прочитати Дела апостолска 16:8-10.) Шта се онда десило? Стигао је у Македонију и врло брзо завршио у затвору. Зашто је Јехова то дозволио? Колико дуго ће бити у затвору? Чак и ако су га мучила таква питања, није дозволио да му то ослаби веру и умањи радост. Он и Сила су се „молили и песмом хвалили Бога“ (Дела 16:25). Божји мир им је чувао срце и мисли.

4, 5. (а) Како бисмо се могли наћи у ситуацији сличној Павловој? (б) Како се Павлова ситуација неочекивано променила?

⁴ Можда смо и ми некад попут Павла били убеђени у то да следимо вођство светог духа, али онда се ситуација није развијала онако како смо очекивали. Можда смо наишли на неке препреке или смо се нашли у новим околностима због којих се наш живот из корена променио (Проп. 9:11). Док размишљамо о томе, можда ни ми немамо одговоре на нека питања, као што је, рецимо, зашто је Јехова дозволио да нам се тако нешто деси. Шта нам у том случају може помоћи да и даље истрајемо и да не изгубимо поверење у Јехову? Да бисмо добили одговор на то питање, погледајмо шта се даље дешавало с Павлом и Силом.

⁵ Док су њих двојица певали хвалоспеве, десио се низ потпуно неочекиваних догађаја. Земља се одједном снажно затресла. Врата затвора су се широм отворила и свим затвореницима су спали окови. Затворски чувар је због тога хтео да се убије, али га је Павле спречио. Након тога су се чувар и његова породица крстили. Наредног дана, у зору, градски управитељи су послали своје службенике да ослободе Павла и Силу. Замолили су их да у миру напусте град. Кад су градски управитељи схватили да су направили страшну грешку, будући да су Павле и Сила били римски грађани, лично су дошли да их испрате из града. Али Павле и Сила су тражили да се пре тога поздраве с новокрштеном сестром Лидијом. Такође су искористили прилику да охрабре браћу (Дела 16:26-40). Како се само све брзо променило!

6. Шта ћемо размотрити у овом чланку?

⁶ Шта можемо научити на основу ових догађаја? Јехова може учинити  нешто сасвим неочекивано и зато не треба да будемо претерано забринути кад смо у некој тешкој ситуацији. Та чињеница је очигледно дубоко утицала на Павла, што се види из његове посланице Филипљанима, у којој је говорио о забринутости и Божјем миру. Најпре ћемо видети оно што је рекао у Филипљанима 4:6, 7. (Прочитати.) Затим ћемо осмотрити још неке ситуације забележене у Библији, у којима је Јехова учинио нешто сасвим неочекивано. На крају ћемо видети како нам „Божји мир“ може помоћи да истрајемо у кушњама и да не изгубимо поверење у Јехову.

7. (а) Шта је Павле желео да пренесе Филипљанима? (б) Коју поуку можемо извући из Павлових речи?

⁷ Кад су браћа у Филипима касније читала Павлову посланицу, без сумње су се сетили свега што му се десило и како је Јехова учинио нешто што нико од њих није очекивао. Чему је Павле у ствари хтео да их поучи? Да се не брину, већ да се моле, јер ће тако добити Божји мир. Запазимо да је рекао да Божји мир „превазилази сваки ум“. Шта то значи? У неким преводима Библије се каже да тај мир „превазилази све наше снове“ или да „надмашује све људске планове“. Дакле, Павле је рекао да не можемо ни замислити колико је „Божји мир“ нешто изузетно. Ми као људи понекад не видимо излаз из својих проблема, али Јехова види и може учинити нешто сасвим неочекивано. (Прочитати 2. Петрову 2:9.)

8, 9. (а) Какво добро је проистекло из неправде коју је Павле претрпео у Филипима? (б) Шта је дало тежину Павловим речима?

⁸ Павлова посланица је сигурно ојачала браћу у Филипима, јер их је навела да размишљају о свему што је Јехова учинио за њих у протеклих десет година. Иако је Јехова допустио да Павле и Сила доживе неправду, то је на крају допринело „одбрани и законском потврђивању права на проповедање добре вести“ (Фил. 1:7). Зато су градски управитељи убудуће морали два пута да размисле пре него што нешто предузму против новонастале хришћанске скупштине. Можда је управо због тога што се Павле позвао на римско грађанство његов сапутник Лука могао да још неко време остане у Филипима. Тако је могао и даље да помаже браћи у том граду.

⁹ Док су браћа у Филипима читала Павлову посланицу, добро су знала да то нису речи неког ко удобно седи у свом дому и другима говори шта да раде. Павле је и сам био у изузетно тешким околностима, али је показао да је имао „Божји мир“. Заправо, док је писао посланицу Филипљанима, био је у кућном притвору у Риму. Али је и даље било очигледно да има „Божји мир“ (Фил. 1:12-14; 4:7, 11, 22).

10, 11. (а) Шта треба да радимо када смо због нечега забринути? (б) Шта је разумно да очекујемо од Јехове?

¹⁰ Шта ће нам помоћи да се ни за шта не бринемо и да осетимо „Божји мир“? Павлова посланица Филипљанима показује да је лек за бригу молитва. Зато кад нас нешто мучи, то треба да изнесемо Јехови у молитви. (Прочитати 1. Петрову 5:6, 7.) Притом треба да будемо потпуно уверени да му је стало до нас. У молитвама треба и да му захвалимо за све што је учинио за нас. Наше поверење у њега ће бити много јаче кад имамо на уму  да он „може учинити неизмерно више од свега што молимо или замислимо“ (Еф. 3:20).

¹¹ Као у случају Павла и Силе у Филипима, можда ћемо се и ми изненадити оним што Јехова чини за нас лично. То не мора да буде нешто спектакуларно, али је увек оно што нам је потребно у том тренутку (1. Кор. 10:13). Наравно, то не значи да треба да седимо скрштених руку и да чекамо да Јехова реши сваки наш проблем. Важно је да поступамо у складу с нашим молитвама (Римљ. 12:11). Тако показујемо Јехови колико нам је стало до нечега, а такву искреност и упорност Јехова може да благослови. Немојмо заборавити да он може учинити и много више од онога за шта смо га молили или онога што очекујемо. Понекад нас изненади и учини нешто сасвим неочекивано. Погледајмо неке библијске догађаје који ће нас уверити у то да је Јехова спреман да учини неочекиване ствари у нашу корист.

12. (а) Шта је Језекија урадио кад је Сенахирим претио да освоји Јерусалим? (б) Шта учимо из тога како је Јехова решио ову ситуацију?

¹² Док читамо Библију, често наилазимо на примере у којима се види како је Јехова чинио неочекиване ствари. На пример, краљ Језекија је живео у време када је асирски краљ Сенахирим покорио Јуду и освојио све утврђене градове, осим Јерусалима (2. Краљ. 18:1-3, 13). Онда је кренуо на Јерусалим. Шта је Језекија учинио? Молио се Јехови и тражио савет од пророка Исаије (2. Краљ. 19:5, 15-20). Такође је показао да је разуман тако што је платио данак који је Сенахирим тражио (2. Краљ. 18:14, 15). Осим тога, предузео је неке мере да би град могао да издржи дуготрајну опсаду (2. Лет. 32:2-4). Али шта се на крају десило? Јехова је послао анђела који је за једну ноћ побио 185 000 асирских војника. Ни сам Језекија то није очекивао! (2. Краљ. 19:35).

13. (а) Шта учимо из онога што се десило Јосифу? (б) Шта је Сара доживела, иако то није очекивала?

¹³ Осмотримо и пример младог Јосифа, Јаковљевог сина. Док је био у затвору у Египту, да ли је могао да замисли да ће једног дана бити други човек по моћи у Египту и да ће га Јехова користити да спасе своју породицу од глади? (Пост. 40:15; 41:39-43; 50:20). Нема сумње да су Јеховина дела надмашила сва Јосифова очекивања. Сетимо се и Јосифове прабаке Саре. Да ли је она у својим позним годинама очекивала да ће јој Јехова  дати сина, али не преко њене слушкиње, већ да ће га она родити? Рођење Исака је без сумње било нешто ван свих њених очекивања (Пост. 21:1-3, 6, 7).

14. Шта нам јача веру у Јехову?

¹⁴ Наравно, не можемо очекивати од Јехове да чудом уклони све наше проблеме пре новог света, нити то треба да тражимо од њега. Али знамо да је Јехова на невероватне начине помагао својим слугама у прошлости, а он се не мења. (Прочитати Исаију 43:10-13.) То јача нашу веру у њега. Знамо да он може учинити све што је потребно да би нам дао снагу да чинимо оно што је њему по вољи (2. Кор. 4:7-9). Шта учимо из примера Језекије, Јосифа и Саре? Ако останемо верни Јехови, он нам може помоћи и у најтежим околностима.

15. Шта ће нам помоћи да сачувамо „Божји мир“?

¹⁵ Како можемо сачувати „Божји мир“ и када смо у проблемима? Тако што ћемо и даље бити блиски с Јеховом. То је могуће захваљујући Исусовој откупној жртви. Она нам такође омогућује да нам греси буду опроштени и да имамо чисту савест (Јов. 14:6; Јак. 4:8; 1. Петр. 3:21). Та жртва је заиста диван дар који смо добили од Јехове.

16. Помоћу примера објасни како на нас утиче „Божји мир“.

¹⁶ Како на нас утиче „Божји мир који превазилази сваки ум“? Библија нам каже за тај мир: „Чуваће ваша срца и ваше мисли преко Христа Исуса“ (Фил. 4:7). Реч преведена са „чувати“, на изворном језику је заправо војни термин, који се односио на групу војника чији је задатак био да штите утврђене градове, какав је био и Филипи. Његови становници су ноћу мирно спавали јер су знали да на вратима града стоје војници. Слично томе, кад имамо „Божји мир“, срце и мисли су нам спокојни. Знамо да Јехова брине о нама и жели да будемо срећни (1. Петр. 5:10). То нас штити од претеране забринутости и обесхрабрења.

17. Шта ће нам помоћи да се не плашимо будућности?

¹⁷ Ускоро ће човечанство доживети велику невољу какве до сада није било (Мат. 24:21, 22). Не знамо шта ће се десити с нама као појединцима. Али не треба да будемо претерано забринути. Иако не знамо шта ће Јехова тачно урадити, знамо какав је он. На примерима из библијског доба смо видели да, без обзира на то шта се дешава, он увек испуњава оно што намерава. То понекад чини на сасвим неочекиван начин. Кад год тако нешто учини за нас, увек изнова осетимо „Божји мир који превазилази сваки ум“.