1, 2. (а) Да ли је могуће обући нову личност? (б) Које су одлике нове личности забележене у Колошанима 3:10-14?

У ПРЕВОДУ Нови свет израз „нова личност“ појављује се само два пута (Еф. 4:24; Кол. 3:10). Односи се на личност која је „створена по Божјој вољи“. Да ли је могуће развити такву личност? Јесте, зато што нас је Јехова створио по својој слици, што значи да можемо одражавати његове дивне особине (Пост. 1:26, 27; Еф. 5:1).

² Будући да смо од наших прародитеља наследили несавршеност, сви понекад имамо неке неисправне жеље. Можда и средина у којој живимо доста утиче на нас. Али уз Јеховину помоћ можемо бити особе по његовој вољи. Да бисмо имали жељу да обучемо нову личност, било би добро да размотримо неколико њених одлика о којима је писао апостол Павле. (Прочитати Колошанима 3:10-14.) Видећемо и како све то можемо применити у служби проповедања.

3. Која је једна одлика нове личности?

³ Апостол Павле је објаснио да је непристраност важна одлика нове личности. Он је рекао: „Ту више нема ни Грка ни Јудејца, ни обрезања ни необрезања, ни туђинца, ни Скита *, ни роба, ни слободњака.“ Зашто у скупштини нико не треба да себе сматра бољим од других због своје расе, националности или положаја у друштву? Зато што смо ми као Христови следбеници „сви једно“ (Кол. 3:11; Гал. 3:28).

4. (а) Како Јеховине слуге треба да се опходе према другима? (б) Шта може бити препрека хришћанском јединству?

⁴ Они који обуку нову личност према другима се опходе с поштовањем, без обзира на то којој раси припадају или ког су порекла (Римљ. 2:11). То у неким деловима света може представљати прави изазов. На пример, годинама раније власти у Јужноафричкој Републици одредиле су на ком ће подручју живети припадници одређене расе. Од тада већина људи, укључујући и Јеховине сведоке, није променила подручје на коме живи. Водеће тело је желело да подстакне тамошњу браћу да широм отворе своје срце. Зато је у октобру 2013. године организовано нешто што им је помогло да се међусобно боље упознају (2. Кор. 6:13). О чему се радило?

5, 6. (а) Како су у једној земљи браћа ојачала међусобно јединство? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Шта је тиме постигнуто?

⁵ Направљен је план да по две скупштине у којима објавитељи говоре различитим језицима или припадају различитим расама сарађују током викенда и друже се. Браћа и сестре из тих скупштина ишли су заједно у службу проповедања, на састанке и позивали су једни друге у госте. Стотине скупштина је учествовало у томе, а подружница је добила много позитивних коментара, чак и од људи са стране. На пример, припадник једне цркве је рекао: „Ја нисам Сведок, али морам признати да сте изванредно организовали дело проповедања и да код вас нема расизма.“ Како је све то утицало на браћу?

⁶ На пример, једна сестра која се зове Нома и говори коса језиком у почетку се устручавала да у свој скромни дом позове браћу и сестре белце из енглеске скупштине. Али након што је ишла у службу проповедања с њима и уживала у њиховом гостопримству, одушевљено је рекла: „Они су нормални људи баш као и ми!“ Када је дошао ред да њена скупштина угости енглеску скупштину, припремила је оброк и позвала неку браћу. Међу њима је био и један старешина белац. Нома је рекла: „Била сам одушевљена што је хтео да седи малтене на поду на једној пластичној гајби.“ Захваљујући оваквој сарадњи, многа браћа и сестре су стекли нове пријатеље и решили да и даље тако наставе.

7. Зашто треба да будемо самилосни?

⁷ Док Сатанин свет не дође своме крају, сви ћемо се и даље суочавати с неким проблемима. То може бити незапосленост, озбиљна болест, прогонство, природне катастрофе, губитак имовине због криминала или нешто сасвим друго. Да бисмо у таквим ситуацијама могли да једни другима будемо подршка, морамо бити истински  самилосни. То ће нас подстаћи да чинимо добро другима (Еф. 4:32). Те одлике нове личности помоћи ће нам да се угледамо на Бога и да другима будемо извор утехе (2. Кор. 1:3, 4).

8. Наведи пример како самилост и доброта могу позитивно утицати на све у скупштини.

⁸ Како у својој скупштини можемо показати још већи обзир према онима који су се доселили из неких других земаља или су у некој незгодној ситуацији? Треба да будемо срдачни према њима и да се потрудимо да се осећају као код куће (1. Кор. 12:22, 25). Погледајмо шта је доживео Деникарл који се са Филипина преселио у Јапан. Пошто је био странац, на послу се суочавао с предрасудама. А онда је дошао на састанак Јеховиних сведока. Он каже: „Скоро сви на том састанку били су Јапанци, али су ме срдачно дочекали као да се одувек знамо.“ Браћа и сестре су и даље били добри према њему, што му је помогло да духовно напредује. Крстио се и сада служи као старешина. Друге старешине из те скупштине имају само речи хвале за њега и његову супругу, Џенифер. На пример, за њих су рекли: „Као пионири живе скромно и дају добар пример другима јер служба проповедања заузима важно место у њиховом животу“ (Лука 12:31).

9, 10. Наведи примере који показују зашто треба да будемо самилосни у служби проповедања.

⁹ Док проповедамо добру вест, имамо много прилика да „чинимо добро свима“ (Гал. 6:10). На пример, у жељи да покажу доброту и самилост према имигрантима, многи Сведоци су се потрудили да науче њихов језик (1. Кор. 9:23). То је донело многе добре резултате. Једна пионирка из Аустралије, која се зове Тифани, научила је свахили да би помогла скупштини на том језику у Бризбејну. Иако јој није било лако да савлада тај језик, то је обогатило њен живот. Она каже: „Ако желите да вам служба буде занимљива, служите у некој скупштини на страном језику. То је као да путујете, а у ствари нисте ни изашли из свог града. Из прве руке ћете видети како су наша браћа у читавом свету уједињена, што је равно чуду.“

¹⁰ Једна породица у Јапану је доживела нешто слично. Ћерка у тој породици која се зове Сакико каже: „Током 1990-их, у служби проповедања смо често сретали имигранте из Бразила. Када смо им из Библије на португалском показали стихове као што су  Откривење 21:3, 4 или Псалам 37:10, 11, 29, видели смо да их то занима. Неки су чак били дирнути до суза.“ Али ова породица се није зауставила на томе. „Када смо видели колико су жељни истине“, каже Сакико, „почели смо да као породица учимо португалски.“ Касније су допринели оснивању скупштине на португалском. Ова породица је током година помогла многим имигрантима да постану Јеховини сведоци. „Није нам било лако да научимо португалски“, каже Сакико, „али благослови које смо доживели потврдили су да је све то било вредно труда. Заиста смо захвални Јехови за то.“ (Прочитати Дела апостолска 10:34, 35.)

11, 12. (а) Зашто је веома важно да из исправних мотива обучемо нову личност? (б) Шта ће нам помоћи да останемо понизни?

¹¹ Шта треба да нас мотивише на то да обучемо нову личност? Жеља да угодимо Јехови, а не жеља да оставимо утисак на људе. Не заборавимо да је због поноса чак и једно савршено духовно створење згрешило Јехови. (Упоредити с Језекиљем 28:17.) Будући да смо ми несавршени, сигурно нам је још теже да се боримо против поноса и охолости. Али ипак можемо бити понизни. Шта ће нам у томе помоћи?

¹² Да бисмо остали понизни, сваког дана морамо наћи времена да дубоко размишљамо о ономе што стоји у Божјој Речи (Пон. зак. 17:18-20). Нарочито треба да размишљамо о Исусовим поукама и о његовом дивном примеру понизности (Мат. 20:28). Он је чак опрао ноге својим апостолима (Јов. 13:12-17). Надаље, морамо се стално молити Јехови да нам својим светим духом помогне да се боримо против сваке склоности да себе сматрамо бољима од других (Гал. 6:3, 4; Фил. 2:3).

13. Које благослове доноси понизност?

¹³ Прочитати Пословице 22:4. Јехова од свих својих слугу очекује да буду понизни, а понизност са собом доноси велике благослове. Један од њих је мир и јединство у скупштини. Осим тога, Јехова ће онима који су понизни исказати своју незаслужену доброту. Апостол Петар је рекао: „Сви се опашите понизношћу у међусобном опхођењу, јер се Бог супротставља охолима, а незаслужену доброту показује понизнима“ (1. Петр. 5:5).

14. Ко је најбољи пример благости и стрпљења?

¹⁴ У данашњем свету се благи и стрпљиви људи често сматрају слабићима. Колико је то само далеко од истине. Те дивне особине потичу од најмоћније особе у свемиру, Јехове Бога. Он пружа најбољи пример благости и стрпљења (2. Петр. 3:9). Сетимо се само како је преко анђела одговарао Аврахаму и Лоту на њихова питања (Пост. 18:22-33; 19:18-21). Осим тога, Јехова је више од 1 500 година трпео тврдоглав израелски народ (Језек. 33:11).

15. Какав је пример Исус оставио што се тиче благости и стрпљења?

¹⁵ Исус је такође био благ (Мат. 11:29). Није губио стрпљење са својим ученицима иако су имали многе мане. Док је био на земљи, трпео је неоправдане критике верских неистомишљеника. Али остао је благ и стрпљив све до своје смрти. Док је трпео неописиве болове на мученичком стубу, молио се свом Оцу да опрости онима који су  га прибили на стуб рекавши да „не знају шта чине“ (Лука 23:34). Какав диван пример благости и стрпљења у веома тешким и стресним околностима! (Прочитати 1. Петрову 2:21-23.)

16. Како можемо показати благост и стрпљење?

¹⁶ Како можемо показати да смо благи и стрпљиви? Апостол Павле је споменуо један од начина када је суверницима написао: „Подносите једни друге и спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога. Као што је Јехова спремно опростио вама, тако чините и ви“ (Кол. 3:13). Да бисмо тако нешто чинили, морамо бити благи и стрпљиви. Али ако опраштамо једни другима, сачуваћемо јединство у скупштини.

17. Зашто је важно да будемо благи и стрпљиви?

¹⁷ Јехова очекује од нас да будемо благи и стрпљиви. Без таквих особина нећемо ући у нови свет (Мат. 5:5; Јак. 1:21). Што је још важније, својом благошћу и стрпљивошћу исказујемо част Јехови и помажемо другима да и они буду такви (Гал. 6:1; 2. Тим. 2:24, 25).

18. Како су љубав и непристраност повезане?

¹⁸ Ниједну од ових особина о којима смо говорили не можемо испољавати ако немамо љубави. На пример, Исусов ученик Јаков је морао да опомене своју браћу што су се према богатима опходили боље него према сиромашнима. Он је објаснио да се таквим понашањем крши заповест: „Воли свог ближњег као самог себе.“ Затим је додао: „Ако сте пристрани, грех чините“ (Јак. 2:8, 9). Ако волимо друге, нећемо имати предрасуде према онима који се по образовању, раси или друштвеном статусу разликују од нас. Непристраност треба да буде суштински део наше личности, а не само нешто што показујемо форме ради.

19. Зашто је љубав важна?

¹⁹ Љубав је још „дуготрпљива и добра“ и „не узвисује се“ (1. Кор. 13:4). Морамо бити стрпљиви, добри и понизни да бисмо наставили да проповедамо добру вест (Мат. 28:19). Те исте особине ће нам помоћи да се добро слажемо са свом браћом и сестрама у скупштини. Ако волимо једни друге, у нашим скупштинама ће владати јединство. То ће донети хвалу Јехови, а друге ће привући истини. Зато је сасвим на месту што се библијски опис нове личности завршава следећим речима: „Изнад свега, обуците се у љубав, јер вас она савршено повезује“ (Кол. 3:14).

20. (а) Шта треба да се питамо? (б) Каквој се будућности радујемо?

²⁰ Свако од нас треба да се пита шта још може учинити како би скинуо и одбацио стару личност. Треба да се усрдно молимо Јехови да нам помогне да одбацимо све ставове и поступке који нас могу коштати уласка у Божје Краљевство (Гал. 5:19-21). Поред тога, добро је да се питамо да ли своја размишљања и даље усклађујемо с Јеховиним (Еф. 4:23, 24). Процес облачења нове личности је нешто што ће трајати све док не будемо били савршени. Живот ће заиста бити диван када сви буду имали нову личност и када на савршен начин буду одражавали Јеховине предивне особине.