1. Шта доказује да је Јехова великодушан?

ЈЕХОВА је у почетку био сасвим сам, а онда је одлучио да створи интелигентна бића и на небу и на земљи. Библија каже да је Јехова срећан Бог и да је дарежљив (1. Тим. 1:11; Јак. 1:17). Он жели да и ми будемо срећни и зато нас учи да будемо великодушни (Римљ. 1:20).

2, 3. (а) Зашто смо срећни кад смо великодушни? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

² Бог је човека створио по својој слици (Пост. 1:27). То значи да смо створени тако да одражавамо његове особине. Дакле, да бисмо били срећни и испуњени треба да се угледамо на нашег Бога и да попут њега будемо великодушни и брижни према другима (Фил. 2:3, 4; Јак. 1:5). Једноставно речено, Јехова нас је тако створио. Истина је да смо несавршени, али ипак попут Јехове можемо бити великодушни.

³ У овом чланку ће бити речи о томе шта из Библије учимо о великодушности. Видећемо како можемо стећи Божју наклоност и како нам ова особина помаже да  испунимо задатак који нам је Бог дао. Видећемо и колико наша срећа зависи од наше великодушности и зашто је битно да останемо великодушни.

4, 5. Какав су нам пример у погледу великодушности оставили Јехова и Исус?

⁴ Јехова жели да као његова створења будемо великодушни и сигурно је срећан када смо такви (Еф. 5:1). Лепота и богатство природе, као и начин на који функционише људско тело, сведоче о томе да Бог жели да будемо срећни (Пс. 104:24; 139:13-16). Зато Јехови исказујемо част када се трудимо да усрећимо друге.

⁵ Христ нам је такође оставио савршен пример тога како човек може бити великодушан и ми се, као његови прави следбеници, трудимо да се угледамо на њега. Он је рекао: „Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе“ (Мат. 20:28). Зато је апостол Павле подстицао хришћане на следеће: „Размишљајте онако како је размишљао и Христ Исус [...] Одрекао се самог себе и узео обличје роба“ (Фил. 2:5, 7). Добро је да се питамо да ли можемо у још већој мери поступати попут њега. (Прочитати 1. Петрову 2:21.)

6. Зашто је Исус испричао причу о милосрдном Самарићанину? (Видети слику на почетку чланка.)

⁶ Јеховино признање стичемо када нам је, по угледу на њега и Христа, стало до других и када тражимо прилике да им помажемо. Испричавши причу о милосрдном Самарићанину, Исус је својим ученицима нагласио да од њих очекује да се потруде да помажу свима, без обзира на порекло. (Прочитати Луку 10:29-37.) Да ли се сећаш зашто је Исус испричао ту причу? Зато што га је један Јудејац питао: „А ко је мој ближњи?“ Исус је заправо објаснио да Јехова жели да будемо великодушни према свима, као што је то био Самарићанин.

7. Шта је Сатана тврдио у Едену и по чему се види да ли сматрамо да је најбоље слушати Бога?

⁷ Постоји још један добар разлог да будемо великодушни. Када се сетимо шта је Сатана урадио у еденском врту, још нам је јасније колико је важно да будемо несебични и великодушни. Он је тврдио да ће Адам и Ева, као и људи уопште, бити срећнији ако се одметну од Јехове и мисле само на себе. Ева је поступила себично јер је хтела да буде као Бог. И Адам је поступио себично јер је више хтео да угоди Еви него Богу (Пост. 3:4-6). Последице тога су очигледне. Јасно је да себичност никога не усрећује. Када смо несебични, показујемо да сматрамо да је најбоље поступати онако како Бог то жели.

8. Зашто је требало да Адам и Ева мисле на друге?

⁸ Бог је првом људском пару дао заповест која је требало да их наведе на то да мисле и на друге, иако у еденском врту још увек није било  других људи. Он им је рекао да напуне земљу својим потомством и да је себи подложе (Пост. 1:28). Као што је Створитељ желео да људи буду срећни, тако је требало да и Адам и Ева мисле на срећу своје још нерођене деце. Бог је очекивао да они са својом породицом прошире рај по целој земљи. Био би то велики породични пројекат!

9. Зашто би људи били срећни док би земљу претварали у рај?

⁹ Да Адам и Ева нису сагрешили, сви људи би били савршени. Сви они би блиско сарађивали с Јеховом на остварењу његове намере да читава планета постане рај. Тако би ушли у његов починак (Јевр. 4:11). Замисли само колико би им задовољства и радости то донело! Јехова би их сигурно неизмерно благословио зато што се несебично троше у корист других.

10, 11. Како можемо извршити заповест да проповедамо и стварамо ученике?

¹⁰ Јехова је својим слугама у савремено доба дао један други задатак, да проповедају и стварају ученике. Да бисмо у томе успели, морамо мислити на добробит других људи. У том послу можемо истрајати само ако имамо прави мотив, а то је љубав према Богу и ближњима.

¹¹ Апостол Павле је за себе и сухришћане с којима је проповедао рекао: „Ми смо Божји сарадници“, будући да су учествовали у сејању и заливању семена истине (1. Кор. 3:6, 9). И ми данас имамо прилику да будемо Божји сарадници тако што несебично трошимо своје време, средства и снагу у делу проповедања. Каква част!

12, 13. Зашто по твом мишљењу стварање ученика доноси радост?

¹² Уколико радо трошимо своје време и снагу на проповедање и стварање ученика бићемо радосни. Они који су имали прилику да воде библијски курс с неком особом кажу да је то нешто изванредно. Много нас радује када видимо како особа с којом проучавамо почиње да схвата неко библијско учење, све више стиче веру, мења се и преноси другима шта је научила. И Исус је био веома срећан када су се његових 70 ученика, које је био послао да проповедају, вратили радосни због свега што су доживели (Лука 10:17-21).

¹³ Објавитељи широм света доживљавају право задовољство када виде како добра вест позитивно утиче на живот људи којима су је пренели. Узмимо за пример нашу младу  неудату сестру Ану *, која се преселила на једно подручје у Источној Европи да би помагала у проповедању. „Много ми се свиђа што се овде лако може започети библијски курс“, написала је она. „Уживам у служби. Кад стигнем кући, немам времена да мислим на своје проблеме јер размишљам о људима с којима проучавам и о томе шта њих мучи и како да им помогнем. Из личног искуства сам видела да ’више усрећује давање него примање‘“ (Дела 20:35).

14. Како можемо бити радосни у служби чак и ако људи нису тако пријемчиви за истину?

¹⁴ Ако задржимо на уму да проповедањем људима пружамо прилику да чују добру вест, имаћемо осећај задовољства чак и ако они не буду реаговали позитивно. На крају крајева, имамо сличан задатак као пророк Језекиљ, коме је Јехова рекао: „Говори им моје речи, без обзира да ли ће слушати или неће“ (Језек. 2:7; Ис. 43:10). Чак и ако неки не цене добру вест коју им проповедамо, Јехова цени наш труд. (Прочитати Јеврејима 6:10.) Један брат је показао да има добар став према проповедању када је рекао: „Ми садимо, заливамо и молимо се у нади да ће Јехова дати да семе истине никне“ (1. Кор. 3:6).

15. Објасни да ли треба да будемо великодушни само према онима који то цене.

¹⁵ Исус такође жели да будемо срећни. Зато нас је подстакао да будемо дарежљиви. Људи углавном реагују позитивно када је неко дарежљив према њима. „Дајте, и даће вам се“, рекао је Исус. „Сипаће вам у крило добру меру, набијену, стресену и препуну. Јер каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити“ (Лука 6:38). Наравно, неће сви бити одушевљени нашом великодушношћу, али ако ипак буду, можда ће и они пожелети да тако поступају. Зато немојмо престати да се  трудимо, било да то други цене или не. Никада не знаш колико добра можеш постићи само једним великодушним поступком.

16. Шта треба да нас мотивише да будемо великодушни?

¹⁶ Људи који су стварно великодушни не чине добра дела само да би нешто добили заузврат. Исус је то имао на уму када је рекао: „Кад приређујеш гозбу, позови сиромашне, сакате, хроме и слепе. Бићеш срећан, јер они немају чиме да ти узврате“ (Лука 14:13, 14). Једна библијска пословица гласи: „Ко има благонаклоно око, биће благословљен.“ У једном псалму стоји: „Срећан је онај ко обзирно поступа према убогоме“ (Посл. 22:9; Пс. 41:1). Право је задовољство помагати другима.

17. У ком погледу још можемо бити великодушни?

¹⁷ Када је Павле цитирао Исуса и рекао да „више усрећује давање него примање“, није мислио само на давање у материјалном погледу већ и на пружање охрабрења, савета и помоћи онима којима је то потребно (Дела 20:31-35). Апостол Павле нас је и речју и делом поучио да се не штедимо када су у питању наше време, снага, пажња и љубав.

18. До ког су закључка многи стручњаци дошли?

¹⁸ Стручњаци који изучавају понашање људи такође су дошли до закључка да давање усрећује. Према једном чланку, „људи кажу да осећају налет позитивних емоција када учине нешто добро за друге“. Установљено је и да када човек помаже другим људима има осећај да његов живот има смисла. Зато често препоручују волонтерски рад као начин да се људи осећају здравије и срећније. То нас не чуди јер је наш Створитељ то одавно рекао у својој Речи (2. Тим. 3:16, 17).

19, 20. Шта тебе мотивише да будеш великодушан?

¹⁹ Није лако бити великодушан када смо окружени људима који углавном мисле само на себе. Али Исус је рекао да су две највеће заповести да волимо Јехову свим срцем, свом душом, свим умом и свом снагом и да волимо ближње као себе (Мар. 12:28-31). Као што смо видели у овом чланку, љубав према Јехови нас покреће да поступамо попут њега. И Јехова и Исус су великодушни. Они нас подстичу да и сами будемо такви јер ће нам то донети праву срећу. Тиме што се трудимо да будемо великодушни у ономе што чинимо за Бога и ближње, исказујемо част Јехови и чинимо добро и себи и другима.

²⁰ Сигурно се већ трудиш да помажеш другима, нарочито својим суверницима (Гал. 6:10). Ако истрајеш у томе, бићеш срећан јер ће те људи волети и ценити. У Пословицама 11:25 стоји: „Душа која великодушно даје, уживаће благостање, и ко обилно напаја друге, сам ће бити обилно напојен.“ Наравно, има много начина на које можемо бити несебични, добри и великодушни, било у служби било у свакодневном животу, што свакако доноси обиље благослова. У наредном чланку ће бити више речи о томе.