1. Ко је учествовао у оснивању скупштине у Филипима?

КАДА су апостол Павле, Сила, Лука и Тимотеј стигли у Филипе, у тој римској колонији упознали су много људи коју су прихватили поруку о Краљевству. Ова четворица ревне браће учествовала су у оснивању скупштине и сви ученици су почели да се састају, вероватно у дому гостољубиве хришћанке Лидије (Дела 16:40).

2. Са чиме се скупштина у Филипима убрзо суочила?

² Ова нова скупштина се убрзо суочила с проблемима. Сатана је нахушкао непријатеље истине да се жестоко супротставе овим верним хришћанима који су ревно проповедали. Павле и Сила су били ухапшени, ишибани и бачени у затвор. Након што су били пуштени, посетили су нове ученике и охрабрили их. Затим су Павле, Сила и Тимотеј отишли из града, а Лука је по свему судећи остао. Како ће се нова браћа и сестре сада снаћи? Уз помоћ Јеховиног духа, наставили су да ревно служе Јехови (Фил. 2:12). Павле је имао много разлога да буде поносан на њих!

3. Према Филипљанима 1:9-11, за шта се Павле молио?

³ Десетак година касније, Павле је скупштини у Филипима написао писмо. Док га будеш читао, приметићеш колико је Павле волео ту браћу. Написао им је: „Чезнем за свима вама љубављу какву има Христ Исус“ (Фил. 1:8). Још им је рекао да се моли за њих. Молио је Јехову да им помогне да се још више воле, да просуде  шта је најважније, да буду непорочни, да не спотичу друге и да наставе да доносе плод праведности. Нема сумње да Павлове срдачне речи могу и нама много значити. Зато хајде да прочитамо оно што је Павле написао Филипљанима. (Прочитати Филипљанима 1:9-11.) Затим ћемо анализирати главне тачке које је споменуо и видети како сваку од њих можемо применити.

4. (а) Према 1. Јовановој 4:9, 10, како је Јехова показао љубав према нама? (б) Колико треба да волимо Бога?

⁴ Јехова је показао колико нас воли када је послао свог Сина на земљу да нас откупи од греха. (Прочитати 1. Јованову 4:9, 10.) Божја несебична љубав нас покреће да га волимо (Римљ. 5:8). Колико треба да волимо Бога? Исус је одговорио на то питање када је једном фарисеју рекао: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом“ (Мат. 22:36, 37). Не желимо да наша љубав према Јехови буде половична, већ да из дана у дан буде све јача. Павле је Филипљанима рекао да њихова љубав треба „све више и више [да] расте“. Шта можемо урадити да бисмо продубили љубав према Богу?

5. Како наша љубав може бити све јача?

⁵ Да бисмо волели Бога, морамо га добро упознати. Библија каже: „Ко не воли, није упознао Бога, јер Бог је љубав“ (1. Јов. 4:8). Апостол Павле је рекао да ће наша љубав према Богу бити све већа како га све боље упознајемо и како све боље разумемо његов начин размишљања (Фил. 1:9). Када смо почели да проучавамо Библију, Бога смо заволели на основу површног познавања његових лепих особина. Затим, што смо више учили о њему, наша љубав је постајала јача. Зато неке од најважнијих ствари у нашем животу треба да буду редовно проучавање Библије и дубоко размишљање о томе (Фил. 2:16).

6. Према 1. Јовановој 4:11, 20, 21, кога још треба да волимо?

⁶ Огромна љубав коју нам је Бог показао, подстаћи ће нас да волимо браћу. (Прочитати 1. Јованову 4:11, 20, 21.) Можда мислимо да је то лако. На крају крајева, сви служимо Јехови и желимо да испољавамо лепе особине које он има. Трудимо се да будемо попут Исуса, који нас је толико волео да је умро за нас. Па ипак, понекад нам је тешко да слушамо заповест да волимо једни друге. Погледајмо један пример из скупштине у Филипима.

7. Шта учимо из савета који је Павле дао Еводији и Синтихији?

⁷ Еводија и Синтихија су биле две ревне сестре које су служиле заједно са апостолом Павлом. Па ипак, изгледа да су се због неких размирица удаљиле једна од друге. У писму скупштини у којој су оне служиле, Павле их је споменуо по имену и дао им конкретан савет „да буду сложне у размишљању“ (Фил. 4:2, 3). Он је такође сматрао неопходним да пружи савет целој скупштини: „Све радите без гунђања и препирања“ (Фил. 2:14). Нема сумње да је тај директан савет помогао не само овим двема сестрама већ и целој скупштини да продубе међусобну љубав.

8. Због чега нам је тешко да волимо браћу и како да се с тим изборимо?

 ⁸ Понекад нам је тешко да волимо своју браћу јер се попут Еводије и Синтихије концентришемо на њихове мане. Сви ми грешимо сваког дана. Ако се усредсредимо на пропусте других, наша љубав према њима ће ослабити. Примера ради, можда ћемо се изнервирати ако неки брат заборави да нам помогне око чишћења Дворане Краљевства. Уколико почнемо да размишљамо о свим његовим грешкама за које знамо, све ће нас више нервирати и све мање ћемо га волети. Уколико се нађеш у сличној ситуацији, добро је да размислиш о следећем: Јехова види и твоје мане и мане тог брата. Па ипак, он воли и њега и тебе. Зато је важно да имамо љубав какву има Јехова и да сачувамо позитивно гледиште о својој браћи. Када се трудимо да волимо своју браћу, јачамо јединство које влада међу нама (Фил. 2:1, 2).

9. Шта спада међу најважније ствари које Павле спомиње у посланици Филипљанима?

⁹ Свети дух је надахнуо Павла да подстакне Филипљане, али и све хришћане, да просуде „шта је најважније“ (Фил. 1:10). У најважније ствари спадају посвећење Јеховиног имена, испуњење његових намера, као и мир и јединство у скупштини (Мат. 6:9, 10; Јов. 13:35). Када су нам те ствари на првом месту у животу, доказујемо да волимо Јехову.

10. Шта треба да радимо да бисмо били непорочни?

¹⁰ Павле је такође рекао да морамо бити непорочни, то јест чисти и без мане. Наравно, ми не можемо бити савршено чисти попут Јехове, али он ће нас прихватити ако дамо све од себе да бисмо продубили своју љубав и просудили шта је најважније. Један од начина да покажемо љубав јесте да се трудимо да не спотичемо друге.

11. Зашто не смемо спотицати друге?

¹¹ Савет да не спотичемо друге треба веома озбиљно схватити. Како бисмо могли некога спотаћи? Својим избором забаве, одеће, па чак и запослења. Оно што радимо можда само по себи није неисправно. Али ако својим одлукама повређујемо нечију савест и он се због тога спотакне, то је и те како озбиљна ствар. Исус је рекао да би нам било боље да нам се око врата веже огроман камен и да будемо бачени у море, него да спотакнемо неког од његових слугу (Мат. 18:6).

12. Шта учимо од једног брачног пара пионира?

¹² Погледајмо како је један брачни пар пионира озбиљно схватио тај савет. Они су служили у скупштини с једним новокрштеним брачним паром који потиче из веома конзервативних породица. Они су сматрали да хришћани не треба да иду у биоскоп, па чак и ако се даје неки пристојан филм. Шокирали су се када су сазнали да су пионири били у биоскопу. Након тога, пионири су престали да иду у биоскоп све док новокрштени брачни пар није духовно сазрео и научио да буде уравнотежен (Јевр. 5:14). Својом несебичношћу, пионири су показали да воле свог новокрштеног брата и сестру не само речима већ и делима (Римљ. 14:19-21; 1. Јов. 3:18).

13. Како бисмо некога могли навести на грех?

 ¹³ Још један начин на који бисмо могли спотаћи некога јесте да га наведемо да почини грех. Како би се то могло десити? Замислимо следећу ситуацију. Након дуге и тешке борбе, један човек који проучава Библију коначно је успео да победи зависност од алкохола. Био је свестан да више никада не сме да окуси ни кап алкохола. Брзо је духовно напредовао и крстио се. Након неког времена, добронамерни домаћин на једном дружењу га је понудио алкохолом и рекао: „Сада си Јеховин слуга и имаш његов дух, а један плод тог духа је самосавладавање. Ако показујеш тај плод духа онда треба да си у стању да будеш умерен у пићу.“ Можемо само замислити какве би последице биле ако би тај брат послушао тако погрешан савет!

14. Како нам састанци помажу да применимо савет из Филипљанима 1:10?

¹⁴ Наши састанци нам помажу да применимо савет из Филипљанима 1:10 на више начина. Као прво, оно што разматрамо на састанцима подсећа нас на то шта је у Јеховиним очима најважније. Као друго, учимо како да применимо оно што чујемо да бисмо били непорочни. И као треће, подстичемо се „на љубав и добра дела“ (Јевр. 10:24, 25). Што више охрабрења добијемо од своје браће, то ће наша љубав према Богу и браћи бити већа. Када та љубав испуни наше срце, трудићемо се  да никада не спотакнемо некога од своје браће.

15. Шта значи бити пун „плода праведности“?

¹⁵ Павле се усрдно молио да Филипљани буду „пуни плода праведности“ (Фил. 1:11). Нема сумње да је плод праведности обухватао њихову љубав према Јехови и његовом народу. Осим тога, тај плод је обухватао и то што су говорили другима о својој вери у Исуса и о својој дивној нади. У Филипљанима 2:15 их је у једном другом поређењу упоредио са светлоношама које светле у свету. То поређење је на месту јер је Исус за своје ученике рекао да су „светлост света“ (Мат. 5:14-16). Осим тога, својим следбеницима је заповедио да стварају ученике и рекао је да ће они бити његови „сведоци [...] све до краја земље“ (Мат. 28:18-20; Дела 1:8). Плод праведности доносимо када активно учествујемо у том најважнијем делу.

16. Како Филипљанима 1:12-14 показују да можемо светлети као светлоноше чак и у тешким околностима? (Видети слику на насловној страни.)

¹⁶ У каквим год околностима да се налазимо, можемо светлети попут светлоноша. У неким случајевима оно што изгледа као препрека може у ствари бити прилика за проповедање. На пример, апостол Павле је био у кућном притвору у Риму када је написао посланицу Филипљанима. Али окови га нису спречили да проповеда чуварима и онима који су га посећивали. Павле је ревно проповедао у таквим околностима и то је браћи уливало храброст да без страха „говоре Божју реч“. (Прочитати Филипљанима 1:12-14; 4:22.)

17. Како нека браћа и сестре проповедају и у тешким околностима?

 ¹⁷ Многа наша браћа и сестре имају прилику да буду храбри попут Павла. Они живе у земљама где не могу проповедати на јавним местима нити од врата до врата, тако да морају наћи друге начине да преносе добру вест (Мат. 10:16-20). У једној таквој земљи, покрајински надгледник је предложио да сваки објавитељ обради своје „подручје“, што се односило на рођаке, комшије, школске другове, колеге и познанике. За две године, број скупштина у тој покрајини знатно је порастао. Можда не живимо у земљи где је проповедање ограничено. Међутим, важна поука коју можемо извући из примера наше домишљате браће и сестара јесте да увек тражимо начине да учествујемо у служби проповедања највише што можемо с потпуним поверењем да ће нам Јехова дати потребну снагу да савладамо сваку препреку (Фил. 2:13).

18. Шта треба да будемо решени?

¹⁸ У овим значајним временима, будимо решени да примењујемо надахнути савет из Павлове посланице Филипљанима. Просудимо шта је најважније, будимо непорочни, не спотичимо друге и доносимо плод праведности. Тада ће наша љубав све више расти и доносићемо част нашем брижном Оцу Јехови.