ДА ЛИ прижељкујеш неко скупштинско задужење које ти је сада недостижно? Можда ту дужност има неко други. Или се можда ради о служби коју си некада имао. Међутим, поодмакле године, слабо здравље, финансијски проблеми или породичне обавезе ограничавају оно што сада можеш да урадиш. Можда си због промена у организацији морао да предаш неко задужење које си обављао дуги низ година. Шта год да је разлог, можда би желео да у служби за Јехову учиниш више него што сада чиниш. У таквим ситуацијама, разумљиво је што се понекад осећаш разочарано. Али шта можеш урадити да се негативне емоције, као што су разочарање, огорченост или озлојеђеност, не укорене у твом срцу? Како можеш остати радостан?

Из примера Јована Крститеља учимо како можемо остати радосни. Он је имао велике одговорности и вероватно је живот замишљао другачије од оног што је на крају испало. Можда није ни слутио да ће више времена провести у затвору него у служби. Па ипак, Јован је и даље био радостан и такав је остао до краја живота. Како је то успео? И како ми можемо задржати радост упркос разочарањима?

Јован је са својом службом започео у пролеће 29. н. е. Он је најављивао долазак Месије говорећи: „Покајте се, јер се приближило небеско краљевство“ (Матеј 3:2; Лука 1:12-17). Многи су позитивно реаговали. Штавише, мноштва су долазила са свих страна да би чула његову поруку и многи су се покајали и крстили. Јован је такође одважно упозоравао верске вође које су себе сматрале бољима од других да их чека неповољна пресуда ако се не покају (Мат. 3:5-12). Његова служба је достигла врхунац када је у јесен 29. н. е. крстио Исуса. Од тада је Јован свима говорио да треба да следе Исуса, обећаног Месију (Јов. 1:32-37).

С обзиром на јединствену улогу коју је Јован имао, Исус је рекао: „Међу рођенима  од жене није устао већи од Јована Крститеља“ (Мат. 11:11). Нема сумње да се Јован радовао благословима које је добио. Попут њега, многи и данас имају велике благослове. Један такав пример је брат Тери. Он и његова супруга Сандра провели су преко 50 година у пуновременој служби. Тери каже: „Служио сам у разним видовима службе. Био сам пионир, члан бетелске породице, специјални пионир, покрајински надгледник, обласни надгледник и сада сам поново специјални пионир.“ Теократска задужења нас чине радоснима, али да бисмо сачували ту радост и кад нам се околности промене морамо уложити труд.

Јован Крститељ није изгубио радост јер је увек био захвалан за службу коју је добио. Размотримо један пример. Након Исусовог крштења, Јован је имао све мање ученика, а Исус све више. Јованови ученици су се забринули па су пришли свом учитељу и рекли: „Ено он крсти и сви иду к њему“ (Јов. 3:26). Јован им је одговорио: „Ко има невесту, младожења је. А младожењин пријатељ, кад стоји и слуша га, веома се радује због младожењиног гласа. Тако се и ја радујем и радост је моја потпуна“ (Јов. 3:29). Јован се није такмичио са Исусом, нити је мислио да је његова служба мање вредна зато што Исус има важнију улогу. Остао је радостан зато што је ценио своју улогу коју је имао као „младожењин пријатељ“.

Иако му служба није била лака, Јован је остао задовољан захваљујући ставу који је имао. Примера ради, Јован је од рођења био назиреј и зато није смео да пије вино (Лука 1:15). „Дошао је Јован који није ни јео ни пио“, рекао је Исус, указујући на то да је Јован водио аскетски живот. С друге стране, Исус и његови ученици нису били под таквим ограничењима и живели су као и други људи (Мат. 11:18, 19). Сем тога, сам Јован није учинио ниједно чудо, али је знао да Исусови ученици, укључујући и неке који су у почетку били његови ученици, имају моћ да чине чуда (Мат. 10:1; Јов. 10:41). Он није допустио да га такве разлике узнемире, већ је ревно обављао задатак који му је Јехова поверио.

И ми ћемо остати радосни уколико ценимо службу коју сада обављамо. Тери, кога смо раније споменули, каже: „Посветио сам се сваком задатку који сам добио.“ Кад се осврне на живот који је провео у пуновременој служби, он каже: „Не жалим ни за чим. Имам само дивне успомене.“

Бићемо још радоснији док служимо Богу ако дубоко размишљамо шта теократска задужења или одговорности чини толико вреднима. То је част да будемо „Божји сарадници“ (1. Кор. 3:9). Један драгоцени предмет неће изгубити сјај ако га редовно полирамо. Исто тако, дубоко размишљање о томе колика је част служити Богу неће дозволити неисправним мислима да умање нашу радост. Одупрећемо се томе да оно што радимо упоређујемо са оним што други раде. Нећемо мислити да је служба коју нам је Јехова поверио мање вредна од службе коју је поверио другима (Гал. 6:4).

Јован је можда знао да његова служба неће још дуго трајати, али вероватно није очекивао да ће се тако нагло завршити (Јов. 3:30). Краљ Ирод га је 30. н. е. бацио у затвор. Било је то око шест месеци након што је крстио Исуса. Ипак, Јован је наставио да сведочи за истину (Мар. 6:17-20). Шта му је помогло да остане радостан упркос овим променама? Усредсредио се на духовне ствари.

Док је Јован био у затвору, до њега су стизале вести да Исус проширује своју службу (Мат. 11:2; Лука 7:18). Јован је био уверен да је Исус Месија, али можда се питао како ће Исус испунити све оно што су Писма прорекла за њега. Пошто је Јован знао  да Месија треба да буде краљ, можда се питао да ли ће Исус ускоро почети да влада. Да ли ће га ослободити из затвора? У жељи да боље разуме Исусову улогу, Јован је послао двојицу својих ученика да питају Исуса: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“ (Лука 7:19). Кад су се вратили, Јован је сигурно пажљиво слушао док су му причали како је Исус извршио чудесна излечења и како их је онда послао да му кажу: „Слепи виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се објављује добра вест“ (Лука 7:20-22).

Нема сумње да су те речи охрабриле Јована јер су потврдиле да Исус испуњава пророчанства о Месији. Премда то није водило до његовог ослобађања из затвора, Јован је знао да његова служба није била узалудна. Упркос околностима у којима се налазио, имао је разлога да буде срећан.

И ми ћемо моћи да радосно и стрпљиво истрајавамо ако се попут Јована усредсредимо на духовне ствари (Кол. 1:9-11). Читање Библије и дубоко размишљање о прочитаном помоћи ће нам да истрајемо јер ће нас подсећати да оно што радимо у служби за Бога никад није узалудно (1. Кор. 15:58). Сандра каже: „Сваки дан читам једно поглавље из Библије и то ми помаже да се приближим Јехови. Тако своју пажњу усмеравам на њега, а не на себе.“ Ми можемо усмерити пажњу и на оно што се постиже у служби проповедања широм света јер тако нећемо размишљати о себи и својим околностима већ о ономе што Јехова постиже. Сандра још каже: „Месечне емисије на нашој телевизији помажу нам да осећамо да заиста припадамо организацији и да останемо радосни док обављамо наш задатак.“

Јован Крститељ је своју кратку службу извршио „пун духа и снаге као Илија“ и баш као Илија, Јован је „био обичан човек као и ми“ (Лука 1:17; Јак. 5:17). Шта год да се деси, и ми можемо остати радосни у нашој служби ако попут њега будемо захвални и усредсређени на духовне ствари.