Раније смо разумели да постоје два важна питања на која треба пружити одговор: да ли Јехова има право да буде Врховни Владар, то јест да ли је његов начин владања најбољи? и да ли ће људи остати одани Богу упркос свим испитима вере? Али из тог чланка смо сазнали да та два питања не треба посматрати засебно. Она су заправо само део нечег много важнијег – посвећења Јеховиног великог имена.

Зашто сада истичемо да је посвећење Јеховиног имена важније од свега? У наставку ћемо осмотрити три разлога.

Као прво, у еденском врту Сатана је напао Јеховино име, то јест репутацију. Он је лукаво постављао Еви питања којима је створио утисак да је Јехова себичан и да очекује превише од својих поданика. Затим је отворено противречио Јехови, чиме га је индиректно назвао лажовом. Тако је оклеветао Јеховино име и постао је „Ђаво“, што на изворном језику значи „клеветник“ (Јов. 8:44). Пошто је поверовала у Сатанине лажи, Ева је прекршила Божју заповест и тиме се побунила против његове врховне власти (Пост. 3:1-6). До дан-данас, Сатана шири лажи о Јехови и клевеће његово име. Многи људи су због таквих лажи непослушни Јехови. Божји народ сматра да је клевета против његовог светог имена најгора неправда. То је основни узрок све патње и зла у свету.

Као друго, Јехова је одлучио да оправда своје име, да уклони срамоту с њега, што ће донети много добра свим његовим створењима. Њему је најважније да очисти своје име од сваке срамоте. Зато он каже: „Посветићу своје велико име“ (Језек. 36:23). Надаље, Исус је поучио све верне Јеховине слуге за шта првенствено треба да се моле, када је рекао: „Нека се свети твоје име“ (Мат. 6:9). У Библији се увек изнова наглашава колико је важно да се прослави Јеховино име. Погледајмо само неколико примера: „Искажите Јехови част достојну његовог имена“ (1. Лет. 16:29; Пс. 96:8). „Песмом хвалите његово славно име!“ (Пс. 66:2). „Славићу твоје име довека“ (Пс. 86:12). У једној од ситуација када се с неба чуо Јеховин глас, Исус се молио у храму у Јерусалиму и рекао је: „Оче, прослави своје име.“ Јехова је на то одговорио: „Прославио сам га и опет ћу га прославити“ (Јов. 12:28). a

Као треће, остварење Јеховине намере повезано је с његовим именом, то јест репутацијом. Размисли о томе колико ће Јеховино име бити важно након завршне кушње на крају Христове хиљадугодишње владавине. Како ће анђели и људи тада гледати на Јеховино име? Да бисмо добили одговор на то питање,  сетимо се шта је још повезано с Божјим именом – оданост људи Богу и врховна власт. Да ли ће након завршне кушње људима бити тешко да и даље буду одани Богу? Неће. Они ће бити савршени и њихова верност ће бити потпуно испитана. Пред њима ће бити вечни живот. Да ли ће међу људима или међу анђелима бити дискусија или чак подела око тога ко има право да буде Врховни Владар? Неће. Једном засвагда биће доказано да Јехова има пуно право да буде Врховни Владар и да је његов начин владања најбољи. Али хоће ли Јеховино име и даље бити најважније за његов народ?

Јеховино име ће до тада бити потпуно посвећено и очишћено од сваке срамоте. Али оно ће и даље бити у центру пажње свих верних Божјих слугу на небу и на земљи. Због чега? Сви они ће посматрати како Јехова и даље чини предивне ствари. Размисли о овоме: Након што му Исус понизно преда сву власт, Јехова ће бити „све свима“ (1. Кор. 15:28). После тога ће људи на земљи добити „славну слободу Божје деце“ (Римљ. 8:21). Јехова ће у потпуности остварити своју намеру да сва разумом обдарена створења на небу и на земљи уједини у велику, сложну породицу (Еф. 1:10).

Како ће све то утицати на оне који припадају Јеховиној породици, било на небу било на земљи? Логично је закључити да ћемо сви осећати потребу – жарку жељу – да и даље хвалимо Јеховино предивно име. Псалмиста Давид је под надахнућем написао: „Нека је хваљен Јехова Бог [...] Нека је хваљено његово славно име у сву вечност“ (Пс. 72:18, 19). У новом свету ће увек бити нових и дивних разлога да хвалимо нашег Оца.

Јеховино име нам открива све о њему. Пре свега, подсећа нас на његову љубав (1. Јов. 4:8). Увек ћемо се сећати да нас је Јехова створио из љубави, да је из љубави обезбедио откупну жртву и да је његов начин владања праведан и пун љубави. Али то није све. И даље ћемо гледати како Јехова обасипа своја створења љубављу. Срце ће нас у сву вечност покретати да будемо још блискији с њим као са својим Оцем и да певамо хвале његовом славном имену (Пс. 73:28).