1, 2. С којим изазовом су се суочили Јефтај и његова ћерка?

СТРЕПЊИ је дошао крај. Када је видела да јој се отац жив и здрав вратио из битке, девојка му је потрчала у сусрет, радујући се његовој великој победи. Али уместо да јој се отац придружио у песми и игри, он је раздерао своје хаљине и рекао јој: „Јао, кћери моја! Завила си ме у велику тугу!“ Затим је изговорио речи које ће јој заувек променити живот, речи које ће распршити њене снове и наде. Ипак, она је без икаквог премишљања рекла оцу да треба да испуни оно што је обећао Јехови. Из њених речи се видело колика је била њена вера. Она је била сигурна да је све што Јехова тражи од ње за њено добро (Суд. 11:34-37). Њен отац је био поносан на њу јер је знао да њена спремност да подржи његову одлуку радује Јеховино срце.

² Јефтај и његова ћерка су били уверени да треба да учине оно што Јехова очекује од њих, чак и када им то није било лако. Били су сигурни да је Божје одобравање вредно сваке жртве.

3. Зашто су Јефтај и његова ћерка добар пример за нас?

 ³ Знамо да није увек лако остати веран Јехови. Чињеница је да се морамо снажно борити за своју веру (Јуд. 3). Размотримо како су Јефтај и његова ћерка савладали одређене препреке и шта им је помогло да остану верни Јехови.

4, 5. (а) Коју је заповест Јехова дао Израелцима када су стигли у Обећану земљу? (б) Према 106. псалму, какве су биле последице њихове непослушности?

⁴ Јефтај и његова ћерка су сваког дана могли да виде страшне последице неверности Јехови. Око 300 година раније, њихови праочеви су добили заповест да истребе све паганске народе који су живели на подручју Обећане земље (Пон. зак. 7:1-4). Израелци су се оглушили о ту заповест и због тога су многи од њих потпали под утицај Хананаца тако да су почели да обожавају лажне богове и постали су изопачени и неморални. (Прочитати Псалам 106:34-39.)

⁵ Због те побуне изгубили су Јеховину наклоност и заштиту (Суд. 2:1-3, 11-15; Пс. 106:40-43). Нема сумње да је то било веома тешко време за све породице које су желеле да остану верне Јехови. Ипак, у Библији се каже да су неке особе остале верне Богу. Међу њима су били Јефтај и његова ћерка, као и Елкана, Ана и Самуило. Сви они су чврсто решили да стекну Божју наклоност (1. Сам. 1:20-28; 2:26).

6. Како свет данас утиче на људе и шта морамо радити да бисмо се заштитили од његовог утицаја?

⁶ Живимо у свету у ком људи размишљају и поступају попут Хананаца. Они величају секс, насиље и материјализам. Јехова нам је, баш као и Израелцима, дао јасна упозорења како би нам помогао да се заштитимо од таквог утицаја. Да ли ћемо учити на њиховим грешкама? (1. Кор. 10:6-11). На нама је да се потрудимо да из свог живота избацимо сваки траг светског начина размишљања (Римљ. 12:2). Да ли ћемо у том погледу дати све од себе?

7. (а) Какву је неправду Јефтај доживео од својих сународника? (б) Како је Јефтај реаговао?

⁷ У Јефтајево време Јехова је дозволио да Филистеји и Амонци поробе Израелце зато што су му били непослушни (Суд. 10:7, 8). Јефтај је трпео неправду чак и од своје полубраће и израелских старешина. Његова полубраћа су била љубоморна на њега и мрзела су га тако да су га отерала и лишила права која је имао као првенац (Суд. 11:1-3). Јефтај није дозволио да њихови безобзирни поступци утичу на његов став према њима. Он није игнорисао позив за помоћ који су му упутиле старешине народа, већ се одазвао на њихове молбе (Суд. 11:4-11). Шта је могло навести Јефтаја да поступа као духовно зрела особа?

8, 9. (а) Која начела из Мојсијевог закона су вероватно дубоко утицала на Јефтаја? (б) Шта је за Јефтаја било најважније?

⁸ Осим што је био храбар ратник, Јефтај је добро познавао историју израелског народа. То му је помогло да разуме шта је добро а шта зло у Јеховиним очима (Суд. 11:12-27). Начела из Мојсијевог закона су дубоко утицала на  Јефтајев начин размишљања и на његова осећања. Он је знао да Јехова осуђује освету и да од својих слугу очекује да воле једни друге. Знао је и да Божје слуге морају помагати онима којима је то потребно, чак и ако се ради о онима који их мрзе. (Прочитати Излазак 23:5 и Левитску 19:17, 18.)

⁹ Можда су примери верних Божјих слугу попут Јосифа, који је показао милост својој браћи иако су га мрзели, утицали на Јефтаја (Пост. 37:4; 45:4, 5). Размишљање о тим примерима могло је помоћи Јефтају да поступи на начин који Јехова одобрава. Нема сумње да су га његова полубраћа дубоко повредила, али он није дозволио да га то удаљи од Јехове и његовог народа (Суд. 11:9). Он се није усредсредио на своја повређена осећања већ на прилику да у борби против непријатеља свог народа прослави Божје име. Имао је снажну жељу да остане веран Јехови, што је било добро и за њега и за друге (Јевр. 11:32, 33).

10. Како се можемо угледати на Јефтаја?

¹⁰ Добро је да се угледамо на Јефтаја. Можда смо се и ми разочарали у неког нашег брата или се неко од наше браће није лепо понео према нама. Уколико смо доживели тако нешто, не смемо дозволити да због тога престанемо да служимо Јехови. И даље ћемо долазити на наше састанке, дружићемо се и сарађивати с браћом из наше скупштине. Ако се попут Јефтаја и ми чврсто држимо Божјих мерила, имаћемо снаге да савладамо тешкоће и да и даље чинимо оно што је добро (Римљ. 12:20, 21; Кол. 3:13).

11, 12. Који завет је Јефтај дао и шта се под њим подразумевало?

¹¹ Јефтај је знао да Амонце може победити само уз Божју помоћ. Обећао је Јехови да ће му, уколико му помогне да победи, принети „жртву паљеницу“. Та жртва је требало да буде особа која ће му прва изаћи у сусрет када се буде враћао из битке (Суд. 11:30, 31). О каквој се жртви радило?

¹² Приношење људских жртава за Јехову представља нешто одвратно. Према томе, јасно је да Јефтај није имао намеру да дословно жртвује неку особу (Пон. зак. 18:9, 10). Мојсијев закон је прописивао да се жртве паљенице целе приносе Јехови. Дакле, Јефтај је очигледно желео да каже да ће ту особу посветити за посебну службу Богу, то јест да ће она доживотно служити у светом шатору. Јехова је услишио Јефтаја и помогао му је да непријатељу нанесе велики пораз и да га покори (Суд. 11:32, 33). Али кога је Јефтај дао као жртву паљеницу?

13, 14. Шта нам Јефтајеве речи записане у Судијама 11:35 говоре о његовој вери?

¹³ Осврнимо се на ситуацију о којој смо говорили на почетку чланка. Када се Јефтај враћао из битке, у сусрет му је изашла ћерка јединица. Тада се он нашао на испиту. Да ли ће одржати реч и послати ћерку да до краја свог живота служи у светом шатору?

¹⁴ Јефтај се чврсто држао Божјих мерила и зато је поступио исправно. Можда се сетио речи записаних у Изласку 23:19, које подстичу Божје слуге да Јехови спремно дају најбоље што имају. Закон је такође налагао да човек мора да  испуни завет који је дао Богу. У њему стоји: „Ако се неки човек заветује Јехови [...] не сме да прекрши своју реч. Нека учини све што изађе из његових уста“ (Бр. 30:2). Попут Ане, која је вероватно живела у исто време, морао је да испуни завет иако је знао колико ће то коштати њега и његову ћерку. Осим ње, Јефтај није имао друге деце од које је могао очекивати да продуже његову лозу и добију његово наследство у Израелу (Суд. 11:34). Упркос томе, он је рекао: „Ја сам се заветовао Јехови и не могу порећи то што сам заветовао“ (Суд. 11:35). Јехова је ценио то што је Јефтај био веран чак и када га је то пуно коштало и зато га је благословио. Да ли би и ти поступио на исти начин?

15. Које обећање су многи од нас дали и како можемо показати да смо верни Јехови?

¹⁵ Када смо се предали Јехови, обећали смо му да ћемо свим срцем вршити његову вољу. Знали смо да ће то захтевати неке жртве. Међутим, можемо се наћи на испиту када се од нас тражи да урадимо нешто што нам тешко пада. Када чинимо такве жртве и служимо Богу и онда када нам није лако, ми показујемо да смо му верни. Ниједна жртва коју учинимо, ма колико била болна, не може се мерити с благословима које ћемо на крају добити (Мал. 3:10). А како је било с Јефтајевом ћерком?

16. Како је Јефтајева ћерка реаговала на завет који је њен отац дао? (Видети слику на почетку чланка.)

¹⁶ Јефтајевој ћерки сигурно није било лако да прихвати све што је подразумевао завет који је њен отац дао Јехови. Тај завет се разликовао од Аниног завета. Она је свог сина Самуила посветила Јехови тако да је он служио у светом шатору као назиреј (1. Сам. 1:11). Назиреји су могли да ступају у брак и да имају децу. Али Јефтајева ћерка је морала да се одрекне тога јер је требало да буде  дата као цела жртва паљеница, то јест да буде у потпуности посвећена служби у светом шатору (Суд. 11:37-40). Будући да је била ћерка великог израелског вође, могла се удати за најугледнијег човека у Израелу. Али требало је да све то заборави и да понизно служи у светом шатору. Како је она реаговала? Следећим речима је показала да јој је ипак најважније да се уради оно што би било угодно Јехови: „Оче мој, ако си се заветовао Јехови, учини са мном онако како си му рекао“ (Суд. 11:36). Она се зарад службе Богу одрекла могућности да се уда и да има децу. Како и ми можемо бити самопожртвовани попут ње?

17. (а) Како и ми можемо имати веру попут Јефтаја и његове ћерке? (б) Како те речи из Јеврејима 6:10-12 подстичу да будеш самопожртвован?

¹⁷ На хиљаде младе браће и сестара не ступају у брак или немају децу, барем за сада, како би у још већој мери служили Јехови. И они који више нису толико млади жртвују време које би можда могли да проведу с децом или унуцима. Они раде на грађевинским пројектима наше организације или похађају Школу за објавитеље Краљевства како би служили тамо где је потребно више објавитеља. Неки током периода Спомен-свечаности стављају по страни неке своје жеље или потребе како би што више учествовали у служби проповедања. Таква несебична служба веома радује Јехову и он никад неће заборавити њихов труд и љубав коју су показали према њему. (Прочитати Јеврејима 6:10-12.) Можеш ли и ти у још већој мери служити Јехови?

18, 19. Шта смо научили из библијског записа о Јефтају и његовој ћерки и како и ми можемо бити попут њих?

¹⁸ Иако је Јефтај имао живот пун изазова, он је одлуке доносио у складу с Јеховином вољом. Није дозволио да околина утиче на њега. Разочарања која је доживео нису ослабила његову жељу да остане веран Јехови. Јехова је благословио Јефтаја и његову ћерку јер су били спремни да се жртвују и зато су имали част да му служе на посебан начин. У време када су други одбацивали Јеховина мерила, Јефтај и његова ћерка су их се чврсто држали.

¹⁹ Библија нас подстиче да се угледамо на „оне који због своје вере и стрпљења наслеђују оно што је обећано“ (Јевр. 6:12). Будимо попут Јефтаја и његове ћерке тако што ћемо живети у складу са оним што се у њиховом животу показало истинитим: Верност доноси Божју наклоност.