1-3. (а) Како прави хришћани показују да цене састанке? (Видети слику на почетку чланка.) (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

КАДА је Корина имала само 17 година, њена мајка је била ухапшена и послата у један совјетски радни логор. Касније је и Корина била прогнана у Сибир, хиљадама километара далеко од свог дома. Тамо су се према њој опходили као да је робиња. Више пута је морала да ради напољу по цичи зими веома слабо обучена. Иако су она и још једна сестра живеле у тако тешким околностима, чврсто су решиле да оду на један скупштински састанак.

² Корина је испричала како је то било: „Увече смо отишле с посла и пешачиле око 25 километара до железничке станице. Воз је кренуо у два сата ујутру. Путовале смо шест сати, а затим смо пешачиле још десет километара до места где је планиран састанак.“ Да ли је све то било вредно труда? Корина је рекла: „На састанку смо разматрали Стражарску кулу и певали теократске песме. Тај састанак нас је веома охрабрио и ојачао нам веру.“ Иако су се тек после три дана вратиле на посао, управник газдинства није ни приметио да их нема.

³ Састанци су за Јеховин народ одувек били од непроцењиве вредности. Одмах након што је основана хришћанска  скупштина, Исусови следбеници су „једнодушно проводили много времена у храму“ (Дела 2:46). Сви ми вероватно имамо жељу да редовно долазимо на састанке, али понекад је прави изазов сачувати ту добру навику. Можда нам је због посла, додатних обавеза или умора тешко да долазимо на састанке. Шта ће нас мотивисати да савладамо те препреке и да и даље будемо редовни на састанцима? ^[1] Како особама с којима проучавамо Библију, као и другима, можемо помоћи да схвате колико је важно да долазе на састанке? У овом чланку ћемо видети: (1) како нама лично користи посећивање састанака, (2) како наше присуство утиче на друге и (3) како Јехова гледа на то што долазимо на састанке. ^[2]

4. Како нам састанци помажу да још боље упознамо Јехову?

⁴ На састанцима примамо поуку. На сваком скупштинском састанку можемо научити нешто о нашем Богу, Јехови. На пример, у протекле скоро две године у већини скупштина смо разматрали књигу Приближи се Јехови. Студиозно разматрање Божјих особина и искрени коментари наше браће и сестара сигурно су нам помогли да продубимо љубав према нашем небеском Оцу. Много тога можемо научити о Божјој Речи ако пажљиво пратимо говоре, приказе и читање Библије (Нем. 8:8). Помислимо само колико дивних ствари можемо открити док се сваке седмице припремамо за изабране мисли из читања Библије и колико тога лепог можемо чути док се на састанку износи та тачка.

5. Како нам састанци помажу да примењујемо библијска начела и да будемо делотворнији у служби проповедања?

⁵ На састанцима се учимо како да у свом животу примењујемо библијска начела (1. Сол. 4:9, 10). На пример, Разматрање Стражарске куле је састанак на ком се обрађује материјал који је првенствено прилагођен потребама Божјег народа. Можда нас је управо неки чланак на том састанку подстакао да преиспитамо своје циљеве, да спремно опростимо неком сувернику који нас је повредио или да се потрудимо да наше молитве буду још смисаоније. На састанку који имамо радним данима поучавамо се како да проповедамо добру вест и како да другима помогнемо да разумеју истину из Божје Речи (Мат. 28:19, 20).

6. Како се на састанцима можемо охрабрити и ојачати?

⁶ На састанцима добијамо охрабрење. Оно што доживљавамо у овом свету може нас у менталном, емоционалном и духовном смислу ослабити. Али зато нас оно што чујемо на скупштинским састанцима може охрабрити и ојачати. (Прочитати Дела апостолска 15:30-32.) На многим нашим састанцима разматра се испуњење библијских пророчанстава. То јача наше уверење да ће се Јеховина обећања што се тиче будућности исто тако испунити. Наравно, охрабрење нам не пружају само они који држе говоре. Много нам значе и коментари наше браће и сестара, као и певање теократских песама (1. Кор. 14:26). Разговори са браћом и сестрама пре и после састанка пружају нам осећај да смо заиста једна велика породица и доносе нам истинску окрепу (1. Кор. 16:17, 18).

7. Зашто је важно да будемо на састанцима?

⁷ На састанцима смо изложени деловању Божјег светог духа. Исус Христ води скупштину посредством светог духа. Он сам је рекао: „Ко има ухо, нека чује шта дух говори скупштинама“ (Откр. 2:7). Свети дух нам је потребан да бисмо  могли да се одупиремо искушењима, да бисмо одважно проповедали и доносили добре одлуке. Зато треба да учинимо све што можемо да бисмо редовно били на састанцима и тако добили помоћ Божјег светог духа.

8. Како својим присуством на састанцима, коментарима и певањем песама можемо помоћи својим суверницима? (Видети и оквир „После сваког састанка се осећа боље“.)

⁸ На састанцима имамо прилику да нашој браћи и сестрама покажемо да их волимо. Сигурно би било добро да чешће размишљамо о томе са каквим се све проблемима суочавају браћа и сестре из наше скупштине. Није чудо што је апостол Павле написао да треба да размишљамо једни о другима. Он је затим рекао да љубав према суверницима можемо показати тако што нећемо пропуштати наше састанке (Јевр. 10:24, 25). Својим присуством на састанцима дајемо им до знања да их сматрамо вредним нашег времена и пажње. Осим тога, можемо их охрабрити својим искреним коментарима и певањем теократских песама (Кол. 3:16).

9, 10. (а) Како нам Исусове речи из Јована 10:16 помажу да разумемо колико је важно да будемо на нашим састанцима? (б) Како наше редовно присуствовање састанцима може утицати на оне који немају никога у истини?

⁹ Састанци нас зближавају са браћом и сестрама. (Прочитати Јована 10:16.) Исус је себе упоредио са пастиром, а своје следбенике са стадом оваца. Размислимо о следећем примеру: Ако две овце пасу на једном брду, друге две у долини, а још једна негде другде, да ли бисмо тих пет оваца могли назвати стадом? Уопштено говорећи, стадо оваца треба да буде под окриљем свог пастира. Слично томе, не можемо рећи да следимо свог Пастира ако се намерно удаљавамо од других. Зато треба да долазимо на састанке јер једино тако можемо бити део једног стада с једним пастиром.

¹⁰ Својим доласком на састанке доприносимо јединству наше скупштине (Пс. 133:1). Неке наше сувернике су одбацили чланови њихове породице. Али Исус је рекао да ће таквима дати духовну породицу у којој ће се осећати вољено и сигурно (Мар. 10:29, 30). Ако редовно долазимо на састанке, можда ћемо управо ми некоме од њих постати попут оца, мајке, брата или сестре. То нам свакако може пружити додатну мотивацију да учинимо све што можемо како бисмо били на свим нашим састанцима.

11. Како нам присуствовање састанцима омогућује да дамо Јехови оно што му припада?

¹¹ Својим присуством на састанцима Јехови дајемо оно што му припада. Јехова је наш Створитељ и зато заслужује сву хвалу, славу, част и захвалност. (Прочитати Откривење 7:12.) А све му то можемо исказати нашим молитвама, теократским песмама и коментарима на нашим састанцима. Ми заиста ценимо могућност да искажемо част Јехови који је толико тога учинио за свакога од нас.

12. Колико Јехови значи то што смо послушни његовој заповести што се тиче састанака?

¹² Јехови дугујемо и послушност. Он нам је заповедио да не пропуштамо састанке, нарочито током овог времена краја. Јехови је угодно када се држимо те заповести (1. Јов. 3:22). Он запажа и цени сав наш труд који улажемо да бисмо долазили на све састанке (Јевр. 6:10).

13, 14. Како се на састанцима можемо приближити Јехови и Исусу?

¹³ Својим присуством показујемо Јехови да желимо да се приближимо њему и његовом Сину. Наш Величанствени Учитељ нас на нашим састанцима поучава преко своје писане Речи, Библије (Ис. 30:20, 21). На основу онога што чују на нашим састанцима, чак и они који не деле наша веровања могу закључити да ми заиста служимо истинитом Богу (1. Кор. 14:23-25). Јехова води састанке посредством свог светог духа, а оно чему се на састанцима поучавамо долази директно из његове Речи. Дакле, на нашим састанцима такорећи слушамо Јеховин глас и из прве руке можемо осетити колико се он брине за нас. То нас свакако приближава Јехови.

¹⁴ Исус је рекао: „Где су двојица или тројица сакупљена у моје име, тамо сам и ја међу њима“ (Мат. 18:20). Ове Исусове речи се у начелу односе на наше састанке. Христ надгледа скупштине Божјег народа будући да је њихов поглавар (Откр. 1:20 – 2:1). Очигледно је да су Јехова и Исус с нама и да нас јачају на нашим састанцима. Јехова је сигурно задовољан кад види да истински желимо да се приближимо њему и његовом Сину.

15. Како можемо показати Јехови да желимо да му будемо послушни?

¹⁵ Својим присуством показујемо Јехови да желимо да му будемо послушни. Премда нам је Јехова заповедио да долазимо на састанке, он нас не присиљава да то и чинимо (Ис. 43:23). Дакле, на нама је да покажемо Јехови колико га волимо и колико смо уверени у то да он има право да нам каже шта треба да радимо (Римљ. 6:17). На пример, можда наш послодавац инсистира на томе да радимо и у време када треба да идемо на састанак. Можда нам власти прете да ће нас новчано казнити, да ћемо завршити у затвору или да ће нам се нешто још горе десити ако будемо одржавали састанке. А може бити да нам је драже да радимо нешто друго него да идемо на састанке. У свакој од ових ситуација морамо сами одлучити шта ћемо урадити (Дела 5:29). Јехова ће бити срећан уколико одлучимо да му будемо послушни (Посл. 27:11).

16, 17. (а) Како знамо да су првим хришћанима састанци били важни? (б) Колико су брату Џорџу Гангасу значили састанци?

¹⁶ Први хришћани су сигурно били одушевљени чудом које се догодило на Педесетницу 33. н. е. Али њихова ревност није била кратког даха. Они су наставили да се редовно састају и након тога. Размишљали су  једни о другима и нису пропуштали састанке (Јевр. 10:24, 25). Будући да су живели под римском влашћу и да су трпели прогонство јудејских верских вођа, сигурно им није било лако да долазе на састанке. Али они су ипак чинили све што су могли да би у томе истрајали.

¹⁷ Многе Јеховине слуге у савремено доба показале су да веома цене наше састанке. Џорџ Гангас, који је служио као члан Водећег тела више од 22 године, рекао је следеће: „За мене је састајање с браћом једно од највећих задовољстава у животу и извор охрабрења. Волим да дођем у Дворану Краљевства међу првима и ако је могуће да одем међу последњима. Веома сам срећан кад разговарам с браћом и сестрама. Кад сам међу њима, осећам се као код куће са својом породицом, у духовном рају.“ Још је рекао: „Као што компас увек показује север, тако и мене срце увек вуче тамо где се Божји народ окупља.“

18. Какав став треба да имамо према састанцима и шта треба да радимо?

¹⁸ Да ли и ми имамо такав став према састанцима? Ако имамо, дајмо све од себе да и даље редовно долазимо на састанке. Тако ћемо Јехови показати да се свим срцем слажемо са оним што је рекао краљ Давид: „Јехова, ја волим дом у ком ти пребиваш“ (Пс. 26:8).