1, 2. (а) Шта све људи раде у борби за слободу? (б) До којих последица долази услед тих борби?

ДАНАС се много говори о једнакости, независности и слободи. У многим деловима света, људи чезну за животом без угњетавања, предрасуда и сиромаштва. У другим крајевима света, људи инсистирају на слободи говора, избора и опредељења. Дакле, сви људи имају природну жељу да буду слободни.

² Међутим, начин на који удовољавају тој жељи је нешто сасвим друго. На пример, многи неретко организују протесте, демонстрације, побуне или чак револуције. Да ли таква борба води до слободе? Напротив. Она често доводи до патње и губитка људских живота. Све то доказује колико су истините речи које је краљ Соломон написао под Божјим надахнућем: „Човек влада над човеком на несрећу његову“ (Проп. 8:9).

3. Шта треба да радимо да бисмо били истински срећни?

³ Исусов ученик Јаков је рекао шта треба да радимо да бисмо били истински срећни. Он је написао: „Онај ко се удуби у савршени закон слободе и прионе уз њега [...]  тај ће бити срећан у оном што чини“ (Јак. 1:25). Јехова, који је дао тај „савршени закон“, најбоље зна шта нам треба да бисмо били срећни. Он је и првом људском пару дао праву слободу и све друго што им је било потребно за срећу.

4. У каквој су слободи уживали Адам и Ева? (Видети слику на почетку чланка.)

⁴ Прва два поглавља Постанка показују да су Адам и Ева имали слободу о каквој ми данас можемо само да сањамо. Ни у чему нису оскудевали, нису имали ни најмањи разлог за страх, нити су доживљавали неправду. Нису се бринули о томе да ли ће имати довољно хране, да ли ће имати посао, нити да ли ће се разболети и умрети (Пост. 1:27-29; 2:8, 9, 15). Да ли то значи да су имали апсолутну слободу, то јест да нису имали никаква ограничења? Погледајмо.

5. Шта је потребно да би људи уживали у слободи?

⁵ Многи данас мисле да права слобода значи да могу да раде све што желе, без обзира на последице. У једној енциклопедији се слобода дефинише као „могућност да се нешто изабере и да се то спроведе у дело“. Међутим, у њој се даље каже: „С правног гледишта, људи су слободни ако им друштво не намеће неправедна, непотребна и неразумна ограничења“ (The World Book Encyclopedia). То значи да су одређена ограничења неопходна како ничија слобода не би била угрожена. Али ко има право да одреди која су ограничења праведна, потребна и разумна?

6. (а) Зашто једино Јехова има апсолутну слободу? (б) Какву слободу људи имају?

⁶ Важно је да задржимо на уму да једино Јехова Бог има апсолутну, то јест неограничену слободу. Зашто је то тако? Зато што је он Створитељ свега и Врховни владар свемира (1. Тим. 1:17; Откр. 4:11). Краљ Давид је тај Јеховин јединствени и узвишени положај описао прелепим речима. (Прочитати 1. Летописа 29:11, 12.) С друге стране, слобода коју имају сва остала жива бића на небу и на земљи само је релативна, што значи да има ограничења. Зато сва Јеховина створења морају признати да једино он има право да одреди која су ограничења праведна, потребна и разумна. Управо то је и учинио када је створио првог човека.

7. Која ограничења нас не лишавају среће?

⁷ Иако су Адам и Ева на почетку имали велику слободу, ипак им је Јехова поставио неке услове које су морали да узму у обзир. На пример, да би остали живи, морали су да дишу, једу, спавају и томе слично. Таква ограничења су за њих била нешто сасвим природно. Да ли су сматрали да им је тиме у извесној мери ускраћена слобода? Не. Јехова се побринуо да им те уобичајене ствари доносе задовољство и срећу (Пс. 104:14, 15; Проп. 3:12, 13). Ко од нас не ужива у свежем ваздуху, омиљеној храни или добром сну? То за нас није никакав терет. Нема сумње да су се тако осећали и Адам и Ева.

8. Коју заповест је Бог дао првим људима?

⁸ Јехова је заповедио Адаму и Еви да имају потомство, да напуне земљу и да брину о њој (Пост. 1:28). Да  ли их је та заповест на неки начин лишила слободе? Никако! Захваљујући њој, могли су да имају важну улогу у ономе што је Јехова планирао да учини за људе. Наиме, могли су да прошире рај по целој земљи, на којој би вечно живели савршени људи (Ис. 45:18). Уколико данас неко одлучи да не ступи у брак или да ипак ступи, а да нема децу, то не значи да је непослушан Богу. Многи склапају бракове и подижу децу упркос тешкоћама (1. Кор. 7:36-38). Зашто? Зато што нас то ипак чини задовољнима и срећнима (Пс. 127:3). Да су Адам и Ева послушали Јехову, у сву вечност би уживали у породичном животу.

9. Да ли је Божја заповест из Постанка 2:17 била неправедна, непотребна и неразумна?

⁹ Јехова је Адаму и Еви дао још једну заповест, али их је и упозорио на последице које ће сносити ако је прекрше. Он им је рекао: „С дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети“ (Пост. 2:17). Да ли је ова заповест била неправедна, непотребна и неразумна? Ни у ком случају. Она Адама и Еву није лишила слободе. Заправо, многи библисти сматрају да је ова заповест била и логична и разумна. На пример, један библиста је рекао: „Само Бог зна шта је за људе добро [...] и само Бог зна шта за њих није добро [...] Да би људима било добро, морају се поуздати у Бога и бити му послушни. Уколико то не чине, препуштени су сами себи и морају да просуђују шта је за њих добро [...] а шта не.“ То је терет који људи не могу носити.

10. Зашто то што имамо слободу избора не значи да имамо право да одређујемо шта је добро, а шта лоше?

¹⁰ Многи данас мисле да је овом заповешћу Бог заправо ускратио Адаму право да изабере како ће поступати. Међутим, они не схватају да то што имамо слободну вољу, то јест право да изаберемо како ћемо поступати, не значи да имамо право да одређујемо шта је добро, а шта лоше. Адам и Ева су имали слободу да изаберу да ли ће бити послушни Богу, али нису имали право да одређују шта је добро, а шта лоше. На то их је подсећало „дрво спознања добра и зла“ (Пост. 2:9). Једино Јехова има право да одређује шта је добро, а шта лоше. Ту чињеницу морамо и ми признати зато што не знамо увек какав ће бити исход наших одлука, нити да ли ће сваки пут бити по наше добро. Због тога, иако људи имају добре намере, они често доносе одлуке које касније имају болне или трагичне последице (Посл. 14:12). Тиме што је Адаму и Еви заповедио да не једу „с дрвета спознања добра и зла“, Јехова је желео да их поучи да права слобода значи да морају да му буду послушни. Али како су они реаговали?

11, 12. На основу примера објасни зашто је избор који су направили Адам и Ева био катастрофалан.

¹¹ Као што знамо, Адам и Ева су изабрали да не послушају Јехову. Сатана је рекао Еви да ће им се, уколико буду јели плод, „отворити очи“ и да ће „постати као Бог“, па ће знати „шта је добро, а шта зло“ (Пост. 3:5). Ева није одолела тој Сатаниној  понуди, а касније јој се и Адам придружио. Да ли им је тај избор донео више слободе? Нажалост, не. Оно што су добили није било ни близу ономе што је Сатана обећао. Убрзо су на својој кожи осетили да непослушност Јехови води до страшних последица (Пост. 3:16-19). Због чега су такве последице неминовне? Због тога што Јехова није дао људима слободу да сами одређују шта је за њих добро, а шта лоше. (Прочитати Пословице 20:24 и Јеремију 10:23.)

¹² Илуструјмо то једним примером. Пилот који жели безбедно да стигне до свог одредишта треба да се држи плана лета, да користи навигационе инструменте и да слуша смернице које му дају контролори лета. Уколико одлучи да се оглуши о те смернице и лети путањом којом он жели, последице могу бити катастрофалне. Слично томе, Адам и Ева су одлучили да раде по свом и одбацили су Јеховине смернице. Та њихова одлука је била катастрофална јер је свим људима донела грех и смрт (Римљ. 5:12). Тиме што су желели да стекну право да сами одређују шта је добро, а шта лоше, нису добили више слободе. Напротив, изгубили су праву слободу коју им је Јехова дао.

13, 14. Како можемо стећи праву слободу?

¹³ Неки мисле да би било боље када би људи имали неограничену слободу, али таква слобода би била мач с две оштрице. Замислимо како би свет изгледао када не би било никаквих ограничења. Зар нас не ужасава и сама помисао на то? У једној енциклопедији стоји: „Закони сваког организованог друштва формирају компликовану мрежу којом се друштвеним јединкама морају загарантовати, али и ограничити личне слободе“ (The World Book Encyclopedia). За људске законе се с правом каже да су компликовани. Помислимо само на то колико је закона написано и колико је адвоката и судија потребно  да би се они протумачили и спровели у дело.

¹⁴ Исус Христ је својим ученицима рекао како могу стећи праву слободу: „Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици, и упознаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јов. 8:31, 32). Према томе, да бисмо стекли праву слободу, потребне су две ствари. Као прво, морамо прихватити истину о којој је Исус говорио и као друго, треба да постанемо његови ученици. Али од чега ће нас то ослободити? Исус је објаснио: „Свако ко чини грех, роб је греха.“ Затим је додао: „Ако вас Син ослободи, заиста ћете бити слободни“ (Јов. 8:34, 36).

15. Коју слободу је Исус обећао?

¹⁵ Слобода коју је Исус обећао далеко је изнад било које слободе за којом људи данас теже. Када је рекао: „Ако вас Син ослободи, заиста ћете бити слободни“, Исус је указао на то да ће људи бити ослобођени греха. То је највеће и најмучније ропство у ком се човечанство налази. У ком смислу смо робови греха? Грех не само што нас наводи да чинимо оно што је лоше већ нас спречава да чинимо оно што је добро и да у потпуности искористимо своје потенцијале. То доводи до узнемирености, бола, патње, а на крају и до смрти (Римљ. 6:23). Апостол Павле је осетио колико је болно бити роб греха. (Прочитати Римљанима 7:21-25.) Тек када будемо ослобођени окова греха, моћи ћемо да уживамо у правој слободи, оној какву су Адам и Ева у почетку имали.

16. Када ћемо добити праву слободу?

¹⁶ Тиме што је рекао „ако останете у мојој речи“, Исус је истакао две ствари које морамо радити да бисмо добили праву слободу. Као прво, морамо се одрећи себе. Као друго, морамо се држати његових учења, која са собом носе одређена ограничења (Мат. 16:24). Међутим, праву слободу ћемо добити тек када на нама буде у потпуности примењена Исусова откупна жртва.

17. (а) Шта треба да радимо да бисмо били срећни и задовољни? (б) О чему ће бити речи у наредном чланку?

¹⁷ Да бисмо били заиста срећни и задовољни, треба да се држимо Исусових учења. Ако тако будемо чинили, можемо се надати да ћемо у будућности бити потпуно ослобођени греха и смрти. (Прочитати Римљанима 8:1, 2, 20, 21.) У следећем чланку ћемо видети како слободу коју сада имамо можемо користити да бисмо славили Јехову, Бога који даје праву слободу.