Пређи на садржај

Пређи на садржај

Нека нам Јехова буде узор у пружању охрабрења и утехе

Нека нам Јехова буде узор у пружању охрабрења и утехе

Нека је благословљен Бог који нас теши [храбри] у свакој нашој невољи (2. КОР. 1:3, 4)

ПЕСМЕ: 7, 3

1. Како је Јехова још у Едену показао да је извор утехе и охрабрења?

ЈЕХОВА је познат као Бог који пружа охрабрење другима. Чим су се Адам и Ева побунили против њега, он је одмах изрекао пророчанство које ће бити извор утехе и охрабрења њиховом потомству. То пророчанство је записано у Постанку 3:15 и говори о томе да ће „празмија“, Сатана Ђаво, бити уништен и да ће сва његова зла дела бити избрисана (Откр. 12:9; 1. Јов. 3:8).

ЈЕХОВА ЈЕ ХРАБРИО И ЈАЧАО СВОЈЕ СЛУГЕ У ПРОШЛОСТИ

2. Како је Јехова ојачао Ноја?

2 Погледајмо шта је Јехова учинио за Ноја. Овај побожни човек је живео у свету пуном насиља и моралне изопачености и једино је његова породица служила Јехови. Због свега тога је могао клонути духом (Пост. 6:4, 5, 11; Јуд. 6). Међутим, Јехова га није оставио, већ му је пружио подршку. Како? Тако што му је пружио потребне информације које су га ојачале да би наставио верно да му служи (Пост. 6:9). Рекао му је да ће уништити зао свет, као и шта Ноје треба да ради да би он и његова породица преживели то уништење (Пост. 6:13-18). Јехова је за њега заиста био извор охрабрења.

3. Како је Јехова подржао Исуса Навина? (Видети слику на почетку чланка.)

3 Исусу Навину је такође била потребна Јеховина подршка, јер је пред њим стајао тежак подухват. Наиме, требало је да уведе Јеховин народ у Обећану земљу, а то је значило да мора да победи моћне непријатељске војске. Посве је разумљиво што је страховао. Међутим, Јехова је то знао и желео је да га охрабри. Зато је рекао Мојсију: „Постави Исуса за вођу, охрабри га и ојачај га, јер ће он прећи тамо пред овим народом и он ће им предати у наследство земљу коју ћеш видети“ (Пон. зак. 3:28). Јехова је и лично ојачао Исуса Навина речима: „Поново ти заповедам: Буди храбар и јак! Не бој се и не плаши се, јер куд год пођеш, с тобом је Јехова, твој Бог“ (Ис. Нав. 1:1, 9). Можемо ли замислити како су ове речи утицале на Исуса Навина?

4, 5. (а) Како је Јехова храбрио свој народ у прошлости? (б) Како је Јехова једном приликом охрабрио свог Сина?

4 Јехова је храбрио и подржавао не само појединце већ и свој народ у целини. На пример, знао је да ће Јудејцима који буду били у заробљеништву у Вавилону бити потребна утеха и зато је дао да се запише следеће пророчанство: „Не бој се, јер сам ја с тобом. Не осврћи се плашљиво, јер сам ја твој Бог. Ја ћу те ојачати и помоћи ћу ти. Подржаћу те својом праведном десницом“ (Ис. 41:10). Ове речи су их сигурно јачале и крепиле, као и хришћане у првом веку. И нама данас извор су утехе. (Прочитати 2. Коринћанима 1:3, 4.)

5 Јехова је храбрио и подржавао и свог Сина, Исуса. Када се Исус крстио, с неба се зачуо глас: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи“ (Мат. 3:17). Ове речи су сигурно јачале Исуса све време док је служио на земљи.

ИСУС СЕ УГЛЕДАО НА ЈЕХОВУ

6. На шта нас подстиче поређење о талантима?

6 Исус је такође храбрио и подстицао друге. На пример, учинио је то када је у поређењу о талантима, које је део пророчанства о крају овог света, рекао да ће господар сваком свом верном робу рећи: „Одлично, добри и верни робе! Био си веран над малим и зато ћу те поставити над многим. Радуј се са својим господарем!“ (Мат. 25:21, 23). Ово поређење је његове ученике сигурно подстакло да верно служе Јехови, а подстиче и нас данас.

7. (а) На шта је Исус подстицао своје апостоле? (б) Како је Исус ојачао Петра?

7 Исусови апостоли су се често препирали око тога ко је највећи међу њима. Међутим, он их је увек стрпљиво подстицао да буду понизни и служе један другоме (Лука 22:24-26). Па ипак, није им било лако да га послушају. Нарочито га је Петар више пута разочарао (Мат. 16:21-23; 26:31-35, 75). Али Исус га није одбацио, већ га је ојачао и чак му поверио задужење да јача своју браћу (Јов. 21:16).

КАКО СУ БОЖЈЕ СЛУГЕ ИЗ ПРЕТХРИШЋАНСКОГ ДОБА ХРАБРИЛЕ ДРУГЕ

8. Како је Језекија охрабрио војне заповеднике и народ?

8 Чак и пре него што је Исус дошао на земљу и поставио савршен пример у пружању охрабрења, Јеховине слуге из древних времена биле су свесне колико је то важно. На пример, размислимо о Језекији. Када су Асирци претили да ће разорити Јерусалим, он је окупио војне заповеднике и народ да би их охрабрио. Да ли је успео у томе? Јесте, јер у Библији стоји: „Народ се поуздао у речи Језекије, Јудиног краља.“ (Прочитати 2. Летописа 32:6-8.)

9. Шта од Јова можемо научити о пружању утехе и охрабрења?

9 Шта о охрабрењу можемо научити од Јова? Иако је и њему самом била потребна утеха и охрабрење будући да је много патио, ипак је мислио на друге. На пример, он је своја три пријатеља која су се показала као „окрутни тешитељи“ поучио како треба пружати охрабрење. Рекао им је да када би се они нашли у његовој ситуацији, он би им рекао оно што би их утешило и подигло, а не повредило (Јов 16:1-5). На крају је Јов ипак био ојачан. Прво га је охрабрио Елијуј, а онда и лично Јехова (Јов 33:24, 25; 36:1, 11; 42:7, 10).

10, 11. (а) Зашто је Јефтајевој ћерки било потребно охрабрење? (б) Ко се налази у сличној ситуацији као и Јефтајева ћерка?

10 Још један пример некога коме је било потребно охрабрење била је Јефтајева ћерка. Зашто? Њен отац, судија Јефтај, пре борбе са Амонцима, дао је један завет Јехови. Наиме, рекао је Јехови да ако му да победу тада ће прву особу која му изађе у сусрет дати да служи у његовом дому. Када се након победе враћао кући, у сусрет му је изашла његова ћерка, јединица, која се радовала очевој победи. Његово срце је било сломљено, али је одржао дату реч и послао своју ћерку да цео живот служи Јехови у Силому (Суд. 11:30-35).

11 Ово је несумњиво било тешко за Јефтаја, али за њу је било још теже. Међутим, радо се повиновала очевој одлуци (Суд. 11:36, 37). То је значило да мора да се одрекне брака, деце и могућности да сачува породично име и наслеђе. Ако је икоме било потребно охрабрење, то је била она. Из Библије видимо да га је и добила. У њој стоји: „У Израелу [је] постао обичај да сваке године, четири дана у години, Израелове кћери иду да похвале кћер Јефтаја из Галада“ (Суд. 11:39, 40). Њен пример нас подсећа на хришћане који нису у браку и због тога могу учинити више за Јехову. Зар они не заслужују похвалу и охрабрење? (1. Кор. 7:32-35).

АПОСТОЛИ СУ ХРАБРИЛИ ДРУГЕ

12, 13. Како је Петар храбрио своју браћу?

12 У ноћи пре своје смрти, Исус је рекао апостолу Петру: „Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас решета као пшеницу. Али ја сам се усрдно молио за тебе да твоја вера не ослаби. А ти, кад се вратиш, ојачај своју браћу“ (Лука 22:31, 32).

Апостоли су оним што су записали храбрили скупштине у првом веку, а ти исти записи храбре и нас данас (Видети одломке 12-17)

13 Петар је заиста био један од стубова ране хришћанске скупштине (Гал. 2:9). Храбро је заступао истину на Педесетницу, а и касније, целог свог живота. Пред крај своје службе, написао је браћи: „Пишем вам укратко како бих вас охрабрио и уверљиво посведочио да је ово права Божја незаслужена доброта. У њој чврсто стојте“ (1. Петр. 5:12). То их је сигурно охрабрило, а храбри и нас данас, нарочито сада док чекамо испуњење Јеховиних обећања (2. Петр. 3:13).

14, 15. У ком су све погледу записи апостола Јована извор охрабрења?

14 Апостол Јован је такође био један од стубова ране хришћанске скупштине. Његови записи су драгоцени и за нас данас. На пример, његово јеванђеље које говори о Исусовој служби одувек је било прави извор охрабрења. Само у његовом јеванђељу налази се Исусова изјава да је љубав обележје по ком ће се препознати прави хришћани. (Прочитати Јована 13:34, 35.)

15 Још неке драгоцене мисли налазе се и у његовим посланицама. На пример, када смо сломљени под теретом греха, сигурно нас теше следеће речи: „Крв Исуса [...] чисти нас од сваког греха“ (1. Јов. 1:7). Надаље, када нас наше срце осуђује и не можемо себи опростити, до суза нас дирну ове речи: „Бог је већи од нашег срца“ (1. Јов. 3:20). Поред тога, само је Јован записао: „Бог је љубав“ (1. Јов. 4:8, 16). А у његовој другој и трећој посланици налазе се речи похвале за оне „који живе по истини“ (2. Јов. 4; 3. Јов. 3, 4).

16, 17. Како је апостол Павле пружао охрабрење другима?

16 Апостол који је вероватно највише храбрио своју браћу био је Павле. Док је хришћанство још било у повоју, већина апостола је служила у Јерусалиму, где је тада било и водеће тело (Дела 8:14; 15:2). Хришћани на том подручју проповедали су о Христу онима који су под утицајем јудаизма веровали у само једног Бога. Међутим, свети дух је апостола Павла послао да проповеда Римљанима, Грцима и другим народима који су обожавали више богова (Гал. 2:7-9; 1. Тим. 2:7).

17 Тако је Павле морао да преваљује велике раздаљине и проповеда нејеврејима на подручју данашње Турске, као и онима који су живели у Грчкој и Италији. Тим хришћанима, који су се тек преобратили на хришћанство, није било лако, будући да су их њихови сународници прогонили (1. Сол. 2:14). Зато је Павле око 50. н. е. тек основаној скупштини у Солуну написао: „Увек захваљујемо Богу за све вас кад вас спомињемо у својим молитвама, јер непрестано имамо на уму ваша дела подстакнута вером и ваш труд подстакнут љубављу и вашу истрајност“ (1. Сол. 1:2, 3). Такође их је подстакао: „Тешите једни друге и изграђујте једни друге“ (1. Сол. 5:11).

ВОДЕЋЕ ТЕЛО ХРАБРИ ХРИШЋАНЕ

18. Како је водеће тело из првог века охрабрило Филипа?

18 Водеће тело у првом веку пружало је охрабрење не само браћи која су имала одговорну улогу у хришћанској скупштини већ и свим другим хришћанима. Када је јеванђелизатор Филип проповедао међу Самарићанима, имао је пуну подршку браће из водећег тела. Зато су они послали Петра и Јована, који су исто били део водећег тела, да се моле да нови хришћани на том подручју приме свети дух (Дела 8:5, 14-17). Таква подршка је сигурно охрабрила Филипа и те хришћане.

19. Како је једно писмо водећег тела из првог века утицало на хришћане?

19 Касније је водеће тело морало да одлучи да ли и нејевреји треба да се обрежу, као што су то према Мојсијевом закону морали Јевреји (Дела 15:1, 2). Након што су се молили и резоновали на темељу Писама, браћа из водећег тела су под вођством светог духа одлучили да то више није потребно. Зато су написали једно писмо у ком су објаснили своју одлуку и послали браћу да га однесу у скупштине. Како је то утицало на браћу у тим скупштинама? „Обрадовали су се охрабрењу“ (Дела 15:27-32).

20. (а) Наведи неки пример који показује како Водеће тело данас пружа охрабрење правим хришћанима. (б) Које питање ћемо осмотрити у наредном чланку?

20 Данашње Водеће тело такође храбри праве хришћане широм света. То сигурно могу рећи чланови бетелских породица и друге специјалне пуновремене слуге, као и сва наша друга браћа и сестре. Нема сумње да им то много значи. Поред тога, Водеће тело мисли и на оне који су одлутали од истине и зато је 2015. издало брошуру Вратите се Јехови, која је охрабрила многе широм света. Али да ли Јехова треба да буде узор у пружању охрабрења само одговорној браћи? Одговор ћемо наћи у следећем чланку.