1-2. Зашто је Исус рекао оно што је записано у Јовану 4:35, 36?

ИСУС је пролазио кроз зелена поља младог јечма (Јов. 4:3-6). До жетве је требало да прође још око четири месеца. Зато је онима који су били с њим вероватно било необично што је рекао: „Подигните очи и погледајте поља, како су зрела за жетву.“ (Прочитати Јована 4:35, 36.) Шта је тиме мислио?

² По свему судећи, Исус није говорио о дословној жетви већ о сакупљању људи. Погледајмо шта се десило кратко пре тога. Иако су Јевреји обично избегавали сваки контакт са Самарићанима, Исус је проповедао једној Самарићанки и она га је слушала. Осим тога, док је говорио о пољима која су „зрела за жетву“, велика група Самарићана који су за њега чули од те жене долазила је да сазна нешто више (Јов. 4:9, 39-42). У вези с тим догађајем, у једном библијском приручнику је речено да је жеља тих људи да га упознају „показала да су били попут жита зрелог за жетву“.

3. Ако будеш имао исти став као Исус, како ће то утицати на твоју службу?

³ Какав је твој став према људима којима проповедаш добру вест? Да ли су за тебе они попут жита које је зрело за жетву? Ако је тако, то ће повољно утицати на твоју службу на три начина. Као прво, бићеш још свеснији тога колико је важно проповедати. Жетва не траје дуго, нема времена за губљење. Као друго, бићеш радостан кад видиш да људи прихватају добру вест. У Библији  пише: „Људи [се] радују у време жетве“ (Ис. 9:3). И као треће, у сваком човеку ћеш видети будућег Исусовог ученика и зато ћеш прилагодити свој приступ његовим интересовањима.

4. Шта ћемо научити од апостола Павла?

⁴ За разлику од неких својих ученика, Исус није отписао могућност да Самарићани прихвате његову поруку. На њих је гледао као на своје будуће ученике. По узору на њега, и ми треба да гледамо на људе као на могуће Христове ученике. Апостол Павле нам је изванредан пример у томе. Шта можемо научити од њега? У овом чланку ћемо осмотрити како је он (1) упознао веровања оних којима је проповедао, (2) запажао шта их занима и (3) гледао на њих као на могуће Исусове ученике.

5. Зашто је Павлу било лако да проповеда Јудејцима?

⁵ Павле је често проповедао у јудејским синагогама. Примера ради, у синагоги у Солуну „три сабата резоновао је [с Јудејцима] на темељу Писама“ (Дела 17:1, 2). Будући да је и сам био Јудејац, Павлу није било тешко да проповеда у синагоги (Дела 26:4, 5). Могао је да се поистовети с Јудејцима и зато се није устезао да им проповеда (Фил. 3:4, 5).

6. По чему су се људи на атинском тргу разликовали од оних којима је Павле проповедао у тамошњој синагоги?

⁶ Након што је због прогонства морао да побегне из Солуна, а потом и из Верије, Павле је стигао у Атину. И ту је „у синагоги резоновао с Јудејцима и другим побожним људима“ (Дела 17:17). Међутим, док је проповедао на тргу, Павле је имао другачије слушаоце. Међу њима су били филозофи и други нејевреји за које је Павлова порука била „ново учење“. Они су му рекли: „Пуниш нам уши неким чудним тврдњама“ (Дела 17:18-20).

7. Према Делима апостолским 17:22, 23, шта је Павле узео у обзир?

⁷ Прочитати Дела апостолска 17:22, 23. Павле није проповедао људима на атинском тргу на исти начин као Јудејцима у синагоги. Он је вероватно размишљао о томе у шта верују Атињани. Посматрао је град и запажао обичаје којих су се држали. Затим се трудио да им истину из светих списа пренесе тако  што је најпре говорио о стварима које им је било лако да прихвате. Један библиста каже: „Као хришћанин јеврејског порекла, био је свестан да Грци не верују у Бога кога Јевреји и хришћани сматрају правим Богом, али се потрудио да им покаже да Бог ког им он објављује заправо није ништа ново за Атињане.“ Зато је Павле био спреман да прилагоди свој приступ. Рекао је Атињанима да његова порука потиче од „непознатог Бога“ коме су подигли олтар. Премда су они били пагани и нису познавали свете списе, Павле није дигао руке од њих. Сматрао је да су попут жита зрелог за жетву и прилагодио је свој приступ како би им било лакше да прихвате добру вест.

8. (а) Како можеш сазнати којој религији припадају људи на твом подручју? (б) Ако ти неко каже да има своју религију, како би могао да му одговориш?

⁸ По узору на Павла, запажај детаље. Труди се да приметиш ствари које ће ти помоћи да сазнаш у шта верују људи на твом подручју. Да ли на њиховој кући или возилу има неких верских обележја? Да ли име станара, његово одевање и целокупан изглед или чак његов начин изражавања указују на то којој религији припада? Можда ти је и сам рекао да има своју религију. Када се то деси специјалној пионирки по имену Флутура, она каже станару: „Нисам овде да вам намећем своја веровања већ да разговарам с вама о...“

9. Шта би могао бити темељ за разговор с неким ко верује у Бога?

⁹ О чему би могао да разговараш с неким ко верује у Бога? Потруди се да пронађеш нешто око чега се слажете. Можда та особа верује да постоји само један Бог, да је Исус Спаситељ човечанства или да живимо у времену зла које ће се ускоро окончати. Ако будеш користио заједничка веровања као темељ за разговор, већа је вероватноћа да ће твој саговорник прихватити поруку из Библије.

10. Шта треба да нам буде циљ и зашто?

¹⁰ Имај на уму да људи не верују у све што њихова религија каже. Чак и након што сазнаш којој религији станар припада, треба да се потрудиш да разумеш у шта он лично верује. „Веровања многих људи се заснивају на комбинацији филозофије и религије“, каже Дејвид, специјални пионир из Аустралије. Доналта из Албаније каже: „Неки људи нам кажу да имају своју религију, али  касније признају да заправо не верују у Бога.“ Један мисионар из Аргентине запазио је да неки људи кажу да верују у Тројство, али заправо не верују у то да су Отац, Син и свети дух један Бог. Он каже: „Кад знамо у шта људи верују, лакше нам је да нађемо заједнички темељ за разговор.“ Зато се потруди да сазнаш у шта људи заиста верују. Тада ћеш и ти, попут Павла, бити свима све (1. Кор. 9:19-23).

11. Према Делима апостолским 14:14-17, како је Павле проповедао људима у Листри?

¹¹ Прочитати Дела апостолска 14:14-17. Павле је запажао шта занима људе којима је проповедао и прилагођавао је свој приступ томе. На пример, људи којима се обратио у Листри нису знали скоро ништа о светим списима. Зато им је говорио о ономе што су могли да разумеју. Говорио је о богатим жетвама и о животним радостима. Користио је речи и примере који су њима били познати.

12. Како можеш сазнати шта некога занима и прилагодити свој увод томе?

¹² Запажај шта занима људе на твом подручју и прилагоди свој увод. Како можеш сазнати шта некога занима док прилазиш њему или његовој кући? Као што смо рекли, запажај детаље. Можда ради у башти, чита књигу, поправља ауто или ради нешто друго. Ако је то на месту, могао би на основу тога да започнеш разговор с њим (Јов. 4:7). Чак нам и нечија одећа може открити нешто о њему – из ког народа потиче, чиме се бави или за кога навија. „Почео сам разговор с једним 19-годишњаком који је носио мајицу са сликом познатог певача“, каже Густаво. „Прокоментарисао сам његову мајицу, а он ми је испричао због чега воли тог певача. Касније смо почели да проучавамо Библију и он је сад наш брат.“

13. Како би могао да заинтересујеш некога за проучавање Библије?

 ¹³ Када неком предложиш да проучава Библију, биће спремнији да то прихвати ако му најпре објасниш како ће му то користити (Јов. 4:13-15). На пример, једна жена која је била заинтересована за Библију позвала је нашу сестру Попи да уђе унутра. Кад је Попи на зиду видела диплому Педагошког факултета и сазнала да је та жена професор, истакла је да се и ми бавимо образовањем тако што поучавамо људе на библијским курсевима и на нашим састанцима. Жена је прихватила курс, сутрадан је дошла на састанак, а убрзо после тога била је и на покрајинском састанку. Крстила се после годину дана. Питај се: „Шта занима људе које посећујем? Да ли бих умео да им понудим курс тако да они пожеле да проучавају?“

14. Како можеш прилагодити библијски курс потребама особе с којом проучаваш?

¹⁴ Након што почнеш да проучаваш с неким, сваки пут се припреми за тај курс, имајући у виду животне околности и интересовања особе. Док се припремаш, изабери стихове које ћете читати, филмове које ћеш показати и илустрације помоћу којих ћеш објаснити библијска учења. Размишљај о томе шта би се тој особи могло посебно допасти и дирнути је у срце (Посл. 16:23). Једна жена из Албаније, која је проучавала с пионирком по имену Флора, изричито је рекла: „Не могу да поверујем у ускрсење.“ Флора није покушавала да је пошто-пото наведе да промени мишљење. Она каже: „Помислила сам да најпре мора да упозна Бога који обећава ускрсење.“ Од тада је Флора на сваком курсу истицала Јеховину љубав, мудрост и моћ. С временом је та жена развила веру у ускрсење. Сада је Јеховин сведок и ревно проповеда.

15. Према Делима апостолским 17:16-18, шта је Павлу сметало код Атињана, али зашто није дигао руке од њих?

¹⁵ Прочитати Дела апостолска 17:16-18. Павле није дигао руке од Атињана иако је њихов град био пун идола, полног неморала и паганске филозофије. Није дозволио ни да га обесхрабре њихове увреде. И он је раније био „хулник, прогонитељ и дрзник“, али је ипак постао хришћанин (1. Тим. 1:13). Као што је Исус видео нешто добро у Павлу, тако је и Павле видео добро у Атињанима. И није се преварио (Дела 9:13-15; 17:34).

16-17. Шта показује да различити људи могу постати Христови ученици? Наведи пример.

¹⁶ У првом веку, људи различитог порекла и животних околности постали су Исусови ученици. Кад је Павле писао хришћанима који су живели у грчком граду Коринту, рекао је да су неки од њих раније били непоштени или су живели крајње неморално. Затим је додао: „Неки од вас били су такви, али опрани сте“ (1. Кор. 6:9-11). Да си тада живео, да ли би веровао да ти људи могу да се промене и постану Христови ученици?

¹⁷ Данас су многи спремни да се промене како би постали Исусови ученици. Ево како се специјална пионирка Јукина из Аустралије уверила да све врсте људи могу прихватити библијску поруку. Једном је у агенцији за некретнине приметила девојку која је имала много тетоважа и носила врећасту  одећу. Јукина прича: „На тренутак сам оклевала, али онда сам почела разговор с њом. Сазнала сам да је Библија толико занима да је истетовирала неке стихове из Псалама!“ Та девојка је почела да проучава и да долази на састанке. *

18. Зашто не треба унапред доносити закључке о људима?

¹⁸ Да ли је Исус сматрао да су поља зрела за жетву зато што је очекивао да ће већина људи постати његови следбеници? Није. У Светом писму је проречено да ће релативно мало људи поверовати у њега (Јов. 12:37, 38). Осим тога, Исус је имао моћ да чита људска срца (Мат. 9:4). Премда је био усредсређен на оне који ће поверовати, ревно је проповедао свима. Ми не можемо да читамо срца и зато треба да се одупремо склоности да унапред доносимо закључке о неком подручју и људима. У другима увек треба да видимо потенцијал да постану Исусови ученици. Марк, мисионар који служи у Буркини Фасо, објаснио је то овако: „Често се деси да људи за које сам мислио да ће добро напредовати престану да проучавају. С друге стране, они за које сам мислио да неће далеко одмаћи лепо напредују. Тако сам схватио да је најбоље пустити да нас води Јеховин дух.“

19. Како треба да гледамо на људе на подручју?

¹⁹ На први поглед, може ти се чинити да на подручју нема много људи који су попут жита зрелог за жетву. Али сети се онога што је Исус рекао својим ученицима. Поља су зрела, спремна за жетву. Људи се могу променити и постати Христови ученици. Јехова на њих гледа као на „драгоцено благо“ (Аг. 2:7). Ако гледамо на људе као Јехова и Исус, потрудићемо се да разумемо њихове околности и интересовања. Они за нас неће бити само незнанци већ будућа браћа и сестре.