1. У шта је Марта била сигурна? (Видети слику на почетку чланка.)

МАРТА, којој је Исус био пријатељ и кога је она верно следила, била је у великој жалости. Умро је њен брат, Лазар. Иако ништа није могло у потпуности да одагна њен бол, сигурно су јој значиле следеће Исусове речи: „Твој брат ће устати.“ То је несумњиво ублажило њену тугу и зато је с поверењем рекла Исусу: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан“ (Јов. 11:20-24). Она је била сигурна да ће се у будућности њен брат вратити у живот. Међутим, Исус је тог истог дана учинио чудо и вратио њеног брата, Лазара, у живот.

2. Зашто треба да се угледамо на Марту?

² Ми знамо да Јехова и Исус неће сада вратити наше умрле у живот. Али да ли смо попут Марте потпуно уверени да ће се то десити у будућности? Можда смо изгубили брачног друга, мајку, оца, баку, деду или чак вољено дете. Једва чекамо да их загрлимо, да разговарамо и смејемо се с њима. На сву срећу, имамо чврсте разлоге да и ми попут Марте кажемо: „Знам да ће моји вољени  умрли устати.“ Међутим, добро је да сваки хришћанин размишља о разлозима због којих је сигуран у то.

3, 4. (а) Кога је Исус ускрснуо пре Лазара? (б) Како су та ускрсења утицала на Марту?

³ Исус је пре Лазара ускрснуо још неке особе. На пример, сина једне удовице надомак Наина у Галилеји. Међутим, пошто је Марта живела близу Јерусалима, мало је вероватно да је то могла да види, али је вероватно чула за то. Врло је могуће да је чула да је Исус ускрснуо и Јаирову ћерку, вероватно у Капернауму. За њу су сви у њеној кући „знали да је умрла“. Али Исус је узео њену руку и рекао јој: „Девојко, устани!“ И она је одмах устала (Лука 7:11-17; 8:41, 42, 49-55). Марта и њена сестра, Марија, знале су да Исус може да лечи. Зато су мислиле да Лазар не би умро да је Исус био с њима. Међутим, појавило се питање да ли има наде за њега? Запазимо да је Марта рекла да ће се он вратити у живот у будућности, „у последњи дан“. Зашто је била тако сигурна у то? И зашто и ми можемо бити сигурни да ће бити ускрсења и да ће се наши вољени умрли вратити у живот?

⁴ Зато што у Божјој Речи постоје чврсти докази, од којих ћемо неке сада осмотрити. Можда ћемо наићи на неке детаље о ускрсењу о којима раније нисмо размишљали и који ће нам ојачати веру у то да ћемо поново видети своје вољене умрле.

5. Зашто је Марта била сигурна да ће Лазар ускрснути?

⁵ Запазимо да Марта није рекла: „Надам се да ће устати“, већ: „Знам да ће устати.“ Зашто је била толико сигурна да ће се то десити? Зато што је знала за чудесна ускрсења која су се одиграла и пре Исусове службе. Још као дете је слушала о томе у својој кући и у синагоги. Погледајмо три таква ускрсења, забележена у Светом писму.

6. За које је чудо Марта сигурно чула?

⁶ Прво ускрсење се одиграло у време пророка Илије, ком је Јехова дао моћ да чини чуда. На северу Израела, у феничанском граду Сарепти, живела је једна сиромашна удовица. Иако је имала брашна и уља само за још један оброк, била је спремна да то подели са Илијом. Зато је Бог учинио чудо за њу, тако да су она и њен син још дуго после тога имали шта да једу (1. Краљ. 17:8-16). Касније се њен син разболео и умро. Али Илија јој је прискочио у помоћ. Он се помолио: „Боже мој, молим те нека се у ово дете врати живот.“ Тако се и десило. Бог је услишио Илијину молитву и дечак је оживео. То је било прво ускрсење, које је забележено у Библији. (Прочитати 1. Краљевима 17:17-24.) Марта је сигурно чула за то чудо.

7, 8. (а) Шта је Јелисеј учинио за мајку умрлог дечака? (б) Шта Јелисејево чудо говори о Јехови?

⁷ Друго ускрсење забележено у Библији извршио је Јелисеј, који је био пророк након Илије. Како је до тога дошло? У граду који се звао Сунам живела је једна угледна Израелка која није имала деце. Пошто је била изузетно гостољубива према пророку Јелисеју, Бог је њу и њеног остарелог мужа благословио сином. Међутим, неколико година касније, њен син је умро. Можемо само замислити како јој је туга сломила срце. Зато је уз дозволу  свог мужа прешла око 30 километара да би отишла код пророка Јелисеја на гору Кармил. Он је послао свог слугу Гијезија да иде испред њих и ускрсне дечака, али Гијезије то није успео. Касније је Јелисеј с мајком тог дечака стигао у њену кућу (2. Краљ. 4:8-31).

⁸ Када је стигао, молио се Јехови за умрлог дечака. Јехова га је услишио и дечак се вратио у живот, због чега је мајка била пресрећна. (Прочитати 2. Краљевима 4:32-37.) Можда су јој на ум дошле речи Самуилове мајке, Ане. Она није могла да има деце док јој Јехова није подарио сина. Када га је довела да служи у Јеховином дому, она је рекла: „Јехова [...] у гроб спушта и подиже одатле“ (1. Сам. 2:6). А што се тиче дечака из Сунама, њега је Јехова дословно подигао из мртвих и тако показао да има моћ да људе врати у живот.

9. Опиши треће ускрсење из хебрејског дела Светог писма.

⁹ Још једно чудо везано за Јелисеја десило се након његове смрти. Он је преко 50 година служио као Јеховин пророк, а онда се „разболео од болести од које је касније и умро“. С временом је у гробу његово тело иструлило и остале су само кости. Једног дана, неки Израелци су сахрањивали једног човека. Међутим, кад су угледали разбојнике, бацили су мртваца у Јелисејев гроб и побегли. А онда се десило нешто невероватно. О томе читамо: „Кад се мртвац дотакао Јелисејевих костију, одмах је оживео и стао на своје ноге“ (2. Краљ. 13:14, 20, 21). Сва та ускрсења су сигурно за Марту била доказ да Бог има моћ над смрћу. Она и за нас треба да буду чврст доказ да Бог има огромну, неограничену моћ.

10. Како је апостол Петар ускрснуо једну хришћанку?

¹⁰ У грчком делу Светог писма такође се помиње да су неке Божје слуге могле да ускрсавају друге. На пример, већ смо поменули да је Исус ускрснуо сина једне удовице и Јаирову ћерку. И апостол Петар је ускрснуо једну хришћанку по имену Дорка, која се још звала и Тавита. Како је то учинио? Ушао је у собу где је било положено њено тело и помолио се, а затим рекао: „Тавита, устани!“ Она је одмах устала и Петар ју је свима „показао [...] живу“. То је био толико упечатљив догађај да су многи „почели да верују у Господа“. Тако су ти нови ученици могли да говоре другима о Исусу, али и о томе да Јехова има моћ да врати мртве у живот (Дела 9:36-42).

11. (а) Шта је Лука установио кад је Евтих пао? (б) Како је ускрсење утицало на присутне?

¹¹ Ово нису једина ускрсења која су други видели. На пример, једном је апостол Павле држао говор у једној горњој соби у Троади, месту које се налази на северозападу данашње Турске. Павле је свој говор држао све до поноћи. Тамо је на једном прозору седео један младић по имену Евтих и слушао. Али онда је задремао и пао, и то с другог спрата. Можда је Лука, који је био лекар, први пришао Евтиху и установио да је младић мртав, а не да је само повређен и без свести. Тада је Павле сишао, надвио се над младићевим мртвим телом, а затим на одушевљење свих рекао да је младић жив. Тај догађај се несумњиво урезао  у мисли свих присутних! Пошто су знали да је младић био мртав и да је враћен у живот били су „неизмерно утешени“ (Дела 20:7-12).

12, 13. Која се питања логично намећу?

¹² Поменута ускрсења и за нас, као и за Марту, треба да буду доказ да наш Бог, онај од кога потиче живот, има моћ да врати мртве у живот. Била су то појединачна ускрсења у време када је Јехова Исусу и својим слугама, као што су на пример били Илија и Петар, давао моћ да то чине. Али шта је с људима који су умрли у време кад нико од Јеховиних слугу није имао моћ да чини таква чуда? Да ли су ти људи очекивали ускрсење у будућности, као што је то био случај с Мартом која је за свог умрлог брата рекла: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан“? Зашто је она била тако сигурна у то и зашто и ми то можемо бити?

¹³ У Божјој Речи на доста места можемо видети да су Божје верне слуге знале да ће бити ускрсења у будућности. Погледајмо неке примере.

14. Шта можемо закључити на основу извештаја о Аврахаму?

¹⁴ „Молим те, узми свог сина јединца Исака, кога толико волиш [...] принеси [га] као жртву паљеницу“ (Пост. 22:2). Ово је Јехова рекао Аврахаму, који је толико дуго чекао да добије сина. Замислимо само како се Аврахам осећао. Јехова му је раније обећао да ће преко његовог потомства бити благословљени сви народи (Пост. 13:14-16; 18:18; Римљ. 4:17, 18). Још му је рекао да ће то бити „преко Исака“ (Пост. 21:12). Али како би то било могуће ако би га принео као жртву? Апостол Павле је под Божјим надахнућем то објаснио. Рекао је да је Аврахам веровао да Бог може Исака вратити у живот. (Прочитати Јеврејима 11:17-19.) Међутим, нигде у Библији не можемо наћи да је Аврахам мислио да ће му се Исак вратити за неколико сати, за један дан или седмицу. Он није могао да зна када ће му се син вратити у живот. Али је имао поверења у Јехову да ће га он ускрснути.

15. Коју је наду Јов имао?

¹⁵ Верни Божји слуга Јов је такође знао да ће у будућности бити ускрсења.  Запазио је да када се дрво посече, оно може пустити младице и постати ново дрво. Али то није случај с човеком (Јов 14:7-12; 19:25-27). Када умре, он не може сам устати из гроба (2. Сам. 12:23; Пс. 89:48). Наравно, то не значи да га Јехова не може ускрснути. И сам Јов је веровао да Јехова има одређено време када ће га се сетити и вратити у живот. (Прочитати Јова 14:13-15.) Међутим, Јов није могао да зна када ће то бити, али је имао поверења у Јехову, који је створио живот, и знао је да он то може и хоће.

16. Како је један анђео охрабрио пророка Данила?

¹⁶ Данило је још један верни Божји слуга о ком се говори у хебрејском делу Светог писма. Многе деценије је служио Јехови и он га је подржавао. Једном приликом, анђео га је ословио „миљениче Божји“ и рекао му: „Мир теби! Буди јак“ (Дан. 9:22, 23; 10:11, 18, 19).

17, 18. Које је обећање о будућности добио Данило?

¹⁷ Данило је тада имао скоро 100 година и био је свестан да ће ускоро умрети. Да ли је очекивао да ће се једног дана вратити у живот? Наравно да јесте. На крају његове књиге читамо шта му је Бог обећао: „Ти иди према крају своме. Почиваћеш“ (Дан. 12:13). Остарели Данило је знао да мртви почивају и да у гробу нема „ни размишљања, ни знања, ни мудрости“ (Проп. 9:10). Он је знао да и њега то ускоро чека. Али то није његов потпуни крај. Бог му је преко анђела обећао дивну будућност.

¹⁸ Наиме, рекао му је: „Али ћеш устати да добијеш своје наследство на крају дана̂.“ Данило није знао када ће то бити. Међутим, разумео је да ће умрети и почивати. Обећање да ће „устати“ значило је да ће бити ускрснут у будућности, и то далекој, будући да је речено да ће „своје наследство“ добити „на крају дана̂.“

19, 20. (а) Како су ускрсења која смо до сада разматрали повезана с оним што је Марта рекла Исусу? (б) Шта ћемо осмотрити у наредном чланку?

¹⁹ Јасно је зашто је Марта имала разлога да каже Исусу да ће њен брат, Лазар, „устати о ускрсењу у последњи дан“. Обећање које је Јехова дао Данилу, као и снажна вера коју је Марта имала, треба и нама да помогну да чврсто верујемо у ускрсење.

²⁰ Ускрсења из прошлости су била стварна и она нам показују да је ускрсење могуће — мртви ће се вратити у живот. Такође смо видели да су верне Божје слуге очекивале ускрсење у будућности. Али да ли имамо неки доказ да се неко ускрсење одиграло дуго након што је обећано? То ће нам пружити додатни разлог да попут Марте једва чекамо време када ће се мртви вратити у живот. Али када ће то бити? Погледајмо то у следећем чланку.