Када је реч о овој теми, сваки брачни пар Јеховиних сведока треба да се добро упозна са свим чињеницама о овом виду контрацепције, као и са библијским начелима која се у овој ситуацији могу применити. Затим треба да донесу одлуку након које ће и даље имати чисту савест пред Богом.

Јехова је Адаму и Еви, а касније Ноју и његовој породици, дао заповест: „Рађајте се и множите се“ (Пост. 1:28; 9:1). Међутим, нигде у Библији не налазимо да се та заповест односи и на хришћане. Дакле, сваки брачни пар ће одлучити да ли ће користити неки вид контрацепције како би планирали када ће добити децу и колико ће деце имати. Које чињенице треба да узму у обзир?

Када је реч о планирању породице, хришћани треба да заснивају своје одлуке на библијским начелима. Зато на абортус ни у ком случају не гледају као на методу планирања породице, јер је то у супротности с оним што Библија каже о светости живота. Они се неће одлучити на такав корак јер би се тиме прекинуо живот једног људског бића (Изл. 20:13; 21:22, 23; Пс. 139:16; Јер. 1:5). Међутим, шта можемо рећи о употреби спирале?

О томе је било речи у Стражарској кули од 15. маја 1979. (стране 30-31, енгл.). Спирала која се у то време користила била је направљена од пластике и стављала се у материцу како би спречавала да дође до трудноће. У чланку се наводи да у то време није било у потпуности познато  како спирала функционише. Многи стручњаци су говорили да она узрокује одређену реакцију у материци услед чега сперматозоиди не доспевају до јајне ћелије и не успевају да је оплоде. Уколико јајна ћелија није оплођена, онда нема ни новог живота.

Међутим, постојали су докази да је у неким ситуацијама јајна ћелија ипак била оплођена. Она је могла наставити да се развија у јајоводу, што би била ванматерична трудноћа, или је пак могла стићи до материце. У случају да стигне до материце, она се због присуства спирале вероватно не би могла усадити у зид материце и наставити да напредује као што би то било у случају нормалне трудноће. Окончање живота који је тек почео да се развија било би исто што и абортус. На крају тог чланка је стајало: „Хришћани који размишљају о томе да ли је исправно користити спиралу треба озбиљно да размисле о таквим информацијама у светлу библијских начела о светости живота“ (Пс. 36:9).

Да ли је било неког значајнијег напретка на пољу науке и медицине од како је овај чланак изашао 1979?

Данас су у употреби две врсте спирала. Већ неколико деценија постоји бакарна спирала, а након ње се појавила и хормонска спирала. Шта знамо о њима?

Бакарна спирала. Као што смо поменули, спирала отежава сперми да преживи у материци и да допре до јајне ћелије. Када је реч о бакарној спирали, она још и ослобађа бакар који попут спермицида уништава сперматозоиде. * За бакарне спирале се такође каже да мењају структуру зида материце.

Хормонска спирала. Друга врста спирале садржи хормон сличан оном који се налази у пилулама за контрацепцију. Ова спирала ослобађа тај хормон унутар материце. Она код неких жена спречава овулацију. Наравно, уколико не дође до ослобађања јајне ћелије, не може доћи ни до зачећа. Надаље, хормон који се ослобађа стањује зид материце * и згушњава секрет из грлића материце, што онемогућава сперми да из вагине стигне до материце.

Као што смо већ рекли, изгледа да обе врсте спирала утичу на структуру зида материце. То значи да уколико дође до овулације и јајна ћелија буде оплођена, она може ући у материцу али због насталих промена неће моћи да се усади у зид материце. То би прекинуло трудноћу у тој најранијој фази. Међутим, стручњаци сматрају да се то врло ретко дешава, баш као што изгледа да је случај и код коришћења пилула за контрацепцију.

Нико не може тврдити да бакарна или хормонска спирала апсолутно спречавају оплодњу јајне ћелије. Међутим, научна истраживања су показала да због начина на који спирале функционишу веома ретко долази до трудноће.

Брачни пар који размишља о томе да ли да користи спиралу треба да се посаветује с лекаром. Он им може рећи које спирале им стоје на располагању, које су предности, али исто тако и којим је ризицима жена изложена. Нико, па чак ни лекар, не сме да донесе одлуку уместо њих (Римљ. 14:12; Гал. 6:4, 5). То је њихова лична ствар. Њихов циљ треба да буде да угоде Богу и да му служе чисте савести. (Упоредити с 1. Тимотеју 1:18, 19 и 2. Тимотеју 1:3.)