По свему судећи, није. Ђаво није рекао Еви да ће, ако буде јела плод за који је Бог рекао да се не сме јести, њено тело умрети, а њен дух (на шта неки данас указују као на бесмртну душу) наставити да живи на неком другом месту. Говорећи преко змије, Сатана је тврдио да Ева сигурно неће умрети ако буде јела тај плод. Указао је на то да ће она наставити да живи и да ће уживати у бољем животу на земљи независно од Бога (Пост. 2:17; 3:3-5).

Ако лажно учење о бесмртности душе какво је данас познато не потиче из Едена, одакле онда потиче? Не можемо рећи са сигурношћу. Знамо да су сва лажна учења избрисана у Потопу. Пошто су преживели само Ноје и његова породица, који су верно служили Богу, није било никога ко би заступао таква учења.

Према томе, учење о бесмртности људске душе у облику у ком је данас познато мора да је настало након Потопа. Када је Бог помешао језике у Вавелу и када су се људи расејали „по целој земљи“, нема сумње да су са собом понели и идеју да човек има бесмртну душу (Пост. 11:8, 9). Без обзира на то када је овај концепт настао, можемо бити сигурни да иза њега стоји „отац лажи“ Сатана Ђаво и да је био задовољан што се тај концепт посвуда проширио (Јов. 8:44).