1. Шта је „Божји мир“ и како он утиче на нас? (Филипљанима 4:6, 7).

 ПОСТОЈИ мир који људи у овом свету нису упознали. То је „Божји мир“ – спокојство које осећамо зато што смо блиски с нашим небеским Оцем. Божји мир нам улива сигурност. (Прочитати Филипљанима 4:6, 7.) Изградили смо чврста пријатељства са онима који воле Јехову. Срећни смо што смо блиски с Богом мира (1. Сол. 5:23). Кад пролазимо кроз неку тешку ситуацију, мир који имамо зато што познајемо Јехову, уздамо се у њега и послушни смо му одагнаће наше бриге.

2. Зашто можемо бити сигурни да је могуће имати Божји мир?

² Да ли је стварно могуће имати Божји мир када пролазимо кроз неку тешку ситуацију попут епидемије, природне или друге катастрофе, грађанских немира или прогонства? Све су то тешки проблеми који нас могу испунити страхом. Међутим, Исус је рекао својим следбеницима: „Нека вам срце не буде узнемирено и нека се не боји“ (Јов. 14:27). Добро је што браћа и сестре следе овај Исусов савет. Уз Јеховину помоћ, они проналазе унутрашњи мир док пролазе кроз озбиљне кушње.

3. Како би нам епидемија или пандемија могла одузети мир?

³ Епидемија или пандемија може драстично променити скоро сваки аспект нашег живота. Размисли о утицају који је пандемија коронавируса имала на многе. Резултати једног истраживања су показали да је у том периоду више од половине испитаника имало проблеме са спавањем. Поред тога, дошло је до наглог пораста анксиозности, депресије и злоупотребе алкохола и лекова.  Било је много више породичног насиља и покушаја самоубиства. Ако у твом крају избије епидемија, како можеш смањити забринутост и имати Божји мир?

4. Како нам то што знамо за Исусово пророчанство о последњим данима помаже да имамо мир?

⁴ Исус је прорекао да ће током последњих дана бити пошасти, то јест епидемија, „по разним местима“ (Лука 21:11). Како нам то што смо упознати с тим пророчанством улива мир? Кад негде избије епидемија, нисмо изненађени због тога. Свесни смо да се дешава управо оно што је Исус прорекао. Имајући то у виду, послушни смо савету који је дао онима који живе у време краја: „Пазите да се не уплашите“ (Мат. 24:6).

5. (а) Према Филипљанима 4:8, 9, за шта треба да се молимо када избије епидемија? (б) Како би слушање аудио-снимака Библије могло помоћи и теби?

⁵ Избијање епидемије може лако водити до забринутости, па чак и панике. То се догодило нашој сестри Дези b. Након што су њен стриц, брат од стрица и доктор умрли од коронавируса, плашила се да ће и она добити вирус и да ће га пренети својој остарелој мајци. Због пандемије је бринула и да ће остати без посла, па се питала како ће плаћати храну и станарину. Те бриге су је толико заокупиле да ноћу није могла да спава. Како је успела да поврати мир? Молила је Јехову да јој помогне да буде сталожена и да позитивно размишља. (Прочитати Филипљанима 4:8, 9.) Слушала је како јој Јехова „говори“ путем аудио-снимака Библије. Она каже: „Умирујући гласови читача помогли су ми да не будем толико забринута и подсетили су ме на то да је Јехови стало до мене“ (Пс. 94:19).

6. Како ће ти лично проучавање и присуствовање састанцима помоћи?

⁶ Кад завлада епидемија, није увек могуће наставити са свим свакодневним активностима. Али важно је да наставиш да проучаваш Библију и редовно присуствујеш састанцима. Значиће ти искуства браће и сестара у нашим публикацијама и видеима јер ћеш из њих видети да они верно служе Јехови упркос сличним тешкоћама (1. Петр. 5:9). На састанцима ћеш слушати позитивне мисли из Светог писма. Осим тога, имаћеш прилику да храбриш друге, а и они ће храбрити тебе (Римљ. 1:11, 12). Док размишљаш о томе како је Јехова помагао својим слугама док су се борили с болешћу, страхом или усамљеношћу, твоја вера ће бити ојачана и бићеш уверен да ће помагати и теби.

7. Шта учимо од апостола Јована?

 ⁷ Остани близак са својом браћом и сестрама. Током епидемије понекад морамо одржавати физичку дистанцу чак и са својим суверницима. Када наступи такво време, могао би да се осећаш као апостол Јован. Он је желео да види свог пријатеља Гаја лицем у лице (3. Јов. 13, 14). Ипак, схватио је да неко време то неће бити могуће. Зато је урадио оно што је могао – написао је Гају писмо. Није увек могуће видети се с браћом и сестрама лично и зато покушај да контактираш с њима путем телефона, видео-позива или порука. Ако се редовно чујеш са суверницима, нећеш се осећати толико усамљено и бићеш мирнији. Када ти је нарочито тешко, обрати се старешинама и прихвати њихову помоћ (Ис. 32:1, 2).

8. Како би те нека катастрофа могла лишити мира?

⁸ Ако те је икада задесила невоља као што је поплава, земљотрес или пожар, онда знаш да снажна осећања као што су страх и забринутост могу трајати још дуго након те катастрофе. Уколико си изгубио члана породице или пријатеља, или си остао без своје имовине, можда осећаш тугу, безнађе, па чак и љутњу. То не значи да си материјалиста или да немаш довољно вере. С обзиром на то да си прошао кроз изузетно тежак период, и други ће разумети кад понекад негативно реагујеш (Јов 1:11). Како упркос свему томе можеш наћи мир?

9. Како нас је Исус припремио за оно што ће се дешавати у време краја?

⁹ Сети се шта је Исус прорекао. Неки људи мисле да никада неће доживети неку катастрофу, али ми знамо да ће их бити све више и да би нека од њих могла погодити и нас. Исус је рекао да ће пре него што крај дође бити „снажних земљотреса“ и других катастрофа (Лука 21:11). Такође је прорекао да ће бити „све више безакоња“, што видимо у порасту криминала, насиља и терористичких напада (Мат. 24:12). Све те невоље погађају и многе верне Јеховине слуге. Исус никада није рекао да нам се такве ствари дешавају зато што Јехови није стало до нас (Ис. 57:1; 2. Кор. 11:25). Он нас можда не штити на неки чудесан начин од катастрофа, али ће нам дати све што нам је потребно како бисмо задржали мир и емоционалну стабилност.

10. Зашто је то што се припремамо за могућу катастрофу показатељ да имамо веру? (Пословице 22:3).

¹⁰ Биће нам лакше да сачувамо мир у некој ванредној ситуацији ако се унапред припремимо за њу. Али да ли таква припрема значи да немамо довољно вере у Јехову? Ни у ком случају. Сасвим супротно, то што се припремамо за неку катастрофу показује да имамо веру у његову моћ да брине о нама. У ком смислу? Божја Реч нас подстиче да се припремамо за могуће опасности. (Прочитати Пословице 22:3.) Путем чланака у часописима, скупштинских састанака и правовремених обавештења, Божја организација нас увек изнова подстиче да се припремимо за неку ванредну ситуацију. c Да ли се уздамо у Јехову? Ако је наш одговор потврдан, послушаћемо тај савет сада, пре него што наступи нека катастрофа.

11. Шта учимо од Маргарет?

 ¹¹ Погледајмо шта се догодило нашој сестри Маргарет. Она је морала да напусти свој дом након што су власти наредиле евакуацију због пожара који је букнуо у њеном крају. Будући да је много људи бежало у исто време, путеви су били закрчени и дошло је до застоја саобраћаја. Ваздух је био испуњен густим, црним димом и Маргарет је неко време била заробљена у свом возилу. Међутим, успела је да преживи зато што је била спремна. У ташни је имала карту помоћу које је могла да нађе други пут којим би изашла из тог краја. Чак се и возила тим путем раније како би знала куда да иде у случају неке непредвиђене ситуације. Захваљујући припремама, Маргарет је преживела.

12. Зашто се држимо упутстава за ванредне ситуације?

¹² Да би заштитиле грађане и успоставиле ред, власти могу увести полицијски час, издати наредбу о евакуацији или предузети неке друге мере. Неки људи се не обазиру на то или одуговлаче јер не желе да оставе своју имовину. Како хришћани поступају? Библија нам каже: „Ради Господа подложите се свакој људској власти: било краљу јер је на вишем положају било намесницима, које он шаље“ (1. Петр. 2:13, 14). Осим тога, и Божја организација нам даје упутства како бисмо били безбедни. Редовно добијамо подсетнике да старешинама дамо своје најновије контакт информације како би могли да провере да ли смо добро ако дође до ванредне ситуације. Да ли си то урадио? Такође, можемо добити упутства о томе да ли да останемо код куће или да се евакуишемо, како да добијемо хуманитарну помоћ или како и када да помогнемо другима. Ако не слушамо та упутства, могли бисмо да угрозимо свој живот и живот старешина. Морамо имати на уму да та верна браћа брину о нама (Јевр. 13:17). Маргарет је рекла: „Уверена сам да ми је то што сам послушала упутства организације и старешина спасло живот.“

13. Како многа браћа успевају да задрже радост и мир упркос томе што су морали да напусте свој дом?

¹³ Многа браћа и сестре који су морали да напусте свој дом услед неке  катастрофе, рата или грађанских немира дају све од себе да се прилагоде новој ситуацији и да одмах наставе са својом службом. Попут хришћана из првог века, који су се услед прогонства расули по другим крајевима, они и даље објављују „добру вест, Божју реч“ (Дела 8:4). Проповедање им помаже да се усредсреде на Краљевство, а не на тешке околности у којима се налазе. Захваљујући томе, радосни су и имају мир.

14. Како би нас прогонство могло лишити мира?

¹⁴ Кад наступи прогонство, могли бисмо изгубити много тога што нам улива мир. Ми смо срећни и задовољни када можемо слободно да се састајемо, проповедамо и обављамо своје свакодневне послове без страха да ћемо бити ухапшени. Када нам је та слобода ускраћена, могли бисмо постати забринути и страховати од онога што би се следеће могло десити. Премда су та осећања нормална, морамо бити пажљиви. Исус је рекао да би се због прогонства неки његови следбеници могли поколебати у вери (Јов. 16:1, 2). С обзиром на то, како можемо сачувати мир кад наступи прогонство?

15. Зашто не треба да се плашимо прогонства? (Јован 15:20; 16:33).

¹⁵ Божја Реч каже: „Сви који желе да живе одано Богу у јединству са Христом Исусом биће прогоњени“ (2. Тим. 3:12). Нашем брату Андреју је било тешко да прихвати ту чињеницу након што су наше активности у његовој земљи забрањене. Он је размишљао: „Овде има много Сведока. Па не могу ваљда све да нас ухапсе.“ Међутим, такво размишљање му није донело мир већ је био непрестано забринут. Остала браћа су се поуздала у Јехову и нису се оптерећивала тиме да ли ће бити ухапшена. Знали су да би то могло да се деси, али нису бринули толико као Андреј. Зато је он одлучио да се угледа на њих и да се поузда у Јехову. Убрзо је осетио мир и сада је радостан без обзира на тешку ситуацију. Тако може бити и с нама. Исус је рекао да треба да очекујемо прогонство, али нас уверава у то да можемо остати верни  Јехови. (Прочитати Јована 15:20; 16:33.)

16. Које смернице треба да следимо током прогонства?

¹⁶ У случају да наше активности буду забрањене или у великој мери ограничене, подружница и старешине ће нам највероватније давати одређена упутства. Она су ту да нас заштите, да нам омогуће да и даље добијамо духовну храну и да наставимо да проповедамо колико год је то могуће. Придржавај се смерница које добијаш, чак и ако их не разумеш у потпуности (Јак. 3:17). Поред тога, никада немој откривати информације о браћи и сестрама или о скупштинским активностима онима који немају право то да знају (Проп. 3:7).

17. Шта ћемо наставити да радимо по узору на апостоле?

¹⁷ Божјим слугама је „поверено да сведоче о Исусу“ и то је један од главних разлога што Сатана ратује против њих (Откр. 12:17). Немој дозволити Сатани и његовом свету да те застраше. Проповедање и поучавање упркос противљењу доноси нам радост и мир. У првом веку, апостоли су одлучили да буду послушни Богу, а не јудејским верским вођама које су им забраниле да проповедају. Наставили су са својом службом и били су срећни због тога (Дела 5:27-29, 41, 42). Наравно, када су наше активности ограничене, морамо бити опрезни док проповедамо (Мат. 10:16). Али ако дамо све од себе, имаћемо мир који произлази из сазнања да поступамо по Јеховиној вољи и да преносимо другима поруку која им може спасти живот.

18. Ко нам може дати прави мир?

¹⁸ Будимо уверени да и током најтежих времена можемо имати мир. Тада треба да имамо на уму да нам је потребан Божји мир, то јест мир који нам једино Јехова може дати. Уздај се у њега када се суочиш с неком епидемијом, катастрофом или прогонством. Чврсто се држи његове организације. Размишљај о предивној будућности која те чека. Ако све то будеш чинио, „Бог мира“ биће с тобом (Фил. 4:9). У следећем чланку ћемо размотрити како можемо помоћи нашој браћи и сестрама да задрже Божји мир када се суоче с неком невољом.