1. Како Јехова обично одговара на молитве својих слугу?

 ДА ЛИ си знао да Јехова може преко тебе да одговори на нечију усрдну молитву? Притом није важно да ли си старешина, слуга помоћник, пионир или објавитељ. Нема везе ни с тим да ли си млад или стар, да ли си брат или сестра. Када неко ко воли Јехову завапи за помоћ, он може одговорити на ту молитву тако што ће подстаћи старешине и своје друге верне слуге да тој особи пруже утеху (Кол. 4:11). Срећни смо што можемо да служимо Јехови и браћи и сестрама на тај начин. Таква прилика нам се пружа и кад негде избије епидемија, наступи катастрофа или прогонство.

2. Зашто је понекад тешко помоћи другима током епидемије?

² Кад почне да се шири нека заразна болест, теже нам је да урадимо нешто једни за друге. Примера ради, можда желимо да посетимо своје пријатеље, али то није безбедно. Можда бисмо хтели да позовемо на оброк оне који су у оскудици, али ни то није могуће. Понекад желимо да помогнемо другима, али то није лако ако је неко у нашој породици болестан. Па ипак, ми желимо да будемо ту за нашу браћу и сестре. Јехова је задовољан кад радимо оно што можемо за њих (Посл. 3:27; 19:17). Али шта можемо да урадимо у таквим околностима?

3. Шта учимо од старешина из скупштине којој Дези припада? (Јеремија 23:4).

³ Шта старешине могу да ураде. Ако си старешина, добро упознај објавитеље у својој скупштини. (Прочитати Јеремију 23:4.) Дези b, сестра коју смо споменули у претходном чланку, каже: „Старешине у мојој групи за  службу проповедања често су ишле са мном и са другим објавитељима у службу и дружили су се с нама и у другим приликама.“ Због тога им је било лакше да помогну Дези након што је избила пандемија коронавируса, услед које је она изгубила неке чланове породице.

4. Шта је омогућило старешинама да помогну Дези и шта учимо из тога?

⁴ Дези каже: „Пошто сам старешине сматрала пријатељима, било ми је лако да им кажем како се осећам и шта ме мучи.“ Шта старешине могу научити из тога? Брините о својој браћи и сестрама и пре него што наступи нека тешка ситуација. Будите им пријатељи. Ако због епидемије не можете лично да их посетите, контактирајте с њима на други начин. Дези још каже: „Понекад би ме у току дана неколико старешина назвало или ми послало поруку. Стихови које сам добијала од њих дирнули су ме иако сам их већ добро знала.“

5. Како старешине могу сазнати шта је браћи и сестрама потребно и како им могу помоћи?

⁵ Како можеш сазнати шта је твојој браћи и сестрама потребно? Један од начина је да им постављаш тактична питања (Посл. 20:5). Да ли имају довољно хране, лекова и других ствари? Да ли би се могло десити да остану без посла, па чак и без крова над главом? Да ли би могао да им помогнеш да добију помоћ коју пружа држава? Дези је захвална браћи и сестрама што су јој обезбедили оно што јој је било неопходно у материјалном погледу. Али посебно јој је значило што је видела колико је старешине воле и што су је храбрили помоћу Библије. Она каже: „Старешине су се молиле са мном. Иако се не сећам свега што су рекли, сећам се како сам се тада осећала. То је био Јеховин начин да ми каже: ’Ниси сама‘“ (Ис. 41:10, 13).

6. Шта сви у скупштини могу учинити за друге? (Видети слику.)

⁶ Шта други могу да ураде. Разумљиво је што од старешина очекујемо да брину о браћи и сестрама у скупштини. Али Јехова жели да сви помажемо једни другима и да се међусобно храбримо (Гал. 6:10). Чак и нешто мало што учинимо може значити пуно некоме ко је болестан. Деца би могла написати неко писамце или нацртати нешто. Млади би могли да обаве куповину или  нешто друго. Други би могли припремити и донети неки оброк. Наравно, у јеку пандемије је свима потребно охрабрење. Можда можемо остати мало дуже након састанка како бисмо разговарали с браћом и сестрама, без обзира на то да ли смо на састанку у дворани или га пратимо путем видео-позива. И старешинама је потребно охрабрење. Нека браћа и сестре напишу кратко писмо да би захвалили старешинама, које током епидемије обично имају много више посла. Добро је када свако од нас учини свој део како би храбрио и изграђивао своје сувернике (1. Сол. 5:11).

7. Шта је посебно тешко кад се деси катастрофа?

⁷ Кад избије катастрофа, људима се живот може у трен ока потпуно променити. Неки изгубе своју имовину, свој дом, па чак и чланове породице или пријатеље. Наша браћа и сестре нису поштеђени тих трагичних догађаја. Како им можемо помоћи?

8. Шта старешине и поглавари породица могу да ураде пре него што дође до неке катастрофе?

⁸ Шта старешине могу да ураде. Старешине, помажите браћи да буду спремна пре него што дође до катастрофе. Побрините се да сви у скупштини знају како да контактирају с вама и које кораке да предузму да би били безбедни. Маргарет, која је споменута у претходном чланку, каже: „Током потреба скупштине, старешине су нас упозориле да у нашем крају још увек постоји опасност од пожара. Рекли су нам да одмах напустимо свој дом ако власти нареде евакуацију или ситуација постане опасна.“ Та информација је дошла у право време зато што је пет недеља касније избио велики пожар. Током породичног проучавања, поглавари породице могу да осмотре шта сви треба да раде ако дође до ванредне ситуације. Ако је цела породица спремна, већа је вероватноћа да ћете остати смирени у случају катастрофе.

9. Шта старешине треба да раде пре катастрофе и након ње?

⁹ Ако си надгледник групе за службу проповедања, већ сада се побрини да имаш тачне контакт информације свих објавитеља из своје групе. Направи списак и ажурирај га с времена на време. Тако ћеш у случају катастрофе моћи да ступиш у контакт са сваким објавитељем и да видиш шта му је потребно. Одмах проследи те информације координатору старешинства, који ће позвати покрајинског надгледника. Најбољи резултати се постижу када та браћа удруженим снагама помажу објавитељима. Маргаретин покрајински надгледник након пожара није спавао 36 сати. Он је све време био на вези са старешинама које су покушавале да ступе у контакт са око 450 евакуисане браће и сестара и побрину се за њих (2. Кор. 11:27). Тако су успели да обезбеде смештај свима којима је био потребан.

10. Зашто је важно да старешине брину о онима које је задесила нека катастрофа? (Јован 21:15).

¹⁰ Старешине имају одговорност да брину о објавитељима у духовном и емоционалном погледу (1. Петр. 5:2). Када се деси катастрофа, они најпре треба да провере да ли су сва браћа и сестре безбедни и да ли имају храну, одећу и кров над главом. Али онима који су прошли кроз то тешко искуство још месецима ће  бити потребна духовна и емоционална подршка. (Прочитати Јована 21:15.) Харолд, који служи као члан одбора једне подружнице, разговарао је с многим објавитељима које је задесила нека катастрофа. Он каже: „Потребно им је време да се опораве. Губитак материјалних ствари се после неког времена прежали. Али остаје сећање на изгубљеног члана породице или пријатеља, на нешто што им је било посебно драгоцено или на ситуацију када су били на корак од смрти. Та сећања могу увек изнова покренути дубоку тугу. То није недостатак вере, већ нормална људска реакција.“

11. Шта је многим породицама потребно?

¹¹ Старешине поступају у складу са саветом: „Плачите са онима који плачу“ (Римљ. 12:15). Оне који су доживели неку катастрофу можда треба уверити у то да их Јехова и њихова браћа и даље воле. Старешине ће помагати породицама да наставе да се моле Јехови, да проучавају Библију, присуствују састанцима и проповедају. Такође могу подстаћи родитеље да помажу својој деци да се усредсреде на оно што ниједна катастрофа не може уништити. Родитељи, подсећајте децу да ће Јехова увек бити њихов пријатељ и да ће увек бити ту за њих. Објасните им да имају међународну породицу браће и сестара која је спремна да им помогне (1. Петр. 2:17).

12. Како сви ми можемо помоћи жртвама неке катастрофе? (Видети слику.)

¹² Шта други могу да ураде. Ако се у твојој близини догоди катастрофа, питај старешине како можеш помоћи. Можда можеш понудити привремени смештај онима који су морали да напусте свој дом или онима који су дошли да помогну. Могао би да достављаш храну и остале потрепштине објавитељима на погођеном подручју. Али како можеш помоћи ако се катастрофа десила негде далеко? Тако што ћеш се молити за тамошњу браћу (2. Кор. 1:8-11). Можда можеш дати и прилог за наше међународне активности (2. Кор. 8:2-5). Ако си у могућности да отпутујеш на неко удаљено подручје, питај старешине како би могао да помогнеш. Уколико будеш позван да пружиш помоћ, вероватно ћеш добити неку обуку како би на најбољи начин помогао угроженима.

13. Какве проблеме доживљавају наша браћа у земљама у којима не можемо слободно да проповедамо?

¹³ У земљама у којима су наше активности забрањене, прогонство умногоме отежава живот нашој браћи. Они поред прогонства имају и финансијске проблеме, разболевају се и погађа их губитак вољених особа. Али због забране, старешине не могу увек да посећују оне којима је потребно охрабрење или да комуницирају с њима. То је био проблем и Андреју, о коме је било речи у претходном чланку. Једна сестра из његове групе за службу проповедања једва је састављала крај с крајем, а затим је доживела саобраћајну незгоду. Било јој је потребно неколико операција и није могла да ради. Али Јехова је видео у каквој ситуацији се налази и подстакао је браћу да учине нешто за њу. Упркос забрани и пандемији, они су дали све од себе да јој помогну.

14. Како старешине могу показати да се уздају у Јехову?

¹⁴ Шта старешине могу да ураде. Андреј се молио и радио оно што је могао. Како је Јехова одговорио на његове молитве? Подстакао је браћу која су имала више слободе да помогну тој сестри. Неки су је возили на лекарске прегледе, а други су јој дали новац. Јехова их је покренуо да ураде оно што су могли и благословио је њихов труд и храброст (Јевр. 13:16). Старешине, када су наше активности ограничене, замолите друге да помогну објавитељима који су у тешкој ситуацији (Јер. 36:5, 6). Изнад свега, уздајте се у Јехову. Он вам може помоћи да бринете за браћу и сестре.

15. Како можемо сачувати наше јединство кад наступи прогонство?

¹⁵ Шта други могу да ураде. Током забране ћемо вероватно морати да се састајемо у мањим групама. Зато је сада важније него икада да се добро слажемо са свима. Треба да имамо на уму да нам је непријатељ Сатана, а не наша браћа. Опраштајмо једни другима и брзо решавајмо сваку несугласицу (Посл. 19:11; Еф. 4:26). Будимо увек спремни да помогнемо једни другима (Титу 3:14). У претходним одломцима је било речи о томе како је једна група за службу проповедања помагала сестри у тешкој ситуацији.  То је позитивно утицало на све њих. Зближили су се и постали су као породица (Пс. 133:1).

16. Према Колошанима 4:3, 18, како можемо помоћи браћи и сестрама који су прогоњени?

¹⁶ На десетине хиљада браће и сестара служе Јехови упркос ограничењима и забранама. Неки су у затвору због своје вере. Можемо се молити за њих и њихове породице, као и за оне који ризикују своју слободу да би им пружили духовну, материјалну и правну помоћ. c (Прочитати Колошанима 4:3, 18.) Никада немој потценити моћ молитве! (2. Сол. 3:1, 2; 1. Тим. 2:1, 2).

17. Како се ти и твоја породица већ сада можете припремити за прогонство?

¹⁷ Ти и твоја породица се већ сада можете припремити за прогонство (Дела 14:22). Немој замишљати све лоше ствари које би се могле догодити, већ јачај своје пријатељство с Јеховом и помози својој деци да и она раде исто. Ако те обузму тескоба и забринутост, реци Јехови како се осећаш (Пс. 62:7, 8). У кругу породице разговарајте о свим разлозима због којих се можете уздати у њега. d Као и у случају катастрофе, ако се добро припремите и уздате се у Јехову, ваша деца неће бити уплашена и осећаће мир.

18. Каква будућност нас очекује?

¹⁸ Захваљујући Божјем миру осећамо се сигурно (Фил. 4:6, 7). Јехова нам помоћу њега улива спокојство иако се суочавамо с болестима, катастрофама и прогонством. Помаже нам и преко старешина, које неуморно брину за нас. Такође, сви ми имамо прилику да помажемо једни другима. Захваљујући миру који сада имамо, у будућности ћемо моћи да издржимо још веће потешкоће, чак и „велику невољу“ (Мат. 24:21). Током тог времена, биће неопходно да задржимо мир и да помогнемо и другима у томе. Али кад све то прође, више нас неће мучити тешки проблеми. Коначно ћемо уживати у ономе у чему је Јехова желео да уживамо – у правом миру који ће трајати заувек (Ис. 26:3, 4).