1. Шта бисмо се могли запитати док размишљамо о Аврахамовој вери?

 МНОГИ су чули за Аврахама, али не знају пуно о њему. За разлику од њих, ти знаш. Примера ради, знаш да се за њега каже да је „отац свима који верују“ (Римљ. 4:11). Али можда се питаш да ли можеш бити као Аврахам и имати веру као што је он имао. Наравно да можеш.

2. Зашто је важно да се још боље упознамо са Аврахамом? (Јаковљева 2:22, 23).

² Да бисмо развили снажну веру попут Аврахама, важно је да се боље упознамо с њим. Он је у свему слушао Бога. Преселио се у далеку земљу, деценијама је живео под шаторима и чак је био спреман да принесе на жртву свог вољеног сина Исака. Из свих тих поступака се види да је био човек снажне вере. Својом вером, која је била поткрепљена делима, обрадовао је Јехову и он га је сматрао својим пријатељем. (Прочитати Јаковљеву 2:22, 23.) Јехова жели да и ти будеш његов пријатељ. Због тога је надахнуо Павла и Јакова да пишу о Аврахамовом примеру. Погледајмо шта је о њему написано у 4. поглављу Посланице Римљанима и у 2. поглављу Јаковљеве посланице. У оба поглавља је речено нешто изузетно важно о Аврахаму.

3. Који библијски стих су цитирали Павле и Јаков?

³ И Павле и Јаков су цитирали речи из Постанка 15:6, где стоји да је Аврахам „веровао Јехови и он га је због тога сматрао праведним“. Јехова сматра праведним, то јест без кривице, онога ко чини оно што је њему по вољи. Заиста је невероватно да несавршени  и грешни људи могу бити чисти и праведни у Божјим очима. Сигурно желиш да Бог тако гледа и тебе, и то је могуће. Сада ћемо осмотрити зашто је Јехова назвао Аврахама праведним и шта ми треба да радимо како би за нас могао да каже исто.

4. Због чега људи не могу бити праведни?

⁴ Павле је у Посланици Римљанима рекао да су сви људи згрешили (Римљ. 3:23). Како онда било ко може бити праведан и без кривице? Како га Бог може прихватити за пријатеља? То питање је важно за све хришћане и зато је Павле истакао Аврахамов пример.

5. На темељу чега је Јехова прогласио Аврахама праведним? (Римљанима 4:2-4).

⁵ Јехова је прогласио Аврахама праведним док је он још живео у хананској земљи. На основу чега је то учинио? Да ли зато што се Аврахам савршено држао Мојсијевог закона? То сигурно није био разлог (Римљ. 4:13). Тај закон је био дат израелском народу више од 400 година након што је Бог рекао да је Аврахам праведан. На основу чега је онда прогласио Аврахама праведним? У својој незаслуженој доброти, Јехова је то учинио због Аврахамове вере. (Прочитати Римљанима 4:2-4).

6. На основу чега Јехова проглашава грешника праведним?

⁶ Павле је даље рекао да Бог човека „сматра праведним због његове вере“ (Римљ. 4:5). Још је додао: „Тако и Давид говори о срећи човека кога Бог сматра праведним, али не због његових дела: ’Срећни су они којима су безакона дела опроштена и којима су греси покривени. Срећан је човек коме Јехова не памти грехе‘ “ (Римљ. 4:6-8; Пс. 32:1, 2). Бог опрашта, то јест покрива грехе оних који показују веру у њега. Потпуно им опрашта грехе и не памти их. За њега су они без кривице и праведни на основу њихове вере.

7. У ком смислу су верне Божје слуге биле праведне?

⁷ Аврахам, Давид и друге Божје верне слуге проглашени су праведнима, али то не значи да су били савршени и да нису грешили. Па ипак, због тога што су имали веру, Богу су они били без кривице, посебно у поређењу са онима који нису имали вере (Еф. 2:12). Павле је у Посланици Римљанима јасно истакао да је вера од суштинске важности да би човек био близак с Богом. То је важило за Аврахама и Давида, а важи и за нас данас.

8-9. До којих погрешних закључака су неки дошли на основу онога што су записали Павле и Јаков, и зашто?

⁸ У хришћанским црквама се већ вековима жустро дебатује о односу вере и дела. Неке верске вође говоре да је за спасење довољно да неко верује у Господа Исуса Христа. Можда си чуо како кажу: „Прихвати Исуса и бићеш спасен.“ Неки од њих чак цитирају Павлове речи и кажу да Бог човека „сматра праведним, али не због његових дела“ (Римљ. 4:6). Међутим, неки кажу да је за спасење  потребно да посећујеш света места и да чиниш добра дела. Они можда цитирају Јаковљеву 2:24 и кажу да се „човек проглашава праведним због дела, а не само због вере“.

⁹ Због тих различитих веровања, неки библисти мисле да се Павле и Јаков нису слагали око тога шта човек треба да ради да би био Божји пријатељ. Према ономе што кажу неке верске вође, Павле је сматрао да је вера довољна да човек буде проглашен праведним, али да је Јаков тврдио да су за то потребна добра дела. Један професор теологије је рекао следеће: „Јаков није у потпуности разумео зашто Павле инсистира на томе да је вера довољна и да дела нису потребна [да би човек био проглашен праведним].“ Али све што су Павле и Јаков написали било је под Божјим надахнућем (2. Тим. 3:16). Зато мора постојати неки једноставан начин да се њихове изјаве ускладе. То се може постићи разматрањем контекста.

10. О којим делима је Павле првенствено говорио? (Римљанима 3:21, 28; видети и слику).

¹⁰ О којим делима је Павле говорио у 3. и 4. поглављу Посланице Римљанима? Првенствено је говорио о делима која су Израелци чинили из послушности Мојсијевом закону. (Прочитати Римљанима 3:21, 28.) Изгледа да је у првом веку неким хришћанима јеврејског порекла било тешко да прихвате да више није требало да се држе Мојсијевог закона и  да чине дела у складу с њим. Зато је помоћу Аврахамовог примера Павле истакао да у Божјим очима човек не постаје праведан због „дела која чини јер се држи закона“, већ да постаје праведан због вере. То је охрабрујуће јер нас уверава да можемо бити праведни пред Богом ако развијемо веру у њега и у Христа.

11. О којим делима је Јаков говорио?

¹¹ С друге стране, дела о којима Јаков говори у 2. поглављу своје посланице нису повезана са држањем Закона, на шта је указивао Павле. Јаков говори о делима, то јест активностима из свакодневног живота. Таква дела су показатељ да ли неки хришћанин искрено верује у Бога или не верује. Јаков је у наставку навео два примера. Хајде да их осмотримо.

12. Како је Јаков објаснио везу између вере и дела? (Видети и слику.)

¹² У првом примеру, Јаков је говорио о томе да хришћани треба да буду непристрасни према свима. Да би објаснио на шта мисли, говорио је о човеку који је указао поштовање богатом, а с висине је гледао на сиромашног. Јаков је рекао да такав човек можда тврди да има веру, али да његова дела показују супротно (Јак. 2:1-5, 9). У другом примеру је говорио о некоме ко види да „брат или сестра немају шта да обуку“ и „оскудевају у храни“, али не предузима ништа како би им помогао. Чак и ако такав човек тврди да има веру, његова вера  није поткрепљена делима и зато је бескорисна. Баш као што је Јаков и написао, „ако се [вера] не показује делима, мртва је“ (Јак. 2:14-17).

13. Којим примером је Јаков истакао колико је важно поткрепити веру делима? (Јаковљева 2:25, 26).

¹³ Јаков је споменуо Раву као добар пример вере која се показује делима. (Прочитати Јаковљеву 2:25, 26.) Она је чула за Јехову и схватила да је он водио Израелце (Ис. Нав. 2:9-11). Своју веру је показала делима – заштитила је двојицу израелских ухода од смртне опасности. Зато је та несавршена жена из другог народа проглашена праведном, као што је и Аврахам био. Њен пример истиче колико је важно поткрепити веру делима.

14. Зашто можемо рећи да оно што су Павле и Јаков записали није противречно?

¹⁴ Дакле, и Павле и Јаков су говорили о вери и делима, само из другог угла. Павле је говорио о томе да хришћани јеврејског порекла никада не би могли да буду проглашени праведнима пред Богом тиме што чине дела прописана Мојсијевим законом. Јаков је нагласио да сви хришћани треба да показују веру тако што чине добра дела.

15. На које начине можемо показати веру? (Видети и слике.)

¹⁵ Да би нас сматрао праведнима, Јехова не очекује од нас да радимо исто што и Аврахам. Постоји много начина да делима покажемо веру. Примера ради, можемо срдачно дочекивати нове у скупштини, помагати  браћи и сестрама који су у тешким околностима и чинити добро члановима породице. Све је то угодно Јехови и он ће то благословити (Римљ. 15:7; 1. Тим. 5:4, 8; 1. Јов. 3:18). Наша вера посебно долази до изражаја када ревно проповедамо добру вест (1. Тим. 4:16). Сви ми можемо делима показати веру да ће се Јеховина обећања обистинити и да је оно што он чини увек најбоље. Ако тако поступамо, можемо бити сигурни да ће нас Јехова сматрати праведнима и називати својим пријатељима.

16. Како је нада ојачала Аврахамову веру?

¹⁶ У 4. поглављу Посланице Римљанима налази се још једна важна поука из Аврахамовог примера. Реч је о томе колико је важно имати наду. Јехова је обећао Аврахаму да ће постати „отац многих народа“ и да ће се преко њега благословити сви народи на земљи. Замисли колико је та нада значила Аврахаму! (Пост. 12:3; 15:5; 17:4; Римљ. 4:17). Међутим, он је дочекао 100 година, а Сара 90, али још увек нису имали сина. Деловало је немогуће да ће га добити. Био је то испит вере за Аврахама. Па ипак, „он је имао наду, и зато је веровао да ће постати отац многих народа“ (Римљ. 4:18, 19). Његова нада се јесте остварила. Добио је сина Исака (Римљ. 4:20-22).

17. Како знамо да нас Бог може сматрати праведнима и прихватити за своје пријатеље?

¹⁷ Попут Аврахама, Бог и нас може сматрати праведнима и прихватити за своје пријатеље. Апостол Павле је указао на то, када је написао: “Tо да га је ’сматрао праведним‘ није написано само за њега него и за нас који ћемо бити сматрани праведнима, јер верујемо у онога који је ускрснуо из мртвих Исуса“ (Римљ. 4:23, 24). По узору на Аврахама, и ми треба да верујемо у Јехову, да чинимо добра дела и да имамо снажну наду у то да ће Јехова испунити своја обећања. Павле детаљније говори о нади у 5. поглављу Посланице Римљанима. Више речи о томе биће у следећем чланку.