1. Због чега је Аврахам био сигуран да ће се његова нада обистинити?

 ЈЕХОВА је обећао свом пријатељу Аврахаму да ће се преко његовог потомства благословити сви народи на земљи (Пост. 15:5; 22:18). Због своје снажне вере у Бога, Аврахам је био сигуран да ће се то обећање испунити. Али ни у дубокој старости, када је имао 100 година, а Сара 90, њих двоје још увек нису имали сина (Пост. 21:1-7). Па ипак, у Библији пише: „[Аврахам] је имао наду, и зато је веровао да ће постати отац многих народа, као што је било речено“ (Римљ. 4:18). Ми данас знамо да се Аврахамова нада обистинила. Добио је сина коме се дуго надао, Исака. Зашто је био толико сигуран да ће Јехова одржати своје обећање?

2. Зашто је Аврахам био уверен да ће Јехова одржати своје обећање?

² Аврахам је био близак с Јеховом и зато је био „потпуно уверен да он може учинити оно што је обећао“ (Римљ. 4:21). Јехова је Аврахама сматрао пријатељем и прогласио га је праведним на основу његове вере (Јак. 2:23). Из Римљанима 4:18 видимо да је Аврахам имао и веру и наду. У наставку ћемо размотрити шта је апостол Павле у 5. поглављу Посланице Римљанима рекао о нади.

3. Шта је Павле рекао о нашој нади?

³ Павле је објаснио зашто можемо бити сигурни да нас нада „неће разочарати“ (Римљ. 5:5). На основу онога што је записао, још боље разумемо како наша нада може ојачати. Док будемо осматрали Римљанима 5:1-5, размишљај о томе како је твоја нада за будућност  с временом бивала све јача. Из тог разматрања ћеш такође сазнати како и даље можеш јачати своју наду. Хајде да најпре сазнамо нешто о величанственој нади за коју је Павле рекао да нас неће разочарати.

4. О чему се говори у Римљанима 5:1, 2?

⁴ Прочитати Римљанима 5:1, 2. Павле је те речи написао скупштини у Риму. Браћа и сестре из те скупштине упознали су Јехову и Исуса, развили веру и постали хришћани. Тако су „због вере проглашени праведнима“ и Бог их је помазао светим духом. На тај начин, добили су предивну наду у чије су испуњење могли бити сигурни.

5. Чему се надају помазани хришћани?

⁵ Павле је касније писао помазаним хришћанима у Ефесу о нади коју им је Бог дао. Они ће добити „награду за свете“ (Еф. 1:18). Из онога што је Павле рекао Колошанима могли су да разумеју и да се та награда за њих „чува на небесима“ (Кол. 1:4, 5). Дакле, помазани хришћани се надају томе да ће бити ускрснути у вечни живот на небу, где ће владати с Христом (1. Сол. 4:13-17; Откр. 20:6).

6. Шта је један помазани брат рекао о својој нади?

⁶ Помазаним хришћанима је та нада веома драгоцена. Један од њих, брат Фредерик Франц, након дугогодишње верне службе Богу, 1991. је од срца рекао: „Наша нада је сигурна [. . .] а у потпуности ће бити испуњена на сваком преосталом од 144 000 чланова малог стада у обиму у ком нисмо ни замишљали [. . .] Нисмо изгубили осећај за вредност те наде [. . .] Ценимо је све више што дуже морамо чекати на њу. То је нешто што се исплати чекати, чак ако захтева и милион година. Нашу наду ценим више него икада пре.“

7-8. Коју наду већина нас има? (Римљанима 8:20, 21).

 ⁷ Данас већина Јеховиних слугу има другачију наду. То је нада коју је имао и Аврахам – наиме, вечни живот на земљи под влашћу Божјег Краљевства (Јевр. 11:8-10, 13). Павле је писао о томе шта све предивно чека оне који имају ту наду. (Прочитати Римљанима 8:20, 21.) Шта ти се највише допало када си сазнао шта Библија обећава за будућност? Да ли то што ћеш постати савршен и што више никада нећеш грешити? Да ли си се одушевио што ће твоји вољени који су умрли бити враћени у живот у рају на земљи? Сада имаш толико тога лепог чему се надаш.

⁸ Било да се надамо да ћемо заувек живети на небу, било да се надамо да ћемо живети на земљи, наша предивна нада нас чини радоснима. И не само то – наша нада може постати још снажнија. Павле је објаснио како. Хајде да размотримо шта је написао о нашој нади. То ће нам помоћи да будемо сигурни да ће се остварити све чему се надамо.

9-10. Као што се види из Павловог примера, шта хришћани могу очекивати? (Римљанима 5:3; видети и слике.)

⁹ Прочитати Римљанима 5:3. Запази да наша нада може постати јача када пролазимо кроз невоље. То може изгледати чудно. Али сви Христови ученици их могу очекивати. Погледајмо како је то било у Павловом случају. Он је рекао Солуњанима: „Кад смо били код вас, унапред смо вам говорили да ће нас задесити невоље и, као што знате, тако је и било“ (1. Сол. 3:4). Осим тога, Коринћанима је написао: „Не желимо, браћо, да не знате за невољу која нас је задесила [. . .] тако да смо већ мислили  да нећемо преживети“ (2. Кор. 1:8; 11:23-27).

¹⁰ И хришћани данас могу очекивати неке невоље (2. Тим. 3:12). Да ли си и ти прогоњен зато што си поверовао у Исуса и почео да га следиш? Можда те пријатељи и рођаци исмевају због тога. Можда су чак и окрутни према теби. Да ли на послу имаш проблеме само зато што си решио да будеш поштен у свему? (Јевр. 13:18). Или можда доживљаваш прогонство власти зато што си некоме говорио о својој нади? Без обзира на невоље које би нас могле снаћи, Павле каже да треба да будемо радосни. Зашто?

11. Зашто треба да будемо одлучни да истрајемо у свакој невољи?

¹¹ Можемо бити радосни када доживљавамо невоље зато што знамо да нам то помаже да развијемо једну важну особину. У Римљанима 5:3 се каже да „невоља води до истрајности“. Сви хришћани ће доживети невоље, тако да сви морају бити истрајни. Треба да будемо чврсто решени да истрајемо у свакој невољи која би нас могла снаћи. Тек тада ћемо видети испуњење своје наде. Не желимо да будемо попут оних на које је Исус мислио када је говорио о семену које је пало на каменито тло. Они радосно прихвате реч, али „кад наиђе невоља или прогонство“, поколебају се (Мат. 13:5, 6, 20, 21). Истина, уопште није лако подносити противљење и невоље, али истрајност нам и те како може користити. На који начин?

12. Шта ће нам истрајност у невољама донети?

¹² Јаков је нагласио шта ће нам истрајност у невољама донети. Он је написао: „Допустите да истрајност доврши своје дело, да бисте били савршени и потпуни, без икаквог недостатка“ (Јак. 1:2-4). Јаков је за истрајност рекао да треба да доврши своје дело. Шта то она треба да постигне? Она ти може помоћи да се још више ослањаш на Бога и да развијеш особине попут стрпљења и вере. Али она ти може донети још нешто веома важно.

13-14. До чега истрајност води и како то утиче на нашу наду? (Римљанима 5:4).

¹³ Прочитати Римљанима 5:4. Павле каже да истрајност води до „Божјег признања“. То не значи да је Јехови драго што те сналазе невоље и проблеми, већ да је срећан што си истрајан и верно му служиш. Веома је охрабрујуће знати да својом истрајношћу чинимо Јехову срећним! (Пс. 5:12).

¹⁴ Присети се Аврахамове истрајности и да је Јехова био задовољан њим. Јехова га је назвао пријатељем и сматрао га је праведним (Пост. 15:6; Римљ. 4:13, 22). Исто може бити и у нашем случају. Бог није задовољан нама због количине посла који обављамо у његовој служби или због задужења која имамо. Он је задовољан нама због наше вере и истрајности. Сви ми можемо остати верни Богу, без обзира на то колико имамо година, какве су нам околности или шта све можемо да урадимо. Да ли  управо сада пролазиш кроз неку невољу? Не заборави да Јехову чиниш срећним тиме што му остајеш веран. Много нам значи када знамо да је Бог задовољан нама. То нам може ојачати наду.

15. Шта Павле даље каже и зашто би то могло неке збунити?

¹⁵ Павле је објаснио да је Јехова задовољан нама када смо му верни и истрајавамо у невољама. Запази шта Павле даље каже: „Божје признање нам даје наду, а нада нас неће разочарати“ (Римљ. 5:4, 5). Неки би могли бити збуњени овим речима. Павле је раније, у Римљанима 5:2, споменуо да су хришћани у Риму већ имали наду, и то наду да ће „примити Божју славу“. Зато би неко могао да се пита: „Ако су ти хришћани већ имали наду, зашто Павле поново говори о њој?“

16. Како нечија нада с временом почиње да расте? (Видети и слике.)

¹⁶ Биће нам јасније шта је Павле имао на уму када узмемо у обзир да нада може да расте. Ево једног примера. Да ли се сећаш кад си први пут чуо нешто о предивној нади из Божје Речи? Можда си тада помислио да вечни живот у рају на земљи није ништа више до пуста жеља. Међутим, што си више учио о Јехови и његовим обећањима записаним у Библији, све више си се уверавао у то да ће се та нада остварити.

17. Како је твоја нада наставила да расте након што си предао живот Јехови и крстио се?

¹⁷ Након што си предао свој живот Јехови и крстио се, све боље си упознавао Јехову и још више се зближавао с њим. Тако је твоја нада све више јачала (Јевр. 5:13–6:1). Вероватно си доживео оно што је описано у Римљанима 5:2-4. Прошао си кроз разне  невоље, али си остао веран Богу и осетио си да имаш његово признање. Пошто си се уверио у то да те Јехова воли и да је задовољан тобом, још си сигурнији да ћеш добити оно што је обећао. Твоја нада је постала јача него што је била у почетку. Сада ти је још стварнија, још личније је доживљаваш. Снажније утиче на тебе, на сваки аспект твог живота и на то како се опходиш са својом породицом, како доносиш одлуке, па чак и како користиш време.

18. Шта нам Јехова гарантује?

¹⁸ Апостол Павле наводи још нешто веома важно у вези с надом коју си стекао након Божјег признања. Он те уверава да ће се твоја нада испунити. Зашто можеш бити сигуран у то? Јехова је надахнуо Павла да запише следеће речи, које нам служе као гаранција: „Нада нас неће разочарати. Јер Божја љубав је испунила наша срца преко светог духа, који нам је дат“ (Римљ. 5:5). Можеш бити потпуно сигуран у своју наду, коју ти је Јехова дао.

19. Када је реч о твојој нади, у шта можеш бити сигуран?

¹⁹ Размишљај о обећању које је Јехова дао Аврахаму и о томе како га је сматрао праведним и називао пријатељем. Аврахамова нада није била узалудна. У Библији пише: „Тако је Аврахам, показавши стрпљење, добио то обећање“ (Јевр. 6:15; 11:9, 18; Римљ. 4:20-22). Он није био нимало разочаран. И ти можеш бити потпуно сигуран у то да ћеш, ако останеш веран Богу, добити награду којој се надаш. Твоја нада је стварна и имаш много разлога да се радујеш због ње. Сигурно те неће разочарати! (Римљ. 12:12). Павле је написао: „Нека вас Бог, који даје наду, испуни свом радошћу и миром зато што верујете у њега и нека вас свети дух испуни обиљем наде“ (Римљ. 15:13).