1-2. Шта би нам могло нагнати сузе на очи?

 СВИ смо ми некад у животу плакали. Некад је то било од среће, кад нам се дешавало нешто лепо и важно. На пример, кад нам се родило дете, кад смо евоцирали лепе успомене или кад смо после доста година видели драгог пријатеља.

² Али много чешће смо лили сузе због бола и туге. На пример, можда нас је неко дубоко разочарао. Можда смо се озбиљно разболели ми или неко нама драг. Можда нам је неко умро. У таквим тренуцима смо се можда осећали попут пророка Јеремије када је Јерусалим пао Вавилонцима у руке. Јеремија је тада рекао: „Из мојих очију теку потоци суза [. . .] Моје очи лију сузе без престанка, без предаха“ (Тужб. 3:48, 49).

3. Како се Јехова осећа кад види да патимо? (Исаија 63:9).

³ Јехова зна колико смо суза пролили због проблема који су нас у животу снашли. Библија каже да он добро зна са чим се суочавамо и да нас слуша кад му се молимо и тражимо помоћ (Пс. 34:15). Али он чини и више од тога. Као што брижан родитељ не остаје равнодушан на плач свог детета, тако ни Јехова није равнодушан на наше сузе и једва чека да нам помогне. (Прочитати Исаију 63:9.)

4. Које библијске примере ћемо размотрити и шта ћемо научити о Јехови?

 ⁴ Јехова нам је у својој Речи открио како је реаговао када су његове слуге лиле сузе. То можемо видети на основу онога што се дешавало Ани, Давиду и краљу Језекији. Због чега су они плакали? Како је Јехова реаговао на њихове вапаје? И како нас њихов пример може утешити када и ми лијемо сузе због бола и туге, издаје или очаја?

СУЗЕ ЗБОГ БОЛА И ТУГЕ

5. Како се Ана осећала због ситуације у породици?

⁵ Ану је мучило неколико проблема због којих је често лила сузе. Као прво, њен муж је имао још једну жену, Фенину, која ју је презирала. И не само то, Фенина је имала деце, а Ана није (1. Сам. 1:1, 2). Фенина ју је немилосрдно понижавала на тај рачун. Замисли себе на Анином месту. Како би ти било? Она је била толико очајна да је „плакала и ништа није јела“ и осећала је велику „тугу у срцу“ (1. Сам. 1:6, 7, 10, фусн.).

6. Шта је Ана урадила да би се боље осећала?

⁶ Шта је Ана урадила? Помогло јој је то што је отишла у шатор састанка. То је тада било средиште праве религије. Тамо, вероватно близу улаза у двориште шатора састанка, почела је да се моли Јехови „горко плачући“. Преклињала га је да погледа на „невољу своје слушкиње“ (1. Сам. 1:10б, 11). Наиме, отворила је своје срце Јехови и рекла му како се осећа. Дубоко ганут тугом своје вољене ћерке, Јехова је хтео да јој прискочи у помоћ.

7. Како се Ана осећала кад се поверила Јехови?

⁷ Како се Ана осећала када је отворила Јехови своје срце и када ју је првосвештеник Илије охрабрио? У Библији читамо да је отишла својим путем, „јела је и лице јој више није било тужно“ (1. Сам. 1:17, 18). Иако се у суштини још ништа није било променило, Ана је осетила олакшање. Имала је поверења у то да је Јехова разуме и да ће јој помоћи, а тако је и било. Он је тачно разумео како се она осећа, саслушао ју је, а касније јој и подарио децу (1. Сам. 1:19, 20; 2:21).

8-9. Према ономе што стоји у Јеврејима 10:24, 25, зашто треба да се максимално потрудимо да будемо на нашим састанцима? (Видети и слику.)

⁸ Поуке за нас. Да ли доживљаваш нешто болно због чега лијеш сузе? Можда си у жалости за чланом породице или пријатељем. Нормално је да у таквим ситуацијама  желимо да будемо сами. Али као што је Ана отишла до шатора састанка да се утеши и охрабри, и ти се можеш утешити на састанцима чак и када ти је јако тешко. (Прочитати Јеврејима 10:24, 25.) Док на састанцима слушамо утешне библијске мисли, Јехова нам може помоћи да негативне мисли заменимо позитивним. Ако се ситуација и не промени одмах, моћи ћемо да владамо својим емоцијама.

⁹ На састанцима смо заједно с нашим саосећајним суверницима, чија нам пажња и љубав подижу дух (1. Сол. 5:11, 14). Један специјални пионир коме је жена умрла каже: „Још увек ми је тешко што је нема. Понекад не могу да зауставим сузе. Само се завучем у неки ћошак и плачем. Али наши састанци ми пуно значе. Охрабрујуће речи моје браће и сестара су ми као мелем на рану. Без обзира на то колико се грозно осећам пре састанка, тамо ми увек буде много боље.“ Кад смо на нашим састанцима, Јехова нам може помоћи преко наше браће и сестара.

10. Како да се угледамо на Ану кад нам је тешко?

¹⁰ Ана се много боље осећала и када се поверила Јехови у молитви. И ти можеш бацити „све своје бриге [. . .] на њега“ и бити сигуран да те он слуша (1. Петр. 5:7). Једна сестра чијег су мужа убили пљачкаши каже како се осећала кад се то десило: „Била сам скрхана болом и мислила сам да се никада нећу опоравити. Утеху и мир налазила сам у молитви мом вољеном небеском Оцу Јехови. Понекад нисам могла да нађем праве речи, али он ме је разумео. Кад нисам могла да се саставим, молила сам се за мир и сваки пут сам осетила олакшање и била у стању да функционишем.“ Када у сузама изливаш своје срце Јехови, он је дубоко ганут и разуме твој бол. Чак и ако се оно што те мучи не промени, Јехова ти може ублажити тескобу и пружити олакшање (Пс. 94:19; Фил. 4:6, 7). Наградиће те за истрајност (Јевр. 11:6).

СУЗЕ ЗБОГ ИЗДАЈЕ

11. Како се Давид осећао када су се неки лоше опходили према њему?

¹¹ Давид се више пута нашао у тешким ситуацијама због којих је лио сузе. Неки су га мрзели, а неки којима је веровао и издали (1. Сам. 19:10, 11; 2. Сам. 15:10-14, 30). Једном таквом приликом је написао: „Изнемогао сам од уздисања. Сву ноћ постељу квасим сузама, њима натапам свој лежај.“ Зашто се Давид тако осећао? „Због свих мојих непријатеља“, написао је (Пс. 6:6, 7). Давид је због њиховог непријатељства дословно лио сузе.

12. Према Псалму 56:8, у шта је Давид био сигуран?

¹² Иако је Давид свашта доживео од људи, знао је да га Јехова воли. Он је написао: „Јехова [ће] чути моје јецаје“ (Пс. 6:8). Једном другом приликом се у Псалму 56:8 врло интересантно изразио. (Прочитати.) Тим речима је на сликовит начин приказао колико се Јехова о нама брине. Давид је осећао као да Јехова скупља његове сузе у мех или их бележи у  књигу. Био је сигуран да Јехова види његов бол и да то не заборавља. Био је дубоко уверен у то да Јехова не само што види шта му се дешава већ и какав траг то оставља на њему.

13. Шта не треба да заборавимо кад нас неко разочара? (Видети и слику.)

¹³ Поуке за нас. Да ли и ти пролазиш кроз тежак период зато што си се разочарао или зато што те је изневерио неко ко ти је близак? Можда ти се срце сломило зато што ти је веза неочекивано пропала или те је брачни друг напустио. А можда је неко до кога ти је стало престао да служи Јехови. Један брат кога је жена преварила и напустила рекао је: „Нисам могао да верујем да се то десило. У исто време сам био и тужан и љут. Осећао сам се тако јадно.“ Ако си и ти у сличној ситуацији, знај да те Јехова никада неће оставити. Тај брат је рекао: „Схватио сам да ми људи можемо изневерити и разочарати једни друге, али Јехова је наша Стена. Шта год да се деси, он ће увек бити уз нас. Никада неће оставити оне који су му верни“ (Пс. 37:28). Немој заборавити ни то да те Јехова воли више него било који човек. Јако је болно кад те неко изневери, али то не мења чињеницу да је Јехови стало до тебе (Римљ. 8:38, 39). Суштина је у следећем: Без обзира на то како се људи односе према теби, твој небески Отац те воли.

14. Какву нам утеху пружа Псалам 34:18?

¹⁴ Ако нас је неко изневерио, утеху можемо наћи и у Давидовим речима записаним у Псалму 34:18. (Прочитати.) У једном библијском приручнику се каже да се израз „они који су сломљеног срца“ може односити „на оне који не могу да се надају ничем добром“. Како Јехова помаже онима који се тако осећају? Као што брижан родитељ чврсто привија уз себе уплакано дете да би га умирио, тако је и Јехова близу нас, нежан је према нама и спреман да нам помогне када смо сломљени због издаје или губитка. На разне начине пружа утеху нашем рањеном срцу. Он је пред нас ставио и много тога чему се можемо радовати, што нам може помоћи да поднесемо проблеме које сада имамо (Ис. 65:17).

 СУЗЕ ЗБОГ ОЧАЈА

15. У којој ситуацији је Језекија плакао?

¹⁵ Када је имао 39 година, краљ Језекија је сазнао да има неизлечиву болест. Пророк Исаија му је пренео Јеховину поруку да ће умрети (2. Краљ. 20:1). Чинило се да за њега нема наде. Толико је био очајан да је горко заплакао. Усрдно се помолио Јехови (2. Краљ. 20:2, 3).

16. Шта је Јехова учинио за Језекију?

¹⁶ Јехова је био дубоко дирнут када је видео како му се Језекија у сузама моли. Зато му је рекао: „Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Ево, излечићу те.“ Јехова му се смиловао и преко пророка Исаије му је поручио да ће му продужити живот и да неће дозволити да Асирци освоје Јерусалим (2. Краљ. 20:4-6).

17. Како нас Јехова подржава кад се озбиљно разболимо? (Псалам 41:3; видети и слику).

¹⁷ Поуке за нас. Да ли си се и ти озбиљно разболео и прогнозе су лоше? Реци Јехови како се осећаш и немој се устезати да заплачеш. Библија каже да ће нас „Отац милосрђа и Бог сваке утехе“ тешити у свим нашим невољама (2. Кор. 1:3, 4). Не можемо очекивати да ће Јехова уклонити све наше проблеме, али можемо рачунати на његову помоћ. (Прочитати Псалам 41:3.) Посредством свог светог духа, Јехова нам даје снагу, мудрост и унутрашњи мир да све то поднесемо (Посл. 18:14; Фил. 4:13). Он нам пружа и наду захваљујући којој већ видимо свет у ком више нико неће бити болестан (Ис. 33:24).

18. Који стих теби пружа утеху кад си у некој тешкој ситуацији? (Видети оквир „ Речи којима нам Јехова брише сузе“.)

¹⁸ Јеховине речи су утешиле Језекију. Исто тако и ми можемо пронаћи утеху у Божјој Речи. Мисли које је Јехова у њој за нас сачувао су као мелем за нашу душу (Римљ. 15:4). Када је једна наша сестра у западној Африци сазнала да има рак, често је плакала. Она каже: „Много ми значе речи из Исаије 26:3. Иако ретко кад имамо потпуну контролу над оним што нам се дешава, овај стих нам гарантује да ће нам Јехова дати унутрашњи мир, који ће нам помоћи да контролишемо своје реакције.“ Да ли и ти имаш неки стих који ти посебно значи када се нађеш у ситуацијама које су изузетно тешке и из којих се чини да нема излаза?

19. Каква нас будућност очекује?

 ¹⁹ Живимо дубоко у последњим данима и можемо очекивати да ћемо имати само још више разлога за сузе. Као што смо видели на примеру Ане, Давида и краља Језекије, Јехови је жао кад види да плачемо. Он цени што му остајемо верни упркос болу и патњи и то не заборавља. Зато, кад се нађемо у некој тешкој ситуацији, немојмо пропустити да му у молитви кажемо како се осећамо. Никада се немојмо удаљити од наше браће и сестара. Немојмо престати да тражимо утеху на страницама Божје Речи. Будимо сигурни да ће нас Јехова наградити ако му останемо верни. А то обухвата и предивно обећање да ће у будућности обрисати сваку сузу коју смо пролили због бола и туге, издаје или очаја (Откр. 21:4). Тада ћемо плакати, али само од радости.