1. С којим потешкоћама су се суочили хришћани у првом веку?

АПОСТОЛ Петар је негде између 62. и 64. н. е. писао хришћанима који су били „расејани по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији“ (1. Петр. 1:1). Тим скупштинама су били потребни охрабрење и помоћ. Наиме, суочавале су се с противљењем и изругивањем, па чак и жестоким прогонством. Поред тога, било је то заиста тешко време, јер ће за мање од десет година целокупан јудејски систем бити уништен. Зато је Петар написао: „Свему се крај приближио.“ Шта је хришћанима током тог тешког периода помогло да истрају? (1. Петр. 4:4, 7, 12).

2, 3. Зашто је апостол Петар подстакао хришћане да буду гостољубиви једни према другима? (Видети слику на почетку чланка.)

² Један од подстрека које је апостол Петар упутио својој браћи био је: „Гостољубиво примајте једни друге“ (1. Петр. 4:9). На изворном, грчком језику „гостољубивост“ дословно значи „љубав према странцима“. Али запазимо да је Петар браћу подстакао да једни другима показују гостољубивост, иако су се познавали и сарађивали. То је сигурно било важно да чине. Зашто?

 ³ Гостољубивост их је зближавала. Сада размислимо о ономе што смо можда лично доживели. Да ли се сећамо како нам је било кад нас је неко позвао у госте? Поред тога, како смо се осећали када смо ми позвали неког из скупштине? Зар то није ојачало наше пријатељство? Најбољи начин да се зближимо с нашом браћом и сестрама јесте да их позивамо у госте. Блискост са суверницима била је посебно важна у Петрово време, јер је стање у свету у ком су живели бивало све горе. Исто је и данас, будући да живимо „у последњим данима“ (2. Тим. 3:1).

4. Која питања ћемо осмотрити у овом чланку?

⁴ У којим приликама можемо гостољубиво примати „једни друге“? Шта можемо урадити како нас ништа не би спречило да будемо гостољубиви? Како можемо бити добри гости?

5. Како на нашим састанцима можемо бити гостољубиви?

⁵ Састанци. Јехова нас преко своје организације позива да будемо његови гости на духовним оброцима на нашим састанцима. Зато су сви срдачно добродошли, нарочито они који су нови (Римљ. 15:7). И они су Јеховини гости и зато је важно да учинимо све да би се осећали пријатно, без обзира на њихов изглед (Јак. 2:1-4). Уколико приметимо да неко седи сам, да ли бисмо могли да му понудимо да седне поред нас? Вероватно ће бити захвалан уколико му помогнемо да прати програм или да пронађе библијске стихове. То су неки од начина на које можемо показати гостољубивост (Римљ. 12:13).

6. Кога пре свега треба да позивамо у госте?

⁶ Позиви у госте. У библијска времена, бити гостољубив је често подразумевало позвати некога код себе на оброк и то је уједно био знак мира и пријатељства (Пост. 18:1-8; Суд. 13:15; Лука 24:28-30). И ми данас желимо да будемо гостољубиви. Али кога треба најчешће да позивамо у госте? Оне који су део нашег живота, а то су браћа и сестре из скупштине. Како времена постају све тежа, бићемо све потребнији једни другима. Зато је важно да смо са свима у миру и пријатељским односима. Занимљиво је да је Водеће тело 2011. у Бетелу у Сједињеним Државама променило време породичног разматрања Стражарске куле, тако да више није почињало у 18.45, већ у 18.15. Зашто? У обавештењу бетелској породици објашњено је да ће им та промена вероватно помоћи да чешће позивају једни друге у госте. И друге подружнице су такође увеле ову промену. Она је помогла члановима бетелских породица да се зближе.

7, 8. Како можемо указати гостопримство браћи која су у посети нашој скупштини?

⁷ Сигурно уживамо када у нашу скупштину дођу браћа да одрже неко предавање. То могу бити браћа из других скупштина, покрајински надгледници, а понекад и представници Бетела. То су одличне прилике да им укажемо гостопримство. (Прочитати 3. Јованову 5-8.) Шта конкретно можемо учинити? Можемо их позвати да буду наши гости и припремити им неки оброк.

⁸ Једна сестра из Сједињених Држава каже: „Мој супруг и ја смо годинама позивали у госте предаваче и њихове супруге. Сваки пут нам је било лепо, а изнад свега духовно изграђујуће. Никада нисмо зажалили.“

9, 10. (а) Коме је можда потребан смештај на дужи период? (б) Наведи пример који показује како и они који живе скромније могу бити гостољубиви.

⁹ Смештај на дуже време. У библијска  времена, пружање смештаја гостима често је био знак гостопримства (Јов 31:32; Филим. 22). Тако је и данас. На пример, смештај је често потребан покрајинским надгледницима када су у посети некој скупштини, онима који похађају неку од наших школа, као и онима који учествују у изградњи наших објеката. Поред тога, неке породице су због природних непогода остале на улици и потребно им је да негде живе, све док не буду поново имали свој дом. Немојмо мислити да само они који имају велике куће треба да помогну. Они су то можда већ много пута учинили. Да ли бисмо и ми могли да понудимо смештај, чак и ако је наш дом скромнији?

¹⁰ Један брат из Јужне Кореје присећа се времена када је примао у госте оне који су похађали неке од наших школа. Он каже: „У почетку сам се устручавао, јер смо супруга и ја били тек венчани и живели смо у малој кући. Али време које смо провели с том браћом било је предивно. Као тек венчани пар, увидели смо колико брачни парови могу бити срећни уколико заједно служе Јехови и теже за духовним циљевима.“

11. Зашто је потребно да будемо гостољубиви према новој браћи и сестрама?

¹¹ Нова браћа и сестре у скупштини. Нека браћа и сестре су се можда доселили на подручје наше скупштине из личних разлога. Други су можда дошли јер је нашој скупштини била потребна помоћ у проповедању. А ту су можда и неки пионири који су послати у нашу скупштину. Свима њима треба времена да се снађу у новој околини и скупштини, а можда и да науче нов језик и прилагоде се новој култури. Уколико их позивамо у госте или да заједно идемо негде, помоћи ћемо им да стекну нове пријатеље и да се уклопе.

12. Испричај неко искуство које показује да није потребно много да бисмо били гостољубиви.

¹² Да бисмо били гостољубиви није потребно много. (Прочитати Луку 10:41, 42.) Један брат се присећа времена када су он и супруга почели да служе као мисионари. Он каже: „Били смо млади и неискусни. Мучила нас је носталгија. Једне вечери је мојој супрузи било толико тешко да нисам успео да је утешим. Међутим, те исте вечери, око пола осам, неко је покуцао на наша врата. Била је то једна жена која је проучавала Библију. Стајала је с три поморанџе у рукама. Свратила је да нам изрази добродошлицу као новим мисионарима. Позвали смо је да уђе и послужили је чашом воде. Затим смо спремили чај и топлу чоколаду. Тада још нисмо знали свахили, а она није знала енглески. Међутим, овај догађај је водио до низа предивних пријатељстава која смо склопили с браћом у тамошњој скупштини.“

13. Зашто је добро да будемо гостољубиви?

¹³ Да ли се некад устручавамо да позивамо браћу у госте? Уколико је то тако, можда пропуштамо дивне прилике да се дружимо с њима и тако стекнемо нове пријатеље. Гостољубивост је прави лек против усамљености. Али с обзиром да је то тако, можда се питамо: „Зашто би се ико устручавао да позива друге у госте?“ Погледајмо неколико разлога.

14. Шта можемо урадити како бисмо имали више времена и снаге за дружење с браћом?

¹⁴ Време и снага. Јеховине слуге су веома заузете и имају много обавеза. Зато неки можда мисле да немају довољно времена и снаге да би друге позивали у госте или били нечији гости. Уколико је тако и с нама, можда  бисмо могли да направимо неке промене у свом распореду. У Библији налазимо подстрек да будемо гостољубиви (Јевр. 13:2). Зато је важно да одвајамо време за то, што значи да ћемо неке мање важне ствари морати да оставимо по страни.

15. Око чега се можда бринемо када желимо да друге позовемо у госте?

¹⁵ Гледиште о себи. Да ли понекад желимо да позовемо неког у госте, али се бринемо да нећемо бити добри домаћини? Можда смо стидљиви и плашимо се да нећемо успети да одржимо разговор живим, па ће нашим гостима бити досадно. Поред тога, можда имамо скромна примања и бринемо се да нећемо моћи да им пружимо оно што могу друга браћа из скупштине. Али немојмо заборавити да наш дом не треба да буде луксузан да би се наша браћа лепо осећала. Битно је да је он уредан и чист и да смо ми срдачни домаћини.

16, 17. Шта ће нам помоћи да савладамо осећања која нас спречавају да будемо гостољубиви?

¹⁶ Уколико смо помало у грчу када очекујемо госте, нисмо једини. Један старешина из Велике Британије каже: „Када треба да нам дођу гости може се јавити трема. Али као и с другим стварима које су повезане с нашом службом, благослови које добијамо много су већи од брига које смо имали. Уживам да са својим гостима једноставно пијем кафу и разговарам.“ Не заборавимо да ће нашим гостима значити када смо заинтересовани за њих (Фил. 2:4). Скоро свако воли да прича о себи. Зато су дружења с браћом можда једине прилике када ћемо чути нешто о њима. Један други старешина је рекао: „Када позивам браћу у госте, то ми помаже да их још боље упознам, да их разумем и нарочито да чујем како су упознали истину.“ Дакле, ако показујемо да смо искрено заинтересовани за друге сигурно ће сви уживати. То је један од начина да савладамо своја осећања због којих можда оклевамо да позивамо браћу у госте.

¹⁷ Једна пионирка, која је примала у госте оне који су похађали неку од наших школа, каже: „У почетку сам била забринута јер имам скроман дом и полован намештај. Али супруга једног од инструктора ме је умирила. Рекла ми је да када она и њен супруг посећују друге скупштине, најпријатније им је када су смештени код духовно зреле браће која у материјалном погледу немају много, али имају исти циљ као и они, а то је да служе Јехови и да живе једноставно. То ме је подсетило на оно што је моја мајка говорила: ’Боље је јело од поврћа где је љубав‘“ (Посл. 15:17). Зато је показивање искрене љубави још један начин да победимо своја осећања и будемо гостољубиви према браћи.

18, 19. Како ће нам гостољубивост помоћи да се изборимо са својим негативним осећањима?

¹⁸ Гледиште о другима. Да ли у нашој скупштини постоји неко ко нас због нечега нервира? Уколико не учинимо ништа како бисмо савладали своја негативна осећања, ситуација се неће поправити. Тешко ћемо некога позвати у госте уколико нам се не допада његова личност. С друге стране, можда нас је неко повредио и није нам лако да пређемо преко тога.

¹⁹ Библија нас подстиче да будемо гостољубиви јер ћемо тако поправити односе с другима, па чак и с непријатељима. (Прочитати Пословице 25:21, 22.) Када позовемо у госте неког с ким се не слажемо најбоље, можемо смањити напетост и савладати повређена осећања. Тада ћемо код њега успети да видимо лепе особине, које је и Јехова видео  када га је привукао истини (Јов. 6:44). Уколико га из љубави позовемо, иако то не очекује, то би могао бити почетак једног новог пријатељства. Али како можемо бити сигурни да то чинимо из љубави? На пример, ако имамо став који је изнесен у Филипљанима 2:3: „У понизности сматрајте друге већима од себе.“ Дакле, треба да размишљамо о ономе у чему су они бољи од нас — било да је реч о вери, истрајности, храбрости или можда некој другој врлини. Тако ћемо се зближити с њима и биће нам лакше да им укажемо гостопримство.

20. Како треба да поступимо када смо позвани у госте?

²⁰ Једном приликом је псалмиста Давид упитао Јехову: „Ко ће бити гост у шатору твоме?“ (Пс. 15:1). Након тога, Давид је одговорио: „[Онај ко] заклетву своју не пориче, макар му и на штету била“ (Пс. 15:4). То значи да Јехова од својих слугу очекује да се држе своје речи. Уколико некоме кажемо да ћемо доћи код њега, не би требало да тек тако откажемо. Зашто? Зато што је вероватно већ све припремио и уколико не одемо, његов труд ће бити узалудан (Мат. 5:37). Неки можда откажу одлазак код неког с ким су се већ договорили, јер им се више свиђа да иду код неког другог. Да ли је то знак љубави и поштовања? Сигурно није. Зато се држимо своје речи и будимо захвални за оно што нам се пружа (Лука 10:7). Уколико заиста морамо да откажемо договор, потрудимо се да то што пре јавимо.

21. Како можемо показати поштовање према локалним обичајима?

²¹ Важно је и да покажемо поштовање према локалним обичајима када идемо у госте. На пример, у неким културама су ненајављени гости добродошли, док је у другим пожељно да се најаве. У неким местима се прво послуже гости, а тек онда укућани. На другим местима, то није важно. Негде је обичај да гости не дођу празних руку, док на другим местима то није. У неким културама је нормално да гости не прихвате позив из првог пута, док се у другима то сматра непоштовањем. Учинимо све како би нашем домаћину било драго што нас је позвао.

22. Зашто је сада важније него икада пре да будемо гостољубиви?

²² Данас сигурно још у већој мери важе речи: „Свему се крај приближио“ (1. Петр. 4:7). Ускоро ћемо се суочити с невољом какву овај свет није видео. Како су притисци све већи, потребно је да јачамо љубав према браћи и сестрама. Више него икада раније важно је да будемо послушни савету: „Гостољубиво примајте једни друге“, јер ће гостољубивост заувек бити одлика Божјег народа (1. Петр. 4:9).