1. Како се у Библији често приказује дисциплина?

КАДА чујемо реч „дисциплина“, на шта прво помислимо? Можда нам одмах на ум пада кажњавање. Али дисциплина је много више од тога. Она се у Библији често приказује у позитивном светлу и повремено се помиње заједно са знањем, мудрошћу, љубављу и животом (Посл. 1:2-7; 4:11-13). Када нас Јехова дисциплинује, он показује да нас воли и да жели да добијемо вечни живот (Јевр. 12:6). Тачно је да дисциплиновање понекад значи да морамо бити кажњени, али Јехова то никада не чини грубо. Вредно је пажње и то да се основно значење речи „дисциплина“ и „дисциплиновање“ повезује с пружањем поуке, као на пример приликом васпитавања деце.

2, 3. Шта дисциплиновање може обухватати? (Видети слику на почетку чланка.)

² Погледајмо један пример. Један дечак се игра лоптом по кући. Његова мајка му каже: „Рекли смо да се лоптом не играмо у кући! Можеш нешто да разбијеш.“ Али он се не обазире на оно што мајка каже и случајно разбија вазу. Како ће га мајка дисциплиновати? Можда ће га и поучити и казнити. Док га поучава, можда ће га подсетити зашто је  његово понашање било погрешно. Она жели да му помогне да разуме колико је важно да слуша родитеље. Зато ће му објаснити да су правила која му постављају потребна и разумна. Да не би све остало само на речима, можда ће га и на прикладан начин казнити. На пример, можда ће му на неко време одузети лопту. То ће му помоћи да задржи на уму да непослушност повлачи за собом последице.

³ Као хришћани, ми смо део Божјег дома (1. Тим. 3:15). Због тога што је Бог наш небески Отац, ми уважавамо његово право да поставља мерила и да нас с љубављу дисциплинује када се оглушимо о њих. Штавише, уколико због тога морамо да сносимо неке последице, то ће нас подсетити колико је важно да га слушамо (Гал. 6:7). Њему је искрено стало до нас и жели да нас поштеди бола (1. Петр. 5:6, 7).

4. (а) Које ће поучавање Јехова благословити? (б) Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

⁴ Дисциплиновање које се темељи на библијским начелима помаже у постизању неког духовног циља. На пример, оно је неопходно да бисмо нашем детету или особи с којом проучавамо Библију помогли да постане Христов следбеник. У томе нам првенствено помаже Божја Реч, која има моћ да дисциплинује „у праведности“. Тако они с којима проучавамо Библију могу научити „да се држе свега“ што је Христ заповедио (2. Тим. 3:16; Мат. 28:19, 20). Јехова ће благословити такво поучавање јер он жели да и они једног дана буду оспособљени да поучавају друге. (Прочитати Титу 2:11-14.) Осмотримо сада три важна питања повезана с дисциплиновањем: (1) Како Јехова показује да воли неког тиме што га дисциплинује? (2) Шта можемо научити од оних који су били дисциплиновани? (3) Како се можемо угледати на Јехову и његовог Сина када неког дисциплинујемо?

5. Како нас Јехова дисциплинује?

⁵ Јехова нас дисциплинује, то јест поучава зато што нас воли. Он жели да будемо блиски с њим и да добијемо вечни живот (1. Јов. 4:16). Никада нас не понижава, не вређа, нити нас наводи да се осећамо безвредно (Посл. 12:18). Управо супротно, он поштује наше достојанство, запажа добро у нашем срцу и уважава нашу слободну вољу. Да ли запажамо његову љубав када нас дисциплинује преко Библије, библијских публикација, родитеља или старешина? Заправо, када нас старешине у духу благости и љубави исправе, јер смо учинили неки погрешан корак, у томе треба да видимо Јеховину љубав (Гал. 6:1).

6. Зашто можемо рећи да је и строжа дисциплина знак Јеховине љубави?

⁶ Међутим, понекад дисциплиновање укључује више од давања савета. Уколико је неко починио неки озбиљан грех, можда може остати без задужења у скупштини. Чак и у том случају, дисциплиновање је знак Јеховине љубави. На пример, оно му може помоћи да разуме колико је важно да више проучава Библију, дубоко размишља и моли се. То га може духовно ојачати (Пс. 19:7). С временом, он може поново добити нека задужења. Чак је и искључење знак Јеховине љубави, будући да се на тај начин скупштина штити од лоших утицаја (1. Кор. 5:6, 7, 11). Поред тога, Јехова нас увек дисциплинује онолико колико је потребно. То искљученом може помоћи да увиди  колико је његов грех озбиљан и навести га на покајање (Дела 3:19).

7. Шта можемо рећи о Сомни?

⁷ Да бисмо разумели колико је важно да добро реагујемо када смо дисциплиновани, осмотрићемо два примера. Први је Сомна, Израелац који је живео у време краља Језекије, и други је један брат из нашег времена по имену Грејам. Сомна је био дворски настојник, вероватно код краља Језекије, и зато је имао знатну меру ауторитета (Ис. 22:15). Међутим, постао је поносан и почео је да тражи славу за себе. Чак је направио раскошну гробницу за себе и возио се у колима која су истицала његов углед (Ис. 22:16-18).

8. (а) Како је Јехова дисциплиновао Сомну? (б) Како је Сомна реаговао?

⁸ Будући да је Сомна тражио славу за себе, Јехова му је одузео службу и на његово место поставио Елијакима (Ис. 22:19-21). То се десило у време када је асирски краљ Сенахирим планирао напад на Јерусалим. После неког времена, тај краљ је са својим изасланицима послао у Јерусалим велику војску како би заплашио Јевреје и навео Језекију да се преда (2. Краљ. 18:17-25). У сусрет тим изасланицима, краљ Језекија је послао Елијакима са још двојицом својих слугу. Један од њих је био Сомна, који је сада служио као секретар. То показује да Сомна није постао огорчен нити је упао у замку самосажаљења, већ је понизно прихватио нижи положај. Од њега можемо научити три важне ствари.

9-11. (а) Шта све учимо из оног што се десило Сомни? (б) Како на тебе утиче начин на који је Јехова дисциплиновао Сомну?

⁹ Као прво, то што је Сомна изгубио своју службу подсећа нас на истинитост следећих речи: „Понос претходи пропасти и охолост претходи паду“ (Посл. 16:18). Зато је важно да останемо понизни и онда када имамо неко посебно задужење у скупштини. Такође је битно да никада не изгубимо из вида да иза наших способности и онога што постижемо стоји Јехова. Њему треба да припишемо све заслуге (1. Кор. 4:7). Апостол Павле је о томе како треба да гледамо на себе написао: „Кажем свакоме међу вама да не мисли о себи више него што треба да мисли, него да мисли о себи разумно“ (Римљ. 12:3).

 ¹⁰ Као друго, то што је Јехова дисциплиновао Сомну показује да је он веровао да се Сомна може променити (Посл. 3:11, 12). То је важна поука за оне који изгубе неко посебно задужење. Они не треба да буду огорчени и повређени, већ да служе Богу најбоље што могу у новонасталој ситуацији и да иза дисциплиновања виде Јеховину љубав. Не заборавимо да нас Јехова неће одбацити уколико се понизимо пред њим. (Прочитати 1. Петрову 5:6, 7.) Када нас дисциплинује, он нас обликује и зато будимо попут меке глине у његовим рукама.

¹¹ Као треће, начин на који је Јехова дисциплиновао Сомну показује да он мрзи грех, али да је заинтересован за особу која је погрешила. То је важна поука за родитеље и старешине, будући да им је Јехова дао ауторитет да дисциплинују друге. Зато је важно да имају Јеховин став и да мрзе зло, али у исто време и да траже добро у онима које дисциплинују (Јуд. 22, 23).

12-14. (а) Како неки реагују када их Јехова дисциплинује? (б) Како је Божја Реч помогла једном брату?

¹² Нажалост, неки након дисциплиновања не могу да иза себе оставе повређена осећања и зато се удаље од Јехове и његовог народа (Јевр. 3:12, 13). Али да ли то значи да за њих нема наде? Погледајмо сада пример брата Грејама, ког смо већ поменули. Он је био искључен, па онда поново примљен у скупштину, након чега је опет духовно ослабио и постао неактиван. Један старешина се спријатељио с њим, тако да је после неколико година Грејам затражио да тај старешина проучава Библију с њим.

¹³ Тај старешина је рекао: „Грејам је имао проблем с поносом. Био је критичан према старешинама које су биле укључене у његово искључење. Зато смо неколико пута током проучавања разговарали о стиховима који говоре о поносу и његовим последицама. Тако је он почео да сагледава себе у светлу Божје Речи и није му се допало оно што је видео. Резултат је био невероватан! Признао је да је био заслепљен поносом и да је имао проблем с критичним ставом. Након тога је почео брзо да се мења набоље. Редовно је ишао на састанке, марљиво је проучавао Библију и сваки дан се молио. Такође је прихватио духовне одговорности као поглавар породице, што је много обрадовало његову супругу и децу“ (Лука 6:41, 42; Јак. 1:23-25).

¹⁴ „Једног дана, Грејам ми је рекао нешто што ме је дубоко дирнуло: ’Годинама знам истину и чак сам неко време служио као пионир. Али тек сада могу да кажем да искрено волим Јехову.‘ Убрзо је Грејам добио задужење да у Дворани Краљевства носи микрофон и то је веома ценио. Његов пример ми показује да када се особа понизи пред Јеховом, тако што повољно реагује када је он дисциплинује, чекају је многи благослови.“

15. Када ће други бити спремни да прихвате наше савете?

¹⁵ Пре него што постанемо добри учитељи, прво морамо бити добри ученици (1. Тим. 4:15, 16). Слично томе, уколико нам је Јехова дао ауторитет да дисциплинујемо друге, прво ми морамо показати да спремно прихватамо када нас Јехова дисциплинује. Такав понизан став ће навести друге да нас поштују и биће им лакше да прихвате  савете од нас. Осмотримо Исусов пример.

16. Шта од Исуса можемо да научимо о поучавању и дисциплиновању?

¹⁶ Исус је увек био послушан свом Оцу, чак и када је то било тешко (Мат. 26:39). Такође је увек говорио да његова учења и мудрост потичу од његовог Оца (Јов. 5:19, 30). То што је био понизан и послушан Богу, омогућило му је да буде саосећајан учитељ. Зато су га људи искреног срца радо следили. (Прочитати Матеја 11:29.) Његове речи су ојачале оне који су, симболично говорећи, били попут стучене трске и фитиља који тиња (Мат. 12:20). Чак и када је могао да изгуби стрпљење, био је благ и љубазан, као на пример када је морао да прекори своје апостоле јер су показали себичан и амбициозан дух (Мар. 9:33-37; Лука 22:24-27).

17. Шта ће старешинама помоћи да буду добри пастири у Божјем стаду?

¹⁷ Када старешине на темељу библијских начела дисциплинују друге, то треба да чине попут Исуса. Тада показују да желе да их воде Јехова и његов Син. Апостол Петар је дао надгледницима следећи савет: „Пасите Божје стадо које вам је поверено — не на силу, него драговољно; не ради непоштеног добитка, него горљиво; не као да господарите над онима који су Божје власништво, него будите пример стаду“ (1. Петр. 5:2-4). Надгледници који радосно прихватају вођство Јехове и његовог Сина, поглавара скупштине, чине добро и себи и скупштини (Ис. 32:1, 2, 17, 18).

18. (а) Шта Јехова очекује од родитеља? (б) Како Јехова помаже родитељима да испуне своју одговорност?

¹⁸ Шта се може рећи о дисциплиновању у породичном кругу? У Библији се поглаварима породица каже: „Не раздражујте своју децу, него их васпитавајте на Јеховин начин и помажите им да усвоје његов начин размишљања“ (Еф. 6:4). Колико је озбиљан овај савет? У Пословицама 19:18 се каже да то може бити питање живота или смрти. Јехова је родитељима дао одговорност да дисциплинују децу, и уколико то не чине, мораће одговарати њему (1. Сам. 3:12-14). Али Јехова их није оставио саме. Он им даје потребну мудрост и снагу уколико се они понизно моле, траже вођство у његовој Речи и помоћ светог духа. (Прочитати Јаковљеву 1:5.)

19, 20. (а) Шта произлази из тога када добро реагујемо на дисциплиновање? (б) О чему ће бити речи у следећем чланку?

¹⁹ Многи благослови произлазе из тога када добро реагујемо на дисциплиновање, као и ако у пружању дисциплине показујемо исте особине као и Јехова и Исус. Породице и скупштине су тада оазе мира у којима се сви осећају вољено, цењено и заштићено, а то је само делић онога што нас чека у новом свету (Пс. 72:7). Није никакво претеривање када се каже да нас дисциплиновање поучава како да као једна породица живимо у миру и хармонији, под Јеховином очинском бригом. (Прочитати Исаију 11:9.) Уколико то задржимо на уму, онда ћемо на дисциплиновање гледати као на знак Јеховине љубави.

²⁰ Још неке аспекте дисциплиновања у породици и скупштини осмотрићемо у следећем чланку. Такође ћемо видети колико је важна самодисциплина, као и шта је то што може бити много болније од било које врсте дисциплине.