1. У складу са 1. Петровом 3:8, зашто волимо да смо у друштву људи којима је стало до нас?

СВИ ми волимо да смо у друштву оних којима је стало до нас и наших осећања. Они се труде да се ставе на наше место и да схвате како размишљамо и како се осећамо. Примећују наше потребе и пружају нам помоћ, чак и пре него што смо је тражили. Заиста ценимо оне који су саосећајни * према нама (Прочитати 1. Петрову 3:8.)

2. Зашто нам није лако да будемо саосећајни?

² Будући да смо прави хришћани, сви ми желимо да будемо саосећајни. Али реално гледано, то није увек лако. Зашто? Као прво, зато што смо несавршени (Римљ. 3:23). Зато се морамо борити против урођене склоности да мислимо само на себе. Као друго, некима од нас је тешко да буду саосећајни због васпитања или нечега што им се у животу десило. И на крају, можда смо превише изложени утицају средине. У овим последњим данима многи су себични и зато их једноставно не занима како се други осећају (2. Тим. 3:1, 2). Шта нам може помоћи да упркос томе будемо саосећајни?

3. (а) Како можемо бити саосећајнији према другима? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

³ Према другима ћемо бити саосећајнији ако се угледамо на Јехову Бога и његовог Сина, Исуса Христа. Јехова је оличење љубави и пружа нам најбољи пример када је реч о саосећању према другима (1. Јов. 4:8).  Исус је био савршен одраз личности свога Оца (Јов. 14:9). Док је био на земљи, својим примером је показао како човек може бити обзиран и саосећајан према другима. У овом чланку ћемо најпре видети како су Јехова и Исус показали обзирност и саосећајност, а затим ћемо размотрити како се можемо угледати на њих.

4. Како нам стихови из Исаије 63:7-9 показују да је Јехови стало до тога како се осећамо?

⁴ Библија нам открива да је Јехови стало до тога како се осећају његове слуге. На пример, погледајмо како се Јехова осећао када су Израелци у старо доба пролазили кроз разне невоље. Божја Реч каже: „У свим невољама њиховим и он је осећао бол.“ (Прочитати Исаију 63:7-9.) Јехова је касније преко пророка Захарије рекао да њега лично погађа када се неко лоше опходи према његовом народу. Својим слугама је рекао: „Ко вас дира, дира зеницу ока мога“ (Зах. 2:8). Заиста сликовит начин да се прикаже колико је Јехови стало до свог народа!

5. Наведи пример који показује како је Јехова помагао својим слугама у невољи.

⁵ Јехова не само што је саосећајан према својим слугама које пате, већ и предузима нешто како би им помогао. На пример, када су Израелци били робови у Египту, Јехова је видео колико се муче и био је подстакнут да нешто предузме. Он је рекао Мојсију: „Видео сам невољу свог народа, [...] чуо сам њихов вапај [...] и добро знам муке које подносе. Зато сам сишао да их избавим из руку Египћана“ (Изл. 3:7, 8). Јехова се сажалио на свој народ и избавио га из ропства. Израелци су се касније суочили са непријатељима у Обећаној земљи. Како је Јехова тада реаговао? „Кад је чуо њихове јецаје, Јехова се сажалио на њих због оних који су их тлачили и угњетавали.“ Он је и у тој ситуацији саосећао са својим народом. Зато им је слао судије које су их избављале од непријатеља (Суд. 2:16, 18).

6. Наведи пример како је Јехова показао обзир према некоме чије размишљање није било исправно.

 ⁶ Јехова је обзиран према својим слугама чак и када њихов начин размишљања није исправан. То се јасно види у случају Јоне. Јехова је послао овог пророка да становницима Ниниве објави поруку осуде. Пошто су се покајали, одлучио је да их поштеди. Али Јони је било криво што је тако испало. Много се „разгневио“ јер се пророчанство о уништењу није испунило. Али Јехова је био стрпљив са Јоном и помогао му је да исправи свој начин размишљања (Јона 3:10–4:11). Јона је схватио чему је Јехова хтео да га поучи и Јехова се побринуо да лично Јона забележи тај извештај нама на корист (Римљ. 15:4). *

7. У шта можемо бити сигурни?

⁷ Све ово нам само потврђује да је Јехова саосећајан према својим слугама. Он добро зна какву бол и патњу свако од нас носи. Он зна „свачије срце“ (2. Лет. 6:30). Зна све наше мисли, наше најдубље емоције и наше границе. Зато неће дозволити да будемо искушани више него што можемо поднети (1. Кор. 10:13). То је веома утешно за сваког од нас!

8-10. Шта је помогло Исусу да буде саосећајан?

⁸ Док је био на земљи, Исус је био веома саосећајан према другима. Томе су допринела барем три фактора. Као прво, већ раније смо споменули да је Исус био савршен одраз личности свога Оца. И он је, попут Јехове, волео људе. Иако се радовао свему што је Јехова заједно с њим стварао, „синови људски“ били су му посебна радост (Посл. 8:31). Љубав је подстицала Исуса да размишља о томе како се други осећају.

⁹ Као друго, попут Јехове и Исус је знао шта је људима у срцу, каква осећања имају и из којих мотива нешто раде (Мат. 9:4; Јов. 13:10, 11). Зато када је приметио да су људи тужни и сломљени, тражио је начин да их охрабри и утеши (Ис. 61:1, 2; Лука 4:17-21).

¹⁰ Као треће, сам Исус је искусио неке проблеме типичне за људе. На пример, очигледно је одрастао у сиромашној породици. Знао је шта значи радити тежак физички посао јер је радио са својим поочимом Јосифом (Мат. 13:55; Мар. 6:3). Изгледа да је Јосиф умро нешто пре него што је Исус почео са својом службом. Тако је Исус осетио колико бола доноси смрт вољених. Знао је и шта значи када се чланови породице не слажу с нашим веровањима (Јов. 7:5). Ове, као и друге околности, помогле су Исусу да разуме с каквим се проблемима и осећањима боре обични људи.

11. Објасни када је Исусово саосећање посебно долазило до изражаја. (Видети слику на насловној страни.)

¹¹ Исусово саосећање је посебно долазило до изражаја када је чинио чуда. Он то није радио из неког осећаја дужности. Он се сажалио на оне који су патили (Мат. 20:29-34; Мар. 1:40-42). На пример, замисли како се Исус осећао када је једног глувог човека одвео на  страну и излечио га или када је вратио у живот сина јединца једне удовице (Мар. 7:32-35; Лука 7:12-15). Исус је саосећао с тим људима и желео је да им помогне.

12. Како се на основу речи из Јована 11:32-35 види да је Исус саосећао с Мартом и Маријом?

¹² Исус је саосећао с Мартом и Маријом. Заплакао је када је видео каква их је жалост обузела због Лазареве смрти. (Прочитати Јована 11:32-35.) Он није плакао само зато што је изгубио доброг пријатеља. Знао је да ће га вратити у живот. Плакао је зато што је разумео каква их је туга притисла и то га је веома потресло.

13. Зашто је охрабрујуће знати колико је Исус саосећајан?

¹³ Заиста је охрабрујуће знати колико је Исус саосећајан према људима. Због тога га много волимо (1. Петр. 1:8). Срећни смо што он сада влада као Краљ Божјег Краљевства. Ускоро ће уклонити сву патњу. И управо зато што је једном био човек, он је у најбољем положају да помогне човечанству да се опорави од последица Сатанине власти. Заиста је прави благослов имати владара који „може да саосећа с нама у нашим слабостима“ (Јевр. 2:17, 18; 4:15, 16).

14. На шта нас подстичу речи из Ефешанима 5:1, 2?

¹⁴ Размишљање о Јеховином и Исусовом примеру подстиче нас да се трудимо да будемо још обзирнији и саосећајнији према другима. (Прочитати Ефешанима 5:1, 2.) Ми не можемо као они знати шта је некоме у срцу. Али ипак можемо покушати да схватимо како се други осећају и шта им је потребно (2. Кор. 11:29). За разлику од себичног света који нас окружује, ми се трудимо да не гледамо „само на своју корист него и на корист других“ (Фил. 2:4).

15. Ко треба да буде нарочито саосећајан?

¹⁵ Од скупштинских старешина се нарочито очекује да буду обзирни и саосећајни. Они знају да су пред Јеховом одговорни за то како се опходе према онима који су им поверени на бригу (Јевр. 13:17). Ако желе да помогну својој браћи и сестрама, старешине морају бити пуне разумевања. Како у томе могу успети?

16. Шта раде саосећајне старешине и зашто је то важно?

¹⁶ Саосећајан старешина проводи време са својим суверницима. Поставља им питања и затим их пажљиво слуша. То је нарочито важно ако неко тешко налази речи којима би објаснио своје мисли и осећања (Посл. 20:5). Посвећујући таквој особи време, старешина гради пријатељски однос, који се темељи на поверењу и љубави (Дела 20:37).

17. Шта многа браћа и сестре највише цене код старешина? Наведи пример.

¹⁷ Многа браћа и сестре кажу да код старешина највише цене саосећајност. Зашто? „Није тешко разговарати с њима јер знаш да те разумеју“, каже Аделејд. Још додаје: „Начин на који ти се обраћају кад разговараш с њима показује колико су саосећајни.“ Један брат који је управо то осетио каже: „Видео сам сузе у очима једног старешине док сам му причао о својој ситуацији. Ту  слику никад нећу заборавити“ (Римљ. 12:15).

18. Како можемо развијати саосећање?

¹⁸ Наравно, не треба само старешине да буду саосећајне. Сви можемо развијати ту особину. Како? Покушајмо да разумемо с каквим се проблемима суочавају чланови наше породице и суверници. Покажимо да нам је стало до младих у скупштини, као и до оних који су болесни, стари или су изгубили неку вољену особу. Питај их како су. Пажљиво их слушај док ти причају како се осећају. Покажи им да заиста разумеш њихову ситуацију. Понуди им помоћ. Када тако поступамо, показујемо љубав на делу (1. Јов. 3:18).

19. Зашто треба да будемо флексибилни када се трудимо да некоме помогнемо?

¹⁹ Морамо бити флексибилни када покушавамо да некоме помогнемо. Зашто то кажемо? Зато што људи различито реагују у тешким ситуацијама. Неки једва чекају да разговарају о томе, док су други прилично уздржани. Иако желимо да им помогнемо, избегаваћемо да им постављамо исувише лична питања (1. Сол. 4:11). Чак и када неко отворено говори о својим проблемима, можда се нећемо баш увек сложити с његовим гледиштем. Али ипак не смемо изгубити из вида да су то његова осећања. Свако од нас треба да буде „брз да чује, а спор да говори“ (Мат. 7:1; Јак. 1:19).

20. О чему ће бити речи у следећем чланку?

²⁰ Поред тога што треба да смо саосећајни у скупштини, та особина нам је потребна и у служби проповедања. Како је можемо испољавати док помажемо некоме да постане Христов ученик? О томе ће бити речи у следећем чланку.