Џек и Мари Лин су заједно у пуновременој служби од 1988. Познати су по томе што се веома брзо прилагођавају новим околностима. Служили су на подручјима широм Гваделупа и Француске Гијане. Обе земље сада надгледа подружница у Француској. Поставићемо Џеку и Мари Лин неколико питања.

Зашто сте се одлучили за пуновремену службу?

Мари Лин: Одрасла сам на Гваделупу. Још као девојчица често сам ишла по цео дан у службу с мамом, која је ревно проповедала до краја живота. Волим људе и зато сам започела с пионирском службом чим сам завршила школу 1985.

Џек: Од детињства сам проводио много времена с браћом и сестрама који су служили пуновремено и волели да проповедају. Током школских распуста био сам помоћни пионир. Понекад смо викендом ишли аутобусом на друга подручја да бисмо тамо проповедали заједно с пионирима. Цео дан бисмо провели у служби, а на крају бисмо отишли на плажу. То су била лепа времена!

Оженио сам се с Мари Лин 1988. Убрзо сам помислио: „Немамо никаквих обавеза, па зашто не бисмо више времена проводили у служби?“ Решио сам да се придружим Мари Лин у пионирској служби. После годину дана похађали смо Школу за пионире и онда смо позвани да служимо као специјални пионири. Служили смо на неколико места на Гваделупу, а затим смо послати у Француску Гијану.

Током свих ових година често сте се селили због службе. Шта вам је помогло да се прилагодите новим околностима?

Мари Лин: Браћа у Бетелу у Француској Гијани знала су да је наш омиљени стих Исаија 6:8. Кад би нас позвали, често би нам у шали рекли: „Који беше ваш омиљени стих?“ Одмах смо знали да је дошло време да се селимо. Рекли бисмо им: „Ево нас! Нас пошаљите!“

 Кад почнемо да служимо на новом месту, не упоређујемо га с претходним јер би нас то спречило да ценимо оно што имамо. Осим тога, трудимо се да упознамо браћу и сестре у новој скупштини.

Џек: Дешавало се да нас нека добронамерна браћа наговарају да се не селимо, како бисмо остали близу њих. Али кад смо одлазили с Гваделупа, један брат нас је подсетио на Исусове речи из Матеја 13:38: „Њива је свет.“ Зато кад дође време да пређемо у другу скупштину, увек имамо у виду да смо и даље на истој „њиви“, без обзира на то где служимо. На крају крајева, најважнији су људи на подручју.

Кад се негде доселимо, видимо да људи сасвим нормално живе и задовољни су. Зато настојимо да живимо као и они. Храна се можда разликује, али једемо оно што они једу и пијемо оно што они пију, пазећи притом на своје здравље. Трудимо се да позитивно говоримо о месту у ком служимо.

Мари Лин: Где год да дођемо, много учимо од браће. Сећам се шта се десило кад смо тек стигли у Француску Гијану. Падала је јака киша и мислили смо да ћемо прво сачекати да престане, па тек онда ићи у службу. Али једна сестра ме је питала: „Хоћемо ли да кренемо?“ Изненађено сам рекла: „Како ћемо?“ Она ми је на то одговорила: „Узми кишобран и идемо бициклом.“ Тако сам научила да држим кишобран и возим бицикл у исто време. Иначе не бих уопште ишла у службу током кишне сезоне!

Селили сте се око 15 пута. Шта бисте препоручили другима?

Мари Лин: Није лако селити се. Али важно је наћи место где се можеш опустити кад се вратиш из службе.

Џек: Кад дођемо у нову кућу, обично окречим собе. Ако би браћа из подружнице знала да ту нећемо дуго остати, рекла би ми: „Џек, немој се овог пута замарати с кречењем.“

Мари Лин је стручњак за паковање! Све спакује у кутије, на којима напише „купатило“, „спаваћа соба“, „кухиња“ и тако даље. Кад дођемо у нову кућу, сваку кутију ставимо у  одговарајућу просторију. Мари Лин такође направи списак ствари у свакој кутији да бисмо лако нашли оно што нам треба.

Мари Лин: Пошто смо научили да се добро организујемо, можемо одмах да кренемо са службом.

Како планирате своје време да бисте потпуно извршили своју службу? (2. Тим. 4:5)

Мари Лин: Понедељком се одмарамо и припремамо за састанке. Од уторка идемо у службу проповедања.

Џек: Премда треба да испунимо одређену квоту у сатима, то нам није најважније. Служба нам је на првом месту. Чим изађемо из куће па док се не вратимо, трудимо се да разговарамо са свима које сретнемо.

Мари Лин: На пример, носим трактате са собом чак и кад идемо на излет. Дешава се да нам људи приђу и траже литературу иако им нисмо рекли да смо Јеховини сведоци. Увек пазимо како се облачимо и понашамо јер људи обраћају пажњу на то.

Џек: Сведочимо и тако што се трудимо да будемо добре комшије. Кад видим папириће по улици, покупим их и бацим у смеће. Такође скупљам лишће с нашег травњака. Комшије све то примећују. Неки од њих ме питају: „Да немате случајно Библију за мене?“

Често проповедате на удаљеним подручјима. Да ли посебно памтите неко од тих путовања?

Џек: До неких делова Гијане тешко је доћи. Често током недеље пређемо 600 километара по лошим путевима. Никад нећу заборавити посету месту Сент Ели, у амазонској прашуми. Да бисмо стигли тамо, путовали смо неколико сати теренским возилом и чамцем. Већина људи се доселила тамо у потрази за златом. Да би нам захвалили за литературу, неки су нам дали груменчиће злата као прилог! Увече смо приказали један од наших филмова. Било је много присутних.

Мари Лин: Џек је недавно одржао говор за Спомен-свечаност у месту Камопи. До тамо смо путовали реком Ојапок. Требало нам је четири сата чамцем. Било је то веома лепо искуство.

Џек: Кад је водостај низак, брзаци могу да буду прилично опасни. Посебан је осећај кад се појаве на видику. Онај ко управља чамцем мора да буде веома вешт. Али био је то изузетан доживљај. Иако тамо има само шест Сведока, на Спомен-свечаност је дошло око 50 људи, међу којима је било и Индијанаца.

Мари Лин: Оваквим искуствима се могу надати млади који желе да учине више за Јехову. У таквим околностима је важно да се уздате у Јехову и ваша вера ће бити ојачана. Често видимо како нам он помаже.

Научили сте неколико језика. Да ли имате дара за учење језика?

Џек: Ни најмање. Научио сам те језике да бих могао да проповедам и помажем у скупштини. Морао сам да водим Разматрање Стражарске куле на сранантонгу *, чак и пре него што сам имао читање Библије на том језику! Питао сам једног брата да ли су ме разумели. Одговорио ми је: „Нисмо разумели неке речи, али било је веома добро.“ Деца су ми много помагала. Кад бих направио неку грешку, одрасли ми не би ништа рекли, али деца би ме исправила. Много сам научио од њих.

Мари Лин: На једном подручју сам водила библијске курсеве на француском, португалском и сранантонгу. Једна сестра ми је предложила да најпре водим курс на језику који ми је најтежи, а да за крај оставим онај на језику који најбоље говорим. У први мах, нисам разумела зашто ми је то рекла.

Једном приликом, прво сам водила курс на сранантонгу, који добро знам, а потом на португалском, који сам најслабије знала. Кад сам  почела други курс, сестра која је била са мном рекла ми је: „Мари Лин, она те ништа не разуме!“ Схватила сам да сам се жени из Бразила обраћала на сранантонгу уместо на португалском! Тада сам разумела колико је добар савет који ми је сестра дала.

Свуда где сте служили браћа вас много воле. Шта вам помаже да се зближите с другима?

Џек: У Пословицама 11:25 пише: „Душа која великодушно даје, уживаће благостање.“ Увек смо спремни да будемо с браћом и да учинимо нешто за њих. На пример, кад је требало сређивати Дворану Краљевства, неки су ми рекли: „Пусти нека то раде објавитељи.“ Али ја сам одговорио: „И ја сам објавитељ. Ако нешто треба да се ради, хоћу да учествујем.“ Иако је свима потребна приватност, нас двоје увек имамо на уму да она не треба да нам буде важнија од тога да чинимо добро за браћу.

Мари Лин: Трудимо се да што боље упознамо браћу и сестре. Тако знамо кад им је потребно да неко причува децу или да их доведе из школе. Ми тада другачије испланирамо своје време тако да можемо да им помогнемо. На тај начин с временом постајемо све бољи пријатељи.

Које благослове вам је донело служење на подручју где је потребна помоћ у проповедању?

Џек: Пуновремена служба нам је обогатила живот. Често смо у природи и уживамо у разноликости онога што је Јехова створио. Премда ту и тамо наиђемо на тешкоће, спокојни смо јер знамо да имамо подршку Божјег народа где год да се налазимо.

У младости сам био у затвору у Француској Гијани због тога што нисам хтео да служим војску. Нисам ни сањао да ћу се једног дана вратити као мисионар и имати дозволу власти да посећујем затворе да бих проповедао. Јехова је великодушан Бог и много нас је благословио!

Мари Лин: Моја највећа радост је да помажем другима. Веома смо срећни што служимо Јехови. То нам је помогло да имамо још бољи брак. Понекад ме Џек пита да ли бисмо могли да позовемо у госте неки брачни пар који има проблеме. Ја обично кажем: „Баш сам и ја о томе размишљала!“ Често се деси да размишљамо исто.

Џек: Недавно је откривено да болујем од рака простате. Иако Мари Лин не воли то да чује, ја јој кажем: „Драга, ако бих сутра умро, то не би било ’у дубокој старости‘. Али бих умро задовољан, знајући да сам живот посветио ономе што заиста вреди – служењу Јехови“ (Пост. 25:8).

Мари Лин: Јехова нам је пружио могућности којима се нисмо ни најмање надали. Заиста смо доживели много лепих ствари. С потпуним поуздањем у Бога, ићи ћемо где год нас његова организација пошаље!