1. Шта многи запазе када први пут дођу на наш састанак? (Видети и слику.)

 ЗАМИСЛИ брачни пар који је први пут био на састанку Јеховиних сведока у Дворани Краљевства. На њих је оставило леп утисак то што су их сви срдачно поздравили, као и љубав коју су запазили у скупштини. Док се враћају кући са састанка, жена каже мужу: „Јеховини сведоци су другачији од осталих, пријатно су ме изненадили.“

2. Зашто су неки престали да служе Јехови?

² Љубав која влада у хришћанској скупштини заиста је нешто посебно. Наравно, Јеховини сведоци нису савршени (1. Јов. 1:8). Што боље познајемо нашу браћу и сестре, то ћемо лакше запазити њихове мане (Римљ. 3:23). Нажалост, некима су мане других толико сметале да су престали да служе Јехови.

3. Шта је одлика Исусових правих следбеника? (Јован 13:34, 35).

³ Погледајмо још једном стих на ком се темељи овај чланак. (Прочитати Јована 13:34, 35.) По чему ће људи препознати праве хришћане? По љубави, а не по савршенству. Вредно је запазити и да Исус није рекао: „По томе ћете ви знати да сте моји ученици“, већ: „По томе ће сви знати да сте моји ученици.“ Шта је тиме желео да каже? Неће само његови следбеници  знати да је несебична љубав одлика правих хришћана, већ ће тога бити свесни и људи ван скупштине.

4. Шта би неки људи могли да се питају?

⁴ Људи који нису Јеховини сведоци могли би да се питају: „По каквој љубави се препознају прави Исусови следбеници? По чему се видело да Исус воли своје апостоле? Како се можемо угледати на Исуса?“ Добро је да и ми који смо Јеховини сведоци размишљамо о одговорима на ова питања. То ће нам помоћи да у још већој мери показујемо љубав, нарочито када нам засметају мане других (Еф. 5:2).

5. Шта значе Исусове речи из Јована 15:12, 13?

⁵ Исус је истакао да ће се његови следбеници препознати по једној посебној врсти љубави. (Прочитати Јована 15:12, 13.) Он им је заповедио: „Волите једни друге као што сам ја волео вас.“ Каква је то врста љубави? Као што је Исус објаснио, то је самопожртвована љубав. Она покреће његове следбенике да за своје суверника дају и живот ако треба. b

6. Како Божја Реч истиче колико је важна љубав?

⁶ Божја Реч ставља снажан нагласак на љубав. На пример, многима су ово неки од омиљених библијских стихова: „Бог је љубав“ (1. Јов. 4:8), „воли свог ближњег као самог себе“ (Мат. 22:39), „љубав покрива мноштво греха“ (1. Петр. 4:8), „љубав никада неће изневерити“ (1. Кор. 13:8). Ови и други стихови јасно истичу колико је важно да развијамо и показујемо ту предивну особину.

7. Зашто Сатана не може да наведе људе да воле једни друге и буду уједињени?

 ⁷ Многи се питају: „Како је могуће препознати праву религију? Све религије тврде да уче људе истини, али свака поучава нешто друго о Богу.“ Сатана је створио мноштво верских организација које збуњују људе и отежавају им да препознају праву религију. Али он не може да створи међународно хришћанско братство у ком влада љубав. Само Јехова то може. То је сасвим разумљиво зато што искрена љубав потиче од Јехове. Само они који имају Јеховин дух и благослов могу стварно волети једни друге (1. Јов. 4:7). Управо зато је Исус рекао да ће његови следбеници бити препознатљиви по несебичној љубави.

8-9. Како је на многе утицала љубав коју су запазили међу Јеховиним сведоцима?

⁸ Као што је Исус прорекао, многи препознају његове праве следбенике по искреној љубави која влада међу њима. Примера ради, брат који се зове Ијан сећа се првог конгреса ком је присуствовао. Тај конгрес је одржан на стадиону недалеко од његове куће. Неколико месеци раније на том стадиону гледао је утакмицу. Ијан каже: „То је било знатно другачије од овог конгреса. Сведоци су били љубазни и пристојно обучени, а њихова деца су се лепо понашала.“ Он додаје: „Изнад свега, чинило се да ови људи имају унутрашњи мир и задовољство – нешто за чиме сам ја чезнуо. Не сећам се ниједног говора тог дана, али понашање Сведока је на мене оставило дубок утисак.“ c Наравно, такво понашање је одраз искрене љубави коју осећамо једни према другима. Ми волимо браћу и сестре и зато их поштујемо и добри смо према њима.

⁹ И Џон је то запазио када је почео да долази на скупштинске састанке: „На мене је оставило утисак то што су тамо сви били дружељубиви [...] личили су ми на свеце. Њихова искрена љубав ме је уверила да сам пронашао праву религију.“ d Оваква искуства увек изнова потврђују чињеницу да су Јеховини сведоци прави хришћани.

10. У којим ситуацијама нарочито можемо показати колико волимо браћу и сестре? (Видети и фусноту.)

¹⁰ Као што смо споменули на почетку, нико од наших суверника није савршен. Понекад ће рећи или урадити нешто што ће нас повредити (Јак. 3:2). e У таквим ситуацијама, наша реакција ће показати колико волимо своју браћу и сестре. Шта у вези с тим учимо од Исуса? (Јов. 13:15).

11. Које лоше особине су Јаков и Јован показали? (Видети и слику.)

¹¹ Исус није очекивао савршенство од својих следбеника. Сасвим супротно, с пуно љубави им је помагао да раде на својим манама и мењају се, како би угодили Јехови. Једном приликом  су апостоли Јаков и Јован рекли својој мајци да тражи од Исуса да им да истакнута места у Краљевству (Мат. 20:20, 21). Тако су код њих испливале на површину две лоше особине – понос и амбиција (Посл. 16:18).

12. Да ли су лоше особине дошле до изражаја само код Јакова и Јована? Објасни.

¹² Јаков и Јован нису били једини код којих су том приликом дошле до изражаја лоше особине. Запази како су други апостоли реаговали: „Кад су то чула остала десеторица, наљутила су се на та два брата“ (Мат. 20:24). Можемо замислити расправу до које је дошло између њих двојице и других апостола. Можда су остали рекли нешто попут: „С којим правом тражите истакнута места у Краљевству? Нисте само ви подупирали Исуса у свему. И ми заслужујемо да добијемо исто што и ви!“ Шта год да су том приликом мислили или говорили, види се да су допустили да та ситуација наруши њихову братску љубав.

13. Како је Исус реаговао на мане својих апостола? (Матеј 20:25-28).

¹³ Шта је Исус урадио у тој ситуацији? Није се наљутио на њих. Није рекао да ће потражити боље апостоле, понизније људе, који ће се увек опходити с љубављу једни према другима. Сасвим супротно, Исус је био стрпљив с њима зато што је знао да они желе  да чине добро. (Прочитати Матеја 20:25-28.) И даље је показивао да их воли иако то није био ни први ни последњи пут да се расправљају око тога ко је највећи међу њима (Мар. 9:34; Лука 22:24).

14. У каквој средини су Исусови апостоли одрасли?

¹⁴ Нема сумње да је Исус узео у обзир културу из које су апостоли потекли (Јов. 2:24, 25). У средини у којој су одрасли, верске вође су придавале велики значај истакнутом положају у друштву (Мат. 23:6; упоредити са чланком „Синагога – место где су Исус и његови ученици проповедали“, у Стражарској кули од 1. априла 2010, стр. 16-18). Те верске вође су имале и високо мишљење о себи (Лука 18:9-12). f Исус је разумео да је такво окружење могло утицати на гледиште које су апостоли имали о себи и другима (Посл. 19:11). Имао је реална очекивања од својих ученика и није бурно реаговао када су грешили. Знао је да имају добро срце и стрпљиво им је помагао да одбаце понос и амбицију и замене их љубављу.

15. Шта можемо научити из онога што се десило када су Јаков и Јован тражили истакнута места?

¹⁵ Можемо много научити из онога што се десило када су Јаков и Јован тражили истакнута места у Краљевству. Није било у реду што су тражили тако нешто. Али и остали апостоли су погрешили што су дозволили да та ситуација наруши њихово јединство. Међутим, Исус се са свима њима опходио благо и с љубављу. Шта учимо из тога? Није важно само шта други људи раде, већ и како ми реагујемо на њихове грешке и пропусте. Шта нам може помоћи када смо повређени због нечијих речи или поступака? Добро је да се питамо: „Због чега ми то толико смета? Да ли открива неку негативну црту на којој треба да радим? Да ли та особа управо пролази кроз тежак период? Чак и ако сматрам да имам оправдан разлог да се љутим, могу ли показати несебичну љубав тако што ћу јој опростити?“ Кад се из наших поступака види да волимо једни друге, доказујемо да смо прави Исусови следбеници.

16. Шта још учимо од Исуса?

¹⁶ Од Исуса учимо и да треба да се трудимо да разумемо наше сувернике (Посл. 20:5). За разлику од њега, ми не можемо да читамо срца. Али можемо бити стрпљиви с браћом и сестрама кад раде нешто што нам смета (Еф. 4:1, 2; 1. Петр. 3:8). Биће нам лакше да тако поступамо ако их боље упознамо. Размотримо један пример.

17. Зашто је било добро што је један покрајински надгледник боље упознао једног брата?

¹⁷ Један покрајински надгледник који је служио у источној Африци сећа се једног брата за кога је сматрао да има незгодну нарав. Шта је тај покрајински надгледник урадио? Он каже да није избегавао тог брата већ је решио да га боље упозна. Када је провео неко  време с њим, сазнао је у каквим околностима је одрастао и како је то утицало на њега. Покрајински надгледник даље каже: „Почео сам да се дивим том брату када сам схватио колико се борио са својом прошлошћу и колико му је то пошло за руком. На крају смо постали добри пријатељи.“ Као што ово искуство показује, када се трудимо да разумемо нашу браћу и сестре, биће нам лакше да их волимо.

18. О којим питањима бисмо могли да размислимо ако нас је суверник увредио? (Пословице 26:20).

¹⁸ Можда понекад осећамо потребу да разговарамо са суверником који нас је увредио. Међутим, добро је да се пре тога питамо: „Да ли знам све чињенице?“ (Посл. 18:13). „Да ли је могуће да ме није намерно повредио?“ (Проп. 7:20). „Да ли сам ја некад направио сличну грешку?“ (Проп. 7:21, 22). „Ако бих разговарао с њим, да ли бих можда направио још већи проблем од оног који покушавам да решим?“ (Прочитати Пословице 26:20.) Ако издвојимо време да размислимо о таквим питањима, можда ћемо закључити да је најбоље да покажемо љубав и једноставно пређемо преко тога.

19. На шта те је овај чланак подстакао?

¹⁹ Несебична љубав која влада међу Јеховиним сведоцима доказ је да су они прави хришћани. Свако од нас појединачно показује такву љубав према браћи и сестрама упркос њиховим манама. Захваљујући томе, и други могу препознати праву религију и пожелети да с нама служе Јехови, Богу љубави. Зато дајмо све од себе да и даље показујемо љубав која је одлика правих хришћана.