БИО је то понедељак, 1. септембар 1919. године. Након што је данима падала киша и дувао ветар, освануо је топао и сунчан дан. Тог поподнева се нешто мање од 1 000 делегата окупило на уводном делу програма конгреса који се одржавао у Сидар Поинту, у Охају, у сали која је могла да прими и до 2 500 људи. До краја тог дана још 2 000 људи је допутовало бродовима, колима и возом. У уторак је било толико присутних да је остатак програма морао да се одржи на отвореном, под крошњама огромног дрвећа.

Сунчеви зраци су се пробијали кроз крошње правећи шаре по оделима присутних. Нежан поветарац са језера Ири поигравао се с перјем на дамским шеширима. „У окружењу које је било попут прекрасног парка, далеко од буке овог света, заиста је изгледало као да смо у рају“, рекао је један брат.

То прелепо окружење није било ништа у поређењу са радошћу којом су зрачила лица присутних. „Сви изгледају тако побожно“, писало је у локалним новинама, „а ипак су веома ведри и весели.“ Истраживачи Библије су били јако срећни у друштву суверника, нарочито након тешких кушњи које су преживели претходних година, као што су противљење током рата, раздор у скупштинама, затварање Бетела у Бруклину, хапшење и затварање многих, укључујући и осморицу браће из Бетела од којих су неки били осуђени и на 20 година затвора. *

Неки Истраживачи Библије су били обесхрабрени и збуњени током тих тешких година, тако да су престали да учествују у делу проповедања. Већина је пак давала све од себе да истраје у том делу упркос званичној забрани. У једном типичном случају иследник је рекао да су упркос претњама Истраживачи Библије које је испитивао отворено рекли да ће „наставити да све до краја проповедају Божју реч“.

Током тог периода кушњи верни Истраживачи Библије су „тражили вођство од Господа [...] молећи се у свакој прилици за Очеву помоћ и савет“. Сада су поново били на окупу ту у Сидар Поинту. Једна сестра се попут многих питала како ће се „служба проповедања поново захуктати“. Њихова највећа жеља је била да се то дело настави.

Током читаве седмице делегати су се питали шта значе слова „GA“, која су се налазила на конгресном програму и натписима који су били постављени свуда унаоколо. У петак, мото конгреса је био „Дан сарадника“. Тада је Џозеф Ратерфорд пред 6 000 делегата коначно открио да мистериозна слова представљају почетна слова часописа Златни век (The Golden Age), који ће се убудуће користити у служби проповедања. *

Говорећи о својој помазаној браћи и сестрама, брат Ратерфорд је рекао: „Иза тешких времена они очима вере виде златни век месијанске славне владавине [...] Они сматрају својом највећом дужношћу и чашћу то што свету објављују долазак златног века. То је задатак који им је сам Бог поверио.“

Златни век, „часопис о чињеницама, нади и вери“, требало је да се користи при новом начину ширења истине — претплати на часопис која се нуди од врата до врата. Када је уследило питање колико њих жели да започне са том акцијом, сви из публике су скочили на ноге. Затим су са „одушевљењем и ревношћу, по којој су познати само они који следе Исусов пример,“ запевали: „Пошаљи своју светлост и истину, о Господе.“ Брат Џаџ Норис је рекао: „Певали смо тако гласно да се чинило као да се дрвеће тресе од јеке.“

Након завршетка програма, делегати су сатима стајали у реду како би се међу првима претплатили на часопис. Многи су се осећали попут Мејбл Филбрик која је рекла: „Били смо одушевљени што ћемо поново проповедати.“

Око 7 000 Истраживача Библије се припремило за ту акцију. У трактату Како је проповедање организовано и брошурици Коме је поверено дело проповедања налазила су се следећа упутства: Новоформирано Службено одељење у подружницама организоваће дело проповедања. У скупштинама треба формирати Службени одбор и именовати водитеља службе који ће преносити смернице другима у скупштини. Скупштинско подручје је требало поделити на мања подручја која ће имати од 150 до 200 кућа. Сваког четвртка је требало одржавати састанак на ком би браћа могла да размењују искуства и предају извештаје о служби проповедања.

„Након повратка нашим кућама, сви смо кренули у акцију са понудом претплате“, рекао је Херман Филбрик. Много људи је било заинтересовано. „Чинило се да је након рата и много туге свима била потребна макар и помисао на то да ће доћи нека боља времена“, рекла је Бјула Кови. Артур Клаус је написао: „Сви смо се у скупштини веома изненадили када смо видели колико се људи претплатило на часопис.“ За само два месеца од првог издања уручено је готово пола милиона примерака Златног века, а 50 000 људи се претплатило на овај часопис.

Недуго након тога, у Стражарској кули од 1. јула 1920, изашао је чланак „Јеванђеље о Краљевству“. Према речима брата Александра Макмилана, био је то „први званични позив да се добра вест проповеда широм света“. Тај чланак је подстицао све помазане хришћане да „дају свету сведочанство да је Божје Краљевство близу“. Данас се Христовој браћи, којој је поверено дело проповедања, придружују милиони оних који ревно проповедају широм света док чекају боља времена под влашћу Месијанског Краљевства.