СВЕТ у ком живимо пун је проблема и зато није лако стећи мир. Чак и када га стекнемо, потребан је труд да бисмо га задржали. Како нам Божја Реч може помоћи у свему томе? Како можемо помоћи другима да и они имају прави мир?

Да бисмо стекли прави мир, морамо се осећати сигурно и заштићено. Такође је неопходно да будемо у добрим односима с другима. Изнад свега, потребно је да непрестано радимо на томе да будемо блиски с Јеховом. Како то можемо постићи?

На пример, тако што се у животу водимо Јеховиним праведним мерилима и начелима. Тиме му показујемо да му верујемо и да желимо да будемо у миру с њим (Јер. 17:7, 8; Јак. 2:22, 23). Онда ће се и он приближити нама и помоћи ће нам да имамо унутрашњи мир. У Исаији 32:17 пише: „Мир ће бити дело правде, а плод правде биће спокојство и сигурност довека.“ Дакле, прави унутрашњи мир можемо стећи када смо целим срцем послушни Јехови (Ис. 48:18, 19).

Надаље, да бисмо имали унутрашњи мир, неопходан нам је свети дух који нам даје наш небески Отац (Дела 9:31).

Апостол Павле је као трећи „плод духа“ навео мир (Гал. 5:22, 23). Према томе, неопходно је да дозволимо да свети дух делује на нас да бисмо стекли мир. Погледајмо на која два начина нам свети дух помаже да стекнемо мир.

 Као прво, морамо свакодневно читати Божју Реч која је надахнута светим духом (Пс. 1:2, 3). Када дубоко размишљамо о ономе што стоји у њој, свети дух ће нам помоћи да разумемо како Јехова размишља. На пример, разумећемо због чега у неким ситуацијама није изгубио мир и зашто му је мир толико важан. Кад се трудимо да се угледамо на Јехову, имаћемо већи мир у животу (Посл. 3:1, 2).

Као друго, морамо се молити Јехови за свети дух (Лука 11:13). Шта нам је он обећао уколико то чинимо? У Библији стоји: „Божји мир који превазилази сваки ум чуваће ваша срца и ваше мисли преко Христа Исуса“ (Фил. 4:6, 7). Када се у свему ослањамо на свети дух, Јехова ће нам дати унутрашњи мир који имају само они који су блиски с њим (Римљ. 15:13).

Погледајмо како је Библија помогла некима да се промене и стекну унутрашњи мир и да буду у миру с Јеховом и с другима.

У нашим скупштинама има неких који су раније били склони гневу, али су сада обзирни, љубазни *, стрпљиви и мирољубиви (Посл. 29:22). Погледајмо пример једног брата и сестре који су успели да се промене и тако буду у миру с другима.

Дејвиду је због његове нарави било тешко да мирно разговара с другима. Пре него што је упознао истину, често је критиковао друге и био је оштар према члановима своје породице. С временом је увидео да мора да се промени. Како је успео да буде у миру с другима? Он каже: „Почео сам да примењујем библијска начела, што је водило до тога да се у породици више међусобно поштујемо.“

Рејчел је одрастала у породици где није било много мира. Она каже: „И сад ми је понекад тешко да не планем јер сам одрасла  у средини где су свађа и вика били уобичајени.“ Шта јој је помогло да стекне прави мир? Она каже: „Често сам у молитви тражила помоћ од Јехове.“

Ово су само два примера који показују да је могуће стећи прави мир уколико примењујемо библијска начела и молимо се Јехови за свети дух. Иако живимо у хладном свету пуном мржње, можемо стећи прави унутрашњи мир, који ће нам помоћи да будемо у добрим односима с члановима породице и суверницима. Али Јехова очекује од нас да будемо „у миру са свим људима“ (Римљ. 12:18). Да ли је то заиста могуће и да ли се труд исплати?

Док проповедамо, ми преносимо другима поруку о томе да ће Божје Краљевство донети мир свим људима (Ис. 9:6, 7; Мат. 24:14). Многи прихватају ту поруку, што позитивно утиче на њихов живот. Више нису очајни и љути због свега што се дешава око њих, већ имају предивну наду за будућност. То их мотивише да и они сами траже мир и теже за њим (Пс. 34:14).

Међутим, не реагују сви тако позитивно на добру вест (Јов. 3:19). Али Јехова нам и тада даје свој дух како бисмо им ту вест пренели на миран начин и с пуно поштовања. Тада поступамо у складу са Исусовим саветом: „Кад улазите у кућу, поздравите укућане. Ако је кућа достојна, нека на њу дође мир који јој желите, али ако није достојна, нека се ваш мир врати к вама“ (Мат. 10:11-13). Када смо послушни овом Исусовом савету, остаћемо смирени, не губећи наду да ће особа можда неки други пут бити спремна да нас саслуша.

Миру доприносимо и тако што се с поштовањем опходимо према онима који су на власти, чак и ако нам се противе. На пример, власти у једној афричкој земљи због предрасуда нису дозвољавале изградњу Дворана Краљевства. Да би се тај проблем решио на миран начин, један брат који је тамо раније служио као мисионар посетио је амбасаду те земље у Лондону. Требало је да објасни амбасадору да су Сведоци мирољубиви људи, као и каквог је карактера наше дело. Какав је био исход?

Тај брат каже: „Када сам ушао у амбасаду, видео сам једну службеницу по чијем сам облачењу закључио да припада племену чији сам језик знао. Зато сам је поздравио на том језику. Веома се изненадила и упитала ме је: ’Како могу да вам помогнем?‘ Учтиво сам јој рекао да бих желео да разговарам са амбасадором. Позвала га је телефоном и он је дошао и поздравио ме на истом том језику. Након тога ме је пажљиво слушао док сам му говорио како функционише наша организација.“

То што је брат током разговора показао поштовање уклонило је неке предрасуде код амбасадора и помогло му је да стекне исправну слику о нама. Након неког времена, власти те афричке земље поништиле су забрану градње наших објеката. Можемо само замислити како су се браћа обрадовала што се све решило на миран начин. Заиста, када се према другима опходимо с поштовањем, то води до мира и других добрих резултата.

Међу Јеховиним народом већ данас влада прави мир. И ми доприносимо томе уколико у свом животу негујемо тај плод светог духа. Што је најважније, тиме радујемо Јехову и можемо се надати да ћемо у сву вечност уживати у правом миру (2. Петр. 3:13, 14).