1, 2. (а) Зашто нас примери попут Сержа и Олинде храбре? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Шта је Исус рекао о проповедању „у свом завичају“? (Видети фусноту.)

СЕРЖО И ОЛИНДА живе у Сједињеним Државама. Овај брачни пар, у својим 80-им, већ дуго служи у пионирској служби. У последње време им је тешко да се крећу због болова у ногама. Па ипак, као што су то радили деценијама, они и даље свако јутро у седам часова стижу на један прометан градски трг и нуде библијску литературу пролазницима близу једног аутобуског стајалишта. Већина не обраћа пажњу на њих, али они верно стоје на свом месту са осмехом на лицу. У подне полако крећу кући, а већ следећег јутра поново стижу на трг. Они то чине током целе године, свако јутро, шест дана у седмици.

² И други попут њих деценијама проповедају у свом месту, упркос томе што многи не желе да чују добру вест.  Ако је тако и у твом крају, желимо те срдачно похвалити за истрајност. * Твоја постојаност у служби је велики извор охрабрења другима, чак и онима који годинама служе Јехови. На пример, запазимо шта су рекли неки покрајински надгледници: „Сарадња у служби с браћом и сестрама која истрајно проповедају заиста ме јача.“ „Њихова верност ме подстиче да истрајем и будем храбар у својој служби.“ „Њихов пример ме дира у срце.“

3. Која ћемо три питања осмотрити у овом чланку?

³ У овом чланку ћемо осмотрити следећа питања: Зашто понекад клонемо духом у служби? Како можемо доносити плод? Шта ће нам помоћи да истрајно доносимо плод? Размишљање о овим питањима ће нас подстаћи да истрајно извршавамо службу коју нам је Исус поверио.

4. Како је на Павла утицала негативна реакција Јудејаца?

⁴ Да ли и ти понекад клонеш духом због тога што проповедаш на подручју где људи нису вољни да чују добру вест? Слично се осећао и апостол Павле. Током своје службе, која је трајала око 30 година, он је многима помогао да постану Христови ученици (Дела 14:21; 2. Кор. 3:2, 3). Па ипак, међу њима није било много Јудејаца. Већина њих га је одбацила и чак прогонила (Дела 14:19; 17:1, 4, 5, 13). Како је то утицало на њега? Искрено је рекао: „Истину говорим у Христу [...] да су ми велика туга и непрекидан бол у срцу“ (Римљ. 9:1-3). Зашто се тако осећао? Зато што службу није обављао механички, већ је волео људе. Болело га је то што се многи Јудејци нису одазвали на Божје милосрђе.

5. Зашто нас боли када људи одбију добру вест?

⁵ И ми попут Павла проповедамо људима зато што нам је стало до њих (Мат. 22:39; 1. Кор. 11:1). Из личног искуства знамо колико је дивно служити Јехови. Када размишљамо о неким особама с нашег подручја, можда кажемо себи: „Кад би само знали колико би им живот био бољи кад би познавали Јехову!“ Зато настављамо да одлазимо код њих да бисмо им помогли да га упознају. То је као да им кажемо: „Имамо нешто дивно за вас.“ Али када они то одбију, није ни чудо што осећамо „бол у срцу“. То не значи да немамо веру, већ да волимо људе којима проповедамо. Међутим, иако се некад обесхрабримо, ми истрајавамо у служби. Сигурно се можемо поистоветити са сестром Еленом, која је више од 25 година пионир. Она каже: „Није ми увек лако да идем у службу, али не постоји ништа што бих радије радила.“

6. Које ћемо питање сада осмотрити?

⁶ Зашто нема сумње да можемо бити успешни у нашој служби, без обзира на каквом подручју проповедамо? Да бисмо одговорили на ово важно питање, осмотримо два Исусова поређења, која показују да свако од нас треба и може да „доноси плод“ (Мат. 13:23). Прво поређење говори о виновој лози.

7. (а) Кога представљају „виноградар“, „чокот“ и „лозе“? (б) На које питање је важно да пронађемо одговор?

 ⁷ Прочитати Јована 15:1-5, 8. Запазимо да је Исус рекао својим апостолима: „Мој Отац се прославља тиме да доносите много плода и да будете моји ученици.“ Исус је објаснио да је „виноградар“ Јехова, за себе је рекао да је „прави чокот“, а за своје ученике да су „лозе“ *. Али шта је „плод“ који треба да доносе Христови ученици? Исус није отворено рекао шта је тај плод, али је поменуо један важан детаљ који нам помаже да нађемо одговор на ово питање.

8. (а) Зашто се плод у овом поређењу не може односити на стварање нових ученика? (б) Каква очекивања Јехова има од нас?

⁸ Исус је за свог Оца рекао: „Сваку лозу на мени која не доноси плод он уклања.“ Другим речима, само ако доносимо плод, Јехова нас сматра својим слугама (Мат. 13:23; 21:43). Зато је логично закључити да тај плод, који свако од нас мора доносити, не представља стварање нових ученика (Мат. 28:19). Ако би представљао, онда би они који не успевају да стварају ученике јер проповедају на подручју где људи не желе да чују добру вест били попут јалових лоза из Исусовог поређења. Али то би био погрешан закључак! Зашто? Зато што не можемо никог натерати да прихвати истину. Поред тога, Јехова никада не би одбацио своје слуге зато што нешто није у њиховој моћи. Он нас воли и очекује од нас само оно што можемо да чинимо (Пон. зак. 30:11-14).

9. (а) На шта се односи доношење плода? (б) Које ћемо поређење сада осмотрити?

⁹ Шта онда значи доносити плод *? Очигледно се то односи на нешто што сви можемо да радимо. Шта је то? У питању је нешто што је Јехова заповедио свим својим слугама, а то је да проповедају о Божјем Краљевству (Мат. 24:14). То потврђује и Исусово поређење о сејачу. Погледајмо сада то поређење.

10. (а) Шта представљају семе и земља у поређењу о сејачу? (б) Који плод доноси клас?

¹⁰ Прочитати Луку 8:5-8, 11-15. У овом поређењу, семе је „реч Божја“, то јест порука о Божјем Краљевству. Земља је симболично срце неког човека. Семе које падне на добру земљу пушта корен, ниче и израста у клас. Затим доноси „стоструки плод“. Али који плод даје клас? Није у питању други клас, већ много семена из ког с временом може израсти класје. У овом поређењу, од једног семена је настало стотине семена. Како се ово односи на нашу службу?

11. Како се поређење о сејачу односи на нашу службу?

¹¹ Када смо први пут чули за истину, тада је неко такорећи посејао семе у наше срце, које се показало као добра земља. Сигурно је био срећан када смо прихватили истину. Тако је семе почело да пушта корен и израсло је у клас, који је с временом био спреман да доноси плодове. Као што ни клас не даје други клас већ семе, тако ни наш плод нису нови ученици, већ  ново семе. * Како учествујемо у процесу стварања и умножавања новог семена? Сваки пут када неком сведочимо, ми умножавамо семе које је некад било посејано у наше срце и сејемо га у срца других људи (Лука 6:45; 8:1). Дакле, из овог поређења учимо да докле год проповедамо другима, ми истрајно доносимо плод.

12. (а) Шта учимо из Исусових поређења о виновој лози и сејачу? (б) Како поуке из Исусових поређења утичу на тебе?

¹² Које поуке нам пружају Исусова поређења о виновој лози и сејачу? Из њих учимо да доношење плода не зависи од реакције људи којима проповедамо, већ од наше истрајности у проповедању. Павле је то потврдио речима: „Сваки ће добити награду према свом труду“ (1. Кор. 3:8). Дакле, награђује се труд, а не оно што постижемо. О томе сестра по имену Матилда, која је пионир већ 20 година, каже: „Срећна сам што Јехова награђује наш труд.“

13, 14. Због чега Павле није престао да проповеда Јудејцима?

¹³ Погледајмо како нам Павлов пример може помоћи да истрајно доносимо плод. Као што смо видели, њега је болело то што су многи Јудејци негативно реаговали на његово проповедање. Међутим, он није одустао од њих. Запазимо како је хришћанима у Риму описао своја осећања према Јудејцима: „Жеља је мог срца и моја усрдна молитва Богу за њих да се спасу. Јер сведочим за њих да се ревно труде да угоде Богу, али не знају тачно шта је његова воља“ (Римљ. 10:1, 2). Које разлоге је Павле навео због којих није престао да проповеда Јудејцима?

¹⁴ Као прво, то је била жеља његовог срца. Дакле, искрено је желео да им помогне да се спасу (Римљ. 11:13, 14).  Као друго, он помиње своје усрдне молитве Богу. Он се молио Богу за појединце из јудејског народа да прихвате истину. Као треће, рекао је да се они ревно труде да угоде Богу. Дакле, запазио је детаљ који му је показао да постоји могућност да они почну да служе Јехови на исправан начин. Павле је добро знао да када се ревност неке особе усмери у исправном правцу, та особа може постати реван Христов ученик.

15. (а) Како се можемо угледати на Павла? (б) Наведи примере неких који су се угледали на Павла.

¹⁵ Како се можемо угледати на Павла? Као прво, тако што пазимо да у свом срцу и даље имамо жељу да помажемо онима који исправно гледају на вечни живот. Као друго, тако што се молимо Јехови да отвори срца оних који га искрено траже (Дела 13:48; 16:14). Силвана, која је скоро 30 година пионир, каже: „Сваки пут пре него што у служби покуцам на нека врата, помолим се Јехови да ми да позитиван став.“ Још нешто за шта се молимо Јехови јесте да нас путем својих анђела води до оних који желе да чују добру вест (Мат. 10:11-13; Откр. 14:6). О томе Роберт, који је пионир више од 30 година, каже: „Фантастично је то што имамо помоћ анђела који знају шта се дешава у животу оних којима сведочимо.“ Као треће, треба да се трудимо да запажамо детаље који нам откривају да постоји могућност да особа прихвати истину. О томе Карл, старешина који је крштен преко 50 година, каже: „Трудим се да запажам чак и мале знаке да особа жели да разговара. То може бити осмех на њеном лицу, пријатан поглед или искрено питање.“ Попут Павла, и ми можемо истрајно доносити плод.

16, 17. (а) Шта учимо из Проповедника 11:6? (б) Како наше проповедање може утицати на оне који нас посматрају?

¹⁶ Чак и ако нам се чини да људи не желе да чују добру вест, никада не треба да потценимо како на њих делује наше проповедање. (Прочитати Проповедника 11:6.) Тачно је да многи не желе да нас слушају, али нас и те како посматрају. Они запажају наше уредно одевање, пристојно понашање и пријатан осмех. С временом им својим добрим примером можемо помоћи да промене мишљење о нама. У то су се уверили Сержо и Олинда, које смо поменули на почетку чланка.

¹⁷ Сержо каже: „Једно време нисмо могли да идемо на трг да проповедамо јер смо били болесни. Када смо се вратили, пролазници су нас питали: ’Где сте били? Недостајали сте нам!‘“ Олинда додаје са осмехом: „Возачи аутобуса су нам махали, а неки од њих су нам довикивали: ’Свака част, само напред!‘ Чак су и затражили неки наш часопис.“ На Сержово и Олиндино изненађење, један човек им је пришао, дао им букет цвећа и похвалио их за оно што раде.

18. Зашто си одлучан да истрајно доносиш плод?

¹⁸ Докле год нам „рука не почива“ и докле год учествујемо у сејању семена истине, имаћемо драгоцен удео у сведочењу „свим народима“ (Мат. 24:14). Изнад свега, тиме ћемо обрадовати Јехову јер он воли оне који истрајно доносе плод.