1-3. (а) Према Псалму 5:4-6, како Јехова гледа на зло? (б) Зашто можемо рећи да је злостављање деце у супротности с Христовим законом?

ЈЕХОВА БОГ мрзи сваки облик зла. (Прочитати Псалам 5:4-6.) Колико му је тек одвратно сексуално злостављање деце! И нама као његовим слугама је тако нешто одвратно и то се не толерише унутар скупштине (Римљ. 12:9; Јевр. 12:15, 16).

² Сваки облик злостављања деце директно се коси са Христовим законом! (Гал. 6:2). Зашто то кажемо? Као што смо видели у прошлом чланку, Христов закон – то јест све чему је он поучавао речима и делима – темељи се на љубави и подупире правду. Вођени тим законом, прави хришћани се према деци опходе тако да се она осећају сигурно и вољено. Али злостављање деце је себичан и неправедан поступак због којег се дете осећа несигурно и одбачено.

³ Нажалост, сексуално злостављање деце је пошаст која је захватила читав свет, па тако погађа и праве хришћане. Због чега? Злих људи и варалица има на сваком кораку, а неки покушавају да се увуку у скупштину (2. Тим. 3:13). Поред тога, неки у скупштини су подлегли изопаченим телесним жељама и сексуално су злостављали децу. Осмотримо зашто је злостављање деце озбиљан грех. Након тога ћемо осмотрити како старешине решавају случајеве озбиљних преступа  као што је злостављање деце и како родитељи могу заштитити своју децу. *

4-5. Које последице по жртву оставља злостављање?

⁴ Злостављање деце има далекосежне последице. Погађа и жртве и њихове најближе – чланове породице и сувернике. Злостављање деце је озбиљан грех.

⁵ Последице по жртву. * Грех је наносити некоме бол и патњу. Као што ћемо видети у следећем чланку, онај ко је злостављао дете урадио је управо то – нанео му је штету на бројне начине. Својим поступком је у потпуности изневерио његово поверење и лишио га сваког осећаја сигурности. Деца морају бити заштићена од тога, а жртвама су потребне утеха и помоћ (1. Сол. 5:14).

6-7. (а) Зашто је злостављање деце срамота за скупштину? (б) Зашто је то грех који са собом повлачи законске последице?

⁶ Срамота за скупштину. Особа која је део скупштине и која је крива за злостављање детета својим поступком је укаљала углед скупштине (Мат. 5:16; 1. Петр. 2:12). То је велика неправда према милионима верних Божјих слугу које се боре за своју веру! (Јуд. 3). У скупштини нема места за оне који без кајања чине такве грехе и тиме јој наносе срамоту.

⁷ Кршење закона. Сваки хришћанин се труди да „буде подложан властима над собом“ (Римљ. 13:1). Своју подложност показујемо тиме што поштујемо законе земље у којој живимо. Ако неко ко је део скупштине прекрши кривични закон, на пример тако што злоставља децу, он тиме заправо показује да није подложан властима. (Упоредити с Делима апостолским 25:8.) Иако старешине немају овлашћење да спроводе закон, они особу која је злостављала дете никада не штите од законских последица (Римљ. 13:4). Свако жање оно што је посејао (Гал. 6:7).

8. Како Јехова гледа на грехе које чинимо другима?

⁸ Изнад свега, грех пред Богом (Пс. 51:4). Кад неко згреши другом човеку, он је згрешио и Јехови. Осмотримо пример из закона који је Бог дао Израелцима. У Мојсијевом закону пише да је онај ко би опљачкао или преварио свог ближњег био „неверан Јехови“ (Лев. 6:2-4). Дакле, ако неко ко је део скупштине злоставља дете – лишавајући га тиме осећаја сигурности – он је заправо неверан Богу. Он наноси велику срамоту Јеховином имену. Зато је злостављање за сваку осуду – реч је о озбиљном греху пред Богом.

9. Шта је Јеховина организација током година обезбедила и због чега?

⁹ Јеховина организација је у вези са злостављањем деце током година обезбедила много материјала који се темељи на Светом писму. На пример,  неки чланци у Стражарској кули и Пробудите се! говоре о томе како они који су били злостављани могу живети са емоционалним ожиљцима, како им други могу помоћи и утешити их и како родитељи могу заштитити своју децу. Старешине добијају обуку и детаљна упутства темељена на Библији о томе како поступати у случајевима злостављања деце. Организација стално води рачуна о начину на који скупштине поступају у таквим ситуацијама. Због чега? Због тога што жели да се то увек решава у складу са Христовим законом.

10-12. (а) Шта старешине имају на уму кад решавају случај озбиљног преступа и шта је за њих важно? (б) Према Јаковљевој 5:14, 15, шта је њихов циљ?

¹⁰ Кад год решавају случај озбиљног преступа, старешине имају на уму да Христов закон налаже да се према Божјем народу опходе с љубављу и да поступају у складу с Јеховином правдом. Због тога кад неко пријави озбиљан грех, старешине узимају у обзир више важних питања. Њима је најважније да се Божјем имену не наноси срамота (Лев. 22:31, 32; Мат. 6:9). Такође им је веома важно да сви у скупштини остану блиски с Јеховом и да жртве озбиљног преступа добију утеху и подршку.

¹¹ Ако је грех починио неко ко је део скупштине, старешине ће настојати да му помогну у духовном погледу, уколико је то могуће. (Прочитати Јаковљеву 5:14, 15.) Хришћанин који се препусти исквареним жељама и почини озбиљан грех духовно је болестан. То значи да је нарушио пријатељство с Јеховом. * Старешине су у духовном смислу попут лекара. Даће све од себе да помогну особи да се опорави. Савет који се темељи на Библији може особи помоћи да поново буде блиска с Богом, али то је могуће само ако се искрено покаје (Дела 3:19; 2. Кор. 2:5-10).

¹² Јасно је да на старешинама лежи велика одговорност. Њима је искрено стало до суверника, које им је Бог поверио на бригу (1. Петр. 5:1-3). Они желе да се њихова браћа и сестре осећају сигурно унутар скупштине. Зато одмах предузимају нешто кад им се пријави озбиљан преступ, као што је злостављање деце. Размотримо у наредним одломцима шта старешине узимају у обзир кад решавају такве случајеве (питања на почетку  13,  15. и  17. одломка).

13-14. Да ли старешине поштују законе који налажу да се злостављање пријави? Објасни.

 ¹³ Да ли старешине поштују закон ако он налаже да се оптужба за злостављање детета пријави световним властима? Да. Тамо где постоји такав закон, старешине настоје да му буду послушни (Римљ. 13:1). Такви закони се не косе са Божјим законом (Дела 5:28, 29). Зато када старешине сазнају да је неко оптужен за злостављање, одмах ступају у контакт са подружницом да би утврдили како да поступе у складу са законом.

¹⁴ Кад разговарају са жртвом, родитељима или неким ко зна шта се десило, старешине ће подсетити особу да  има право да случај пријави властима. Али шта ако је оптужена особа део скупштине и за ту ствар се прочује ван скупштине? Да ли онај ко је то пријавио треба да се осећа као да је нанео срамоту Божјем имену? Не. Срамоту Божјем имену је нанео онај ко је починио такав грех.

15-16. (а) На основу 1. Тимотеју 5:19, зашто су неопходна барем два сведока пре него што се покрене дисциплински поступак? (б) Како ће старешине поступити ако је неко из скупштине оптужен за злостављање деце?

 ¹⁵ Зашто су неопходна барем два сведока пре него што скупштинске старешине покрену дисциплински поступак? Овај услов се темељи на узвишеним начелима о правди која се налазе у Библији. Ако особа није признала кривицу, неопходна су два сведока да би оптужба била основана и да би старешине имале право да формирају дисциплински одбор (Пон. зак. 19:15; Мат. 18:16; прочитати 1. Тимотеју 5:19). Да ли то значи да су неопходна два сведока пре него што се случај пријави властима? Не. Ни старешинама ни другима нису потребна два сведока да би овакву ствар пријавили властима.

¹⁶ Кад сазнају да је неко из скупштине оптужен за злостављање детета, старешине ће настојати да поступе у складу са законима који налажу да се такав случај пријави, а након тога ће у светлу библијских начела испитати шта се догодило. Ако особа пориче кривицу, старешине ће размотрити изјаве сведока. Дисциплински одбор ће се формирати ако постоје барем два сведока – онај који је изнео оптужбу и још један који може потврдити да је оптужени злостављао то или неко друго дете. * Ако нема другог сведока, то не значи да особа која је изнела оптужбу говори неистину. Чак и ако оптужбу за преступ не могу потврдити двојица сведока, старешине су свесне да постоји могућност да је почињен тежак грех, који је озбиљно повредио друге. Зато ће наставити да пружају подршку свима који су тиме повређени. Поред тога, обратиће пажњу на оптужену особу, како би скупштину заштитили од потенцијалне опасности (Дела 20:28).

17-18. Објасни која је улога дисциплинског одбора.

 ¹⁷ Која је улога дисциплинског одбора? Улога овог одбора није да утврди да ли световне власти треба да казне оптуженог због кршења закона. Старешине се не мешају у спровођење закона, већ то препуштају властима (Римљ. 13:2-4; Титу 3:1). Улога старешина је да процене да ли особа може да остане део скупштине.

¹⁸ Улога коју старешине имају у дисциплинском одбору искључиво је верске природе. Вођени начелима из Светог писма, они процењују да ли се особа каје или не. Ако се не каје, биће искључена и скупштина ће бити обавештена о томе (1. Кор. 5:11-13). Ако се каје, можда ће моћи да остане део скупштине. Ипак, старешине ће тој особи рећи да можда никада неће имати било каква задужења нити одговоран положај у скупштини. Због добробити деце у скупштини, старешине могу родитељима малолетника насамо рећи да буду  опрезни кад су њихова деца у присуству те особе. Кад предузимају такве мере, старешине ће пазити да не угрозе приватност оних који су повређени тим грехом.

19-22. Како родитељи могу заштитити своју децу? (Видети слику на насловној страни.)

¹⁹ Ко има одговорност да децу заштити од опасности? Родитељи. * Ваша деца су непроцењив дар, „наследство од Јехове“ (Пс. 127:3). Ваша је одговорност да бринете о њима. Како можете своју децу заштитити од злостављања?

²⁰ Као прво, информишите се о овом проблему.  Сазнајте како препознати оне који злостављају децу и које методе користе да би их завели. Обратите пажњу на људе и ситуације које би могле представљати опасност (Посл. 22:3; 24:3). Не заборавите да је у већини случајева злостављач особа коју дете познаје и у коју има поверења.

²¹ Као друго, отворено разговарајте са својом децом (Пон. зак. 6:6, 7). То значи и да треба пажљиво да их слушате (Јак. 1:19). Имајте на уму да деца често оклевају да пријаве злостављање. Можда се плаше да им нико неће веровати или им је можда злостављач претио да не смеју никоме да кажу. Ако посумњате да се нешто дешава, помоћу питања тактично наведите дете да вам се повери и пажљиво га саслушајте.

²² Као треће, поучите своју децу. Реците им све што треба да знају о сексу, а што је примерено њиховом узрасту. Научите их шта да кажу и шта да ураде ако неко проба да их додирне на непристојан начин. Користите све што је Божја организација објавила о томе како заштитити децу. (Видети оквир „ Информишите се и поучите своју децу“.)

23. Како гледамо на сексуално злостављање деце и шта ћемо размотрити у следећем чланку?

²³ Као Јеховини сведоци, на сексуално злостављање деце гледамо као на озбиљан грех и страшан злочин. Пошто се водимо Христовим законом, ако неко у скупштини уради такву ствар, неће бити заштићен од последица свог греха. Али како можемо помоћи жртвама злостављања? У следећем чланку ћемо добити одговор на то питање.