„По природи сам веома стидљива и несигурна у себе“, каже Сара *. „Зато ми није пријатно у друштву особа које су самоуверене и воле да доминирају. Али опуштена сам са онима који су благи и понизни. Њима могу да се отворим, да им кажем како се осећам и шта ме мучи. Моји најбољи пријатељи су такви.“

Сарине речи показују да људи воле када је неко благ. Благост је особина коју и Јехова цени. Његова Реч нас подстиче: „Обуците се у [...] благост“ (Кол. 3:12). Шта је благост? Како је Исус показивао благост? И како нам ова особина може учинити живот срећнијим?

Благост подразумева мирну нарав. Блага особа је добра и обзирна према другима. Она остаје смирена и показује самоконтролу чак и када се суочава с проблемима.

Благост је показатељ унутрашње снаге. Грчка реч за благост коришћена је да се опише дивљи коњ који је укроћен. Коњ је и даље снажан, али стрпљење и обука зауздали су његову сирову снагу. Слично томе, кад показујемо благост, ми смо такорећи укротили своју нарав и у миру смо с другима.

Можда сматраш да по природи ниси благ. Пошто живимо у свету у ком су наметљивост и нестрпљење уобичајени, можда нам је тешко да будемо благи (Римљ. 7:19). Нема сумње да је потребан труд да би се развила благост, али Јеховин свети дух ће нам помоћи да не одустанемо од тог циља (Гал. 5:22, 23). Зашто треба да се трудимо да развијемо благост?

Благост је особина која привлачи људе. Као што је Сара рекла, опуштени смо у друштву оних који су благи. Исус је изванредан пример благости и доброте (2. Кор. 10:1). Чак су и деца, која се обично плаше непознатих људи, желела да буду код њега (Мар. 10:13-16).

Благост штити и нас и људе око нас. Ако смо благи, нећемо се лако нервирати и љутито реаговати (Посл. 16:32). Захваљујући томе нећемо осећати кривицу зато што смо  некога повредили, посебно некога кога волимо. Осим тога, и људима око нас ће бити лакше јер неће бити жртве наше нагле нарави.

Иако је имао тежак задатак и много посла, Исус је био благ према свима. У његово време, многи су били изморени и оптерећени и била им је потребна окрепа. Сигурно су били утешени када им је Исус рекао: „Дођите к мени [...] јер сам ја благ и понизан у срцу“ (Мат. 11:28, 29).

Како можемо бити благи попут Исуса? Проучавајући Божју Реч сазнајемо како се он опходио према људима и како је поступао у тешким ситуацијама. Затим, када се нађемо у ситуацијама у којима је наша благост на испиту, трудимо се да поступамо попут њега (1. Петр. 2:21). Погледајмо три ствари које су Исусу помогле да буде благ.

Исус је био истински понизан. Исус је рекао да је „благ и понизан у срцу“ (Мат. 11:29). Библија спомиње ове две особине заједно зато што је благост блиско повезана с понизношћу (Еф. 4:1-3). У ком смислу?

Понизност нам помаже да не узимамо себе превише озбиљно и да не будемо преосетљиви. Како је Исус одговорио онима који су га неоправдано критиковали називајући га изјелицом и пијаницом? Он је својим примером оспорио те тврдње и благо истакао да „мудрост оправдавају њена дела“ (Мат. 11:19).

Ако неко каже нешто непромишљено о нашој раси, полу или пореклу, потрудимо се да му благо одговоримо. „Кад ме погоде нечије речи, питам се: ’Како би Исус реаговао?‘“, каже Питер, старешина из Јужноафричке Републике, и додаје: „Научио сам да не узимам себе превише озбиљно.“

Исус је био свестан да су људи несавршени. Исусови ученици су имали добре намере, али пошто су били несавршени, понекад нису успевали да их спроведу у дело. Примера ради, у ноћи пре Исусове смрти, Петар, Јаков и Јован му нису пружили емоционалну подршку која му је била потребна. Исус је показао да их разуме, рекавши: „Дух је, додуше, срчан, али је тело слабо“ (Мат. 26:40, 41). Пошто је знао да су несавршени, није се наљутио на апостоле.

Менди је раније била склона да критикује друге, али сада се веома труди да буде блага попут Исуса. Она каже: „Трудим се да увек имам у виду да су сви људи несавршени и да гледам добро у другима, као што то Јехова ради.“ Да ли би Исусово саосећајно гледиште о људској несавршености могло и теби помоћи да будеш благ према другима?

Исус се уздао у Бога. Када је био на земљи, Исус је више пута доживео неправду. Погрешно су га схватали, презирали су га и мучили. Упркос томе, сачувао је благост јер се „препустио ономе који праведно суди“ (1. Петр. 2:23). Исус је знао да ће се његов небески Отац бринути о њему и да ће у право време исправити неправде.

Ако се наљутимо и покушамо да исправимо неправду која нам је нанета, могли бисмо бурно реаговати и погоршати ситуацију. Зато нас Библија подсећа: „Човекова љутња не доноси праведност коју Бог захтева“ (Јак. 1:20). Чак и ако смо оправдано љути, због несавршености бисмо могли погрешно поступити.

Кети, наша сестра која живи у Немачкој, раније је размишљала: „Мораш се изборити за себе, јер нико други то неће учинити.“ Али када је научила да се узда у Јехову, променила је став. „Више немам потребу да се стално браним“, каже она. „Не бојим се да будем блага јер знам да Јехова има све под контролом.“ Ако си и ти некада био жртва неправде, угледај се на Исуса и уздај се у Бога јер ће ти то помоћи да сачуваш благост.

Исус је рекао да је благост веома важна да бисмо били срећни. Он је рекао: „Срећни су они који су благе нарави“ (Мат. 5:5, фусн.). Погледајмо како нам благост помаже у следећим ситуацијама.

Благост смањује напетост у браку. „Рекао сам својој жени многе ружне ствари, иако то не мислим“, признаје Роберт, брат из Аустралије. „Али непромишљене речи изговорене у љутњи не могу се повући. Грозно сам се осећао када сам видео колико сам је повредио.“

„Сви често грешимо“ у говору и наше непромишљене речи могу угрозити мир у браку (Јак. 3:2). У таквим ситуацијама, благост ће нам помоћи да останемо смирени и да пазимо шта ћемо рећи (Посл. 17:27).

Роберт се свесрдно трудио да буде смиренији и да има више самоконтроле. Да ли је то уродило плодом? „Сада, кад се у нечему не слажемо, трудим се да пажљиво слушам, благо говорим и да се не нервирам“, каже он. „Моја жена и ја се сада много боље слажемо.“

Благост нам помаже да се боље слажемо с другима. Они који се брзо вређају имају мало пријатеља. С друге стране, благост нам помаже да сачувамо мир који нас повезује (Еф. 4:2, 3). У вези с тим, Кети каже: „Кад благо поступам, пријатније ми је с другима, чак и са онима који имају тешку нарав.“

Благост доноси унутрашњи мир. Библија повезује „мудрост одозго“ с благошћу и миром (Јак. 3:13, 17). Блага особа има „мирно срце“ (Посл. 14:30). Мартин је уложио много труда да би постао благ. Он каже: „Сада сам прилагодљивији и не инсистирам да све буде по мом, што ми доноси унутрашњи мир и радост.“

Нема сумње да ћемо понекад водити праву борбу да бисмо поступали благо. Један брат каже: „Морам признати да ми се и дан-данас деси да киптим од беса у неким ситуацијама.“ Али Јехова ће нам помоћи у тој борби јер он жели да будемо благи (Ис. 41:10; 1. Тим. 6:11). Он ће довршити наше обучавање и учврстиће нас (1. Петр. 5:10). С временом ће и наше речи и поступци одисати „благошћу и добротом Христовом“, као што је то био случај код апостола Павла (2. Кор. 10:1).