КАДА је Исус једном приликом излечио жену која је због болести 18 година била згрчена, па није могла да се усправи, рекао јој је: „Жено, ослобођена си своје болести“ (Лука 13:10-13). Речју „жено“ понекад је ословљавао и друге жене, па и своју мајку. Та реч на грчком језику није звучала службено, него су се њом изражавали поштовање и наклоност (Јов. 19:26, фуснота; 20:13). Али постојала је још једна реч која је носила посебну топлину и нежност, а то је „кћер“.

Библија садржи примере у којима се та реч користила у обраћању неким женама. На пример, Исус ју је користио када је разговарао с једном женом која је 12 година патила од крварења. Ова жена је пришла Исусу и тиме прекршила Божји Закон, будући да је по Закону била нечиста и није смела да се нађе међу људима. Други су јој могли замерити што је уопште дошла (Лев. 15:19-27). Али она је била заиста очајна и много је „пропатила од многих лекара и потрошила је све што је имала и ништа јој није користило, него јој је било све горе“ (Мар. 5:25, 26).

Она се тихо пробила кроз мноштво, пришла с леђа Исусу и дотакла руб његове хаљине. Осетила је да је крварење истог тренутка престало! Надала се да ће проћи непримећена, али Исус је поставио питање: „Ко ме је дотакао?“ (Лука 8:45-47). Сва у страху и дрхтећи, пала је пред њега и „рекла му све како је било“ (Мар. 5:33).

Исус је показао разумевање и благо јој рекао: „Буди храбра, кћери“ (Мат. 9:22). Библисти кажу да је на хебрејском и грчком језику реч „кћер“ у себи носила „топлину и нежност“. Исус јој је рекао још нешто да је увери да је све у реду: „Твоја вера те је излечила. Иди с миром, и буди здрава од своје мучне болести“ (Мар. 5:34).

Богати Израелац по имену Воз такође је користио реч „кћер“ у разговору с Рутом Моавком. Она је имала сваки разлог да се осећа несигурно јер је пабирчила на њиви човека кога није познавала. Воз јој се обратио речима: „Слушај, кћери моја!“ Затим јој је рекао да слободно пабирчи на његовим њивама. Након тога, она је пала ничице пред њим и питала га зашто је тако добар према њој иако је туђинка. Он ју је утешио речима: „Чуо сам све што си учинила за своју свекрву [удовицу Нојемину] [...] Нека Јехова награди твоја дела“ (Рута 2:8-12).

Данас се старешине могу угледати на диван пример Исуса и Воза. Понекад двојица старешина могу посетити неку сестру којој су потребни охрабрење и утеха. Након што се помоле Јехови за вођство и пажљиво је саслушају, могу поделити с њом неке утешне мисли из Светог писма (Римљ. 15:4).