1, 2. Објасни зашто је охрабрење важно.

„РОДИТЕЉИ ми не пружају скоро никакву подршку, али ме зато много критикују. Њихове речи тако боле“, каже 18-годишња Кристина. ^[1] „Говоре ми како сам незрела, да никад ништа нећу научити и да сам дебела. Зато често плачем и не прича ми се с њима. Осећам се тако безвредно!“ Ове речи показују колико тешко може бити када немамо подршку и када нас нико не храбри.

² С друге стране, охрабрење нам може подићи дух. Погледајмо пример брата по имену Рубен. Он каже: „Годинама се борим с осећајем безвредности. Једном приликом сам био у проповедању с једним старешином, који је приметио да сам тог дана био лоше воље. Саосећајно је слушао док сам му причао како се осећам, а затим ми је навео све оно у чему сам добар. Такође ми је скренуо пажњу на Исусово поређење о врапцима и колико свако од нас вреди у Јеховиним очима. Кад год се сетим тог поређења, буде ми лакше. Taj старешина ми је много помогао“ (Мат. 10:31).

3. (а) Како је Павле нагласио важност охрабрења? (б) О чему ће бити речи у овом чланку?

³ У Библији стоји да није довољно да само понекад храбримо друге, већ да то чинимо учестало. О томе  је апостол Павле написао јеврејским хришћанима: „Пазите, браћо, да неко од вас не одступи од живог Бога, па да се у њему не развије зло срце које нема вере. Него подстичите једни друге сваки дан [...] да не би неко од вас отврднуо због заводљивости греха“ (Јевр. 3:12, 13). Сви се слажемо с тим колико је охрабрење важно, посебно кад се сетимо како је неко нас својим речима подигао и улио нам снагу. У овом чланку ћемо осмотрити следећа питања: Коме је све потребно охрабрење? Шта учимо из тога како су Јехова, Исус и Павле храбрили друге? Зашто је важно да храбримо друге и како то можемо чинити?

4. Коме је све потребна реч охрабрења, али зашто се ретко чује?

⁴ Свима су нам потребни подршка и охрабрење. То је посебно важно у детињству. „Деци је потребно охрабрење као што је биљци потребна вода“, рекао је доктор психологије Тимоти Еванс. „Када има подршку, дете осећа да је вредно и цењено.“ Али ми живимо у тешким временима. Људи су себични, безосећајни и шкрти у упућивању лепих речи другима (2. Тим. 3:1-5). Зато нека деца никада не чују похвалу од својих родитеља. Можда је то зато што ни њихови родитељи нису похваљивани док су били мали. Међутим, није само деци потребна похвала, већ свима. На пример, неки радници се жале да никада не чују похвалу на радном месту.

5. Како можемо храбрити друге?

⁵ Како можемо храбрити друге? На пример, можемо их похвалити за нешто добро што су урадили. Такође им можемо скренути пажњу на неке њихове добре особине или их тешити када су потиштени (1. Сол. 5:14). Будући да служимо раме уз раме с нашом браћом, имамо много прилика да им упутимо лепу реч. (Прочитати Проповедника 4:9, 10.) Зато је добро да себи поставимо следећа питања: Да ли другима говорим колико их ценим и волим? Да ли користим сваку прилику да им то ставим до знања? Следећи библијски стих показује колико је важно да то чинимо: „Реч у право време — како је добра!“ (Посл. 15:23).

6. На основу Јововог примера објасни зашто Ђаво жели да нас обесхрабри.

⁶ Сатана Ђаво жели да нас обесхрабри јер зна да то може да нас ослаби у сваком погледу и да утиче на наш однос с Јеховом. Негативан утицај обесхрабрења описан је у Пословицама 24:10: „Ако се обесхрабриш у дан невоље, ослабиће снага твоја.“ Сатана је покушао да сломи Јова тако што му је нанео многе страшне невоље. Али Јов није поклекао (Јов 2:3; 22:3; 27:5). Ђаво покушава и нас данас да сломи. Међутим, можемо га победити заједничким снагама. Када храбримо једни друге у породичном кругу и у скупштини, ми помажемо једни другима да будемо срећни и да останемо близу Јехове.

7, 8. (а) Наведи примере у којима је Јехова храбрио друге. (б) Како се родитељи могу угледати на Јехову? (Видети слику на почетку чланка.)

⁷ Јехова. „Јехова је близу оних који су сломљеног срца, и спасава оне који су скрханог духа“, рекао је псалмиста (Псалам 34:18). Да је то тако види се на примеру Јеремије. Када је овај пророк био уплашен и обесхрабрен, Јехова му је подигао дух (Јер. 1:6-10). Јехова је охрабрио  и пророка Данила. На пример, када је Данило био у позним годинама, Јехова је послао анђела да га охрабри. Анђео се обратио Данилу речима: „Миљениче Божји!“, и тако му показао како Бог гледа на њега (Дан. 10:8, 11, 18, 19). Да ли се можемо угледати на Јехову и јачати нашу браћу и сестре — било да су објавитељи, пионири или онемоћали старији?

⁸ Када је Исус дошао на земљу, Јехова није размишљао да више не мора да га похваљује, будући да су векове пре тога провели заједно на небу. Управо супротно, Јехова га је похвалио двапут — једном на почетку његове службе и једном при крају његове службе. Када је чуо Јеховине речи: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи“, Исус је сигурно био веома охрабрен и уверен да поступа исправно (Мат. 3:17; 17:5). Надаље, Јехова га је ојачао у ноћи пре његове смрти тако што му је послао анђела да га охрабри (Лука 22:43). Сигурно му је то веома значило с обзиром да је био у великој душевној патњи. Јехова је диван пример за родитеље. Они треба да се угледају на њега тако што ће храбрити и похваљивати своју децу кад год она нешто добро ураде. Деци је подршка посебно важна када у школи пролазе кроз тежак период.

9. Зашто нам је Исус диван пример?

⁹ Исус. Исусови ученици су се често борили с поносом. Та негативна црта је дошла до изражаја и у ноћи када је Исус успоставио Спомен-свечаност. Наиме, поново су се посвађали ко је од њих већи, а Петар се хвалио својом верношћу Исусу (Лука 22:24, 33, 34). Међутим, Исус их није прекорио, већ им је понизно опрао ноге. Чак их је похвалио што су остали с њим у његовим кушњама и рекао им да ће чинити дела већа од његових. Такође их је уверио да их Јехова воли (Лука 22:28; Јов. 14:12; 16:27). Како се ми можемо угледати на њега? Тако што ћемо похваљивати своју децу и друге и нећемо се концентрисати на њихове пропусте и мане.

10, 11. Шта је све апостол Павле чинио да би храбрио браћу?

¹⁰ Апостол Павле. Павле је у својим посланицама похвално говорио о суверницима. С некима је дуго сарађивао и сигурно је запазио њихове мане. Међутим, имао је за њих речи хвале. На пример, за Тимотеја је рекао да је „вољено и верно дете у Господу“, јер се много трошио за друге (1. Кор. 4:17; Фил. 2:19, 20). О Титу је коринтској скупштини написао да је он његов „друг и сарадник који служи на [њихово] добро“ (2. Кор. 8:23). Сигурно су ова два Павлова сарадника била охрабрена када су сазнала шта он мисли о њима!

¹¹ С Павлом је често путовао и Варнава. Пошто су њих двојица желели да охрабре браћу, ишли су чак и у места где су доживљавали жестоко противљење. Тако су се једном приликом вратили у Листру да би ојачали тамошњу скупштину, иако су знали да им је живот у опасности (Дела 14:19-22). Павле се и у Ефесу суочио с прогонством, али је остао да храбри браћу. У Делима 20:1, 2 о томе стоји: „Кад се метеж стишао, Павле је послао по ученике. Охрабрио их је и поздравио се с њима, а затим је кренуо на пут у Македонију. Прошао је кроз те крајеве и многим речима охрабрио браћу, а затим стигао у Грчку.“ Очигледно је Павлу било важно да храбри своју браћу.

12. Зашто је важно да идемо на наше састанке?

¹² Наш небески Отац зна шта је за нас најбоље. Зато нам је рекао да идемо редовно на састанке како бисмо учили о њему и међусобно се храбрили (1. Кор. 14:31; прочитати Јеврејима 10:24, 25). Кристина, коју смо поменули на почетку чланка, каже: „На састанцима ми највише значе љубав и охрабрење. Понекад у Дворану Краљевства дођем нерасположена, а онда ме моје сестре охрабре. Оне ми приђу, загрле ме и кажу ми како лепо изгледам. Такође ми кажу да ме воле и да им је драго што духовно напредујем. Њихове речи ме тако подигну!“ Заиста је важно да не пропустимо ниједну прилику да неког охрабримо! (Римљ. 1:11, 12).

13. Зашто и зрелим, дугогодишњим хришћанима треба охрабрење?

¹³ Чак је и зрелим, дугогодишњим хришћанима потребно охрабрење. Размислимо о древном Божјем слуги, Исусу Навину. Јехова је за њега рекао Мојсију: „Постави Исуса за вођу, охрабри га и ојачај га, јер ће он прећи тамо пред овим народом и он ће им предати у наследство земљу коју ћеш видети“ (Пон. зак. 3:27, 28). Зашто је овом верном Божјем слуги требало охрабрење, иако је већ дуги низ година верно служио Богу? Зато што га је Јехова изабрао да уведе Израелце у Обећану земљу. То је била велика одговорност, пошто ће морати да води многе ратове и неће увек бити успешан (Ис. Нав. 7:1-9). Овај пример нам може помоћи да увидимо колико је важно да храбримо оне који се много троше у бризи за Божје стадо, као што су старешине и покрајински надгледници. (Прочитати 1. Солуњанима 5:12, 13.) Један покрајински надгледник је рекао: „Понекад од браће добијемо писамце у ком нам кажу колико им је значила наша посета. Чувамо та писамца и читамо их када се не осећамо добро. Она су прави извор охрабрења за нас.“

14. Шта ће особу подстаћи да примењује библијске савете?

¹⁴ Похвала и охрабрење ће подстаћи особу да примењује библијске савете. То видимо на примеру апостола Павла. Након што су Коринћани применили његове савете, он их је похвалио. Зато су они после тога били подстакнути да наставе да чине оно што је добро (2. Кор. 7:8-11). Родитељи и старешине се могу угледати на Павла. О важности давања охрабрења један родитељ по имену Андреас,  који има двоје деце, каже: „Охрабрење помаже деци да се духовно и емоционално развијају. Деца лакше прихватају савете ако увек осећају нашу подршку. Иако она знају шта је добро, тако ће и поступати уколико имамо навику да их похваљујемо и подупиремо.“

15. Који је један начин на који можемо охрабрити наше сувернике?

¹⁵ Кажимо својим суверницима колико ценимо њихов труд и њихове добре особине (2. Лет. 16:9; Јов 1:8). Јехова и Исус цене све што чинимо за њих, чак и када због околности не можемо учинити много. (Прочитати Луку 21:1-4 и 2. Коринћанима 8:12.) На пример, нека наша старија браћа и сестре улажу велики труд да би редовно долазили на састанке и ишли у службу. Зар не заслужују нашу искрену похвалу?

16. Када можемо храбрити друге?

¹⁶ Храбримо друге у свакој прилици. Када код некога приметимо нешто лепо, зашто да му то не кажемо? Погледајмо шта се десило када су Павле и Варнава били у Антиохији у Писидији. Старешине синагоге су им рекле: „Људи, браћо, ако имате коју реч охрабрења за народ, реците!“ Павле је након тога устао и охрабрио присутне својим говором (Дела 13:13-16, 42-44). Ако имамо лепу реч за друге, зашто да је задржимо за себе? Када имамо обичај да храбримо друге, установићемо да ће и они радо храбрити нас (Лука 6:38).

17. Шта је важно када похваљујемо друге?

¹⁷ Будимо искрени и конкретни. Речи похвале су важне, али је још важније да будемо конкретни. У томе нам је добар пример Исус. Он је на конкретан начин похвалио хришћане у Тијатири. (Прочитати Откривење 2:18, 19.) Како се можемо угледати на њега? На пример, родитељи могу похвалити децу што духовно напредују, тако што ће им конкретно указати у чему су добра. Самохраној мајци можемо рећи да ценимо што сама одгаја децу и успешно се бори с многим изазовима родитељства. Таква похвала и охрабрење уливају снагу и мотивацију!

18, 19. Колико је важно да храбримо друге?

¹⁸ Јехова нам неће лично рећи да охрабримо неког, као што је рекао Мојсију да охрабри Исуса Навина. Међутим, он ужива када ми храбримо нашу браћу и сестре (Посл. 19:17; Јевр. 12:12). На пример, како можемо охрабрити неког брата који одржи говор? Можемо му рећи која нам је мисао из његовог говора помогла да решимо неки проблем или да разумемо неки стих. Једна сестра је брату који је одржао говор на конгресу написала: „Иако смо попричали свега неколико минута, ти си видео колико ми је било тешко, утешио си ме и подигао. Желим да знаш да је то што си онако лепо говорио с бине и са мном лично за мене био прави дар од Јехове.“

¹⁹ Сигурно ћемо наћи начина да охрабримо друге ако будемо слушали следећи Павлов савет: „Тешите једни друге и изграђујте једни друге, као што већ и радите“ (1. Сол. 5:11). Уколико и даље будемо користили сваку прилику да храбримо друге, обрадоваћемо срце нашег Бога, Јехове.