1, 2. (а) Како је Исус реаговао када му је Петар рекао да буде добар према себи? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Зашто је Исус тако реаговао?

ИСУСОВИ ученици нису могли да верују својим ушима. Њихов Учитељ, од ког су очекивали да ће обновити израелско краљевство, рекао им је да ће ускоро умрети мученичком смрћу. Први је реаговао апостол Петар. „Буди добар према себи, Господе,“ рекао је. „Не, теби се то неће догодити.“ Али Исус му је рекао: „Одлази од мене, Сатано! Ти си ми камен спотицања, јер твоје мисли нису Божје, него људске“ (Мат. 16:21-23; Дела 1:6).

² Исус је тим речима показао да постоји разлика између Божјих мисли и људских мисли, то јест ставова овог света који је под Сатанином влашћу (1. Јов. 5:19). Петар је заправо подстакао Исуса да буде добар према себи и да се штеди, а такав начин размишљања је карактеристичан за овај свет. Међутим, Исус је знао да његов Отац размишља другачије, да жели да се он припреми за патње и мученичку смрт. Оно што је Исус рекао јасно  показује да је он усвојио Јеховин, а одбацио светски начин размишљања.

3. Зашто је тешко размишљати попут Јехове, а не попут света?

³ А како је с нама? Да ли размишљамо попут Бога или попут овог света? Додуше, ми се стварно трудимо да наше поступање буде у складу с Божјим законима. Али шта је с нашим мислима? Да ли се трудимо да свој начин размишљања и своје ставове ускладимо с Јеховиним? За то је заиста потребан труд. С друге стране, врло лако можемо почети да размишљамо попут овог света зато што је његов дух свуда око нас (Еф. 2:2). Осим тога, пошто тај дух често подстиче људе да угађају себи, такав начин размишљања би нам могао бити врло привлачан. Стварно је тешко размишљати попут Јехове, а врло лако попримити светски начин размишљања.

4. (а) Шта ће се догодити ако допустимо овом свету да обликује наш начин размишљања? (б) Како ће нам помоћи овај чланак?

⁴ Међутим, ако допустимо овом свету да обликује наш начин размишљања, лако се може десити да постанемо себични и да желимо да сами одлучујемо шта је исправно, а шта неисправно (Мар. 7:21, 22). Зато је врло важно да усвојимо Божји, а не људски начин размишљања. Овај чланак ће нам помоћи у томе. Из њега ћемо сазнати зашто је добро усвојити Јеховин начин размишљања и зашто нас он не спутава, него нам користи. Сазнаћемо и шта можемо радити да нас не би обликовао овај свет. Следећи чланак говори о томе како Јехова гледа на различите поступке и како можемо научити да размишљамо попут њега.

5. Зашто је некима одбојна помисао да било ко утиче на њихов начин размишљања?

⁵ Неким људима је одбојна помисао да било ко утиче на њихов начин размишљања. „Ја размишљам својом главом“, кажу они. Тиме вероватно желе рећи да сами доносе одлуке и да на то имају потпуно право. Они не желе да их ико контролише и не желе да изгубе свој идентитет. *

6. (а) Какву нам је слободу Јехова дао? (б) Да ли имамо апсолутну слободу?

⁶ Међутим, добро је имати на уму да ускладити свој начин размишљања с Јеховиним не значи потпуно се одрећи својих личних ставова или свог начина размишљања. Као што стоји у 2. Коринћанима 3:17, „где је Јеховин дух, тамо је слобода“. Јехова нам даје слободу да сами изградимо своју личност. Можемо имати свој укус и своја интересовања. Заправо, Јехова нас је тако и створио. Међутим, то не значи да имамо неограничену слободу. (Прочитати 1. Петрову 2:16.) Када је реч о томе шта је исправно, а шта неисправно, Јехова жели да се водимо оним што нам је открио у својој Речи. Да ли нас то превише спутава или је корисно за нас?

7, 8. Да ли нас Јеховин начин размишљања превише спутава? Наведи пример.

⁷ Прикажимо то једним примером. Родитељи се труде да усаде моралне вредности у своју децу. Можда их уче да буду поштени, вредни и обзирни према другима. Ипак, то не значи да их тиме превише спутавају. Напротив, помажу им да постану успешне и самосталне одрасле особе. Када деца одрасту и оду од куће, моћи ће сама да доносе одлуке. Ако одлуче да живе по мерилима која су усвојила док су  живела с родитељима, већа је вероватноћа да ће доносити добре одлуке због којих неће касније зажалити. Тако ће поштедети себе многих непотребних брига и проблема.

⁸ Попут доброг родитеља, Јехова жели да његова деца имају што срећнији и смисаонији живот (Ис. 48:17, 18). Зато нас поучава темељним моралним начелима којима треба да се водимо у животу и у опхођењу с другима. Подстиче нас да развијемо његов начин размишљања и усвојимо његове вредности. Он нас не спутава, него нам помаже да будемо мудрији, да размишљамо на узвишенији начин и да проширимо своје видике (Пс. 92:5; Посл. 2:1-5; Ис. 55:9). Тако можемо доносити одлуке које ће нас учинити срећним, а да притом не будемо спутани у развијању своје личности (Пс. 1:2, 3). Дакле, Јеховин начин размишљања нам је потребан и веома нам користи.

9, 10. Шта доказује да је Јеховин начин размишљања узвишенији од начина на који размишља овај свет?

⁹ Постоји још један важан разлог зашто Јеховине слуге желе да размишљају попут њега — Божји начин размишљања је далеко узвишенији од начина на који размишља овај свет. Овај свет нуди савете о моралу, породичном животу, избору каријере и другим подручјима живота. Многи од тих савета се косе с Јеховиним гледиштима. На пример, свет нас често подстиче да истичемо себе и своје способности. Полни неморал се приказује као нешто сасвим прихватљиво. Брачним паровима се понекад саветује да се из неких безначајних разлога раздвоје или разведу ако мисле да ће тако бити срећнији. Такви савети нису у складу с библијским начелима. Међутим, да ли су неки од њих можда практичнији за данашње време?

¹⁰ Исус је рекао: „Мудрост оправдавају њена дела“ (Мат. 11:19). Свет је постигао значајан технолошки напредак, али не може решити проблеме као што су ратови, расизам, национализам и криминал, који су огромна препрека за срећан живот. А како на људе утиче попустљив став према моралу? Многи признају да он није решио, него само погоршао проблеме као што су распад породице, болести и друго. С друге стране, хришћани који су усвојили Божја гледишта имају складније породице, здравији су јер воде морално чист живот и у миру су са својим суверницима из целог света (Ис. 2:4; Дела 10:34, 35; 1. Кор. 6:9-11). Зар то не доказује да је Јеховин начин размишљања узвишенији од начина на који размишља овај свет?

11. Ко је обликовао Мојсијев начин размишљања и до чега је то довело?

¹¹ Јеховине верне слуге из древног доба су схватиле да су Јеховине мисли узвишеније од људских. На пример, иако је „Мојсије био поучен свој египатској мудрости“, знао је да „срце мудро“ може добити само од Бога (Дела 7:22; Пс. 90:12). Он је молио Јехову: „Обзнани ми своје путеве“ (Изл. 33:13). Пошто је Мојсије допустио да га води Божји начин размишљања, Јехова га је користио на изванредне начине како би испунио своју намеру. Исто тако, исказао му је част тиме што га је у својој Речи споменуо као пример изузетне вере (Јевр. 11:24-27).

12. Чиме се Павле водио у животу?

¹² Апостол Павле је био паметан и школован човек и говорио је најмање два језика (Дела 5:34; 21:37, 39; 22:2, 3). Али када је требало да процени шта је исправно, а шта није, водио се Божјом Речју, а не  мудрошћу овог света. (Прочитати Дела апостолска 17:2 и 1. Коринћанима 2:6, 7, 13.) Захваљујући томе је био врло успешан у служби и надао се награди која ће вечно трајати (2. Тим. 4:8).

13. Чија је одговорност да усклади наш начин размишљања с Јеховиним?

¹³ Нема никакве сумње, Божји начин размишљања узвишенији је од светског. Ако будемо живели по библијским мерилима, бићемо истински срећни и успешни. Међутим, Јехова нас неће присиљавати да размишљамо попут њега. Ни „верни роб“, ни старешине не контролишу наше мисли (Мат. 24:45; 2. Кор. 1:24). Сваки хришћанин је лично одговоран да усклади свој начин размишљања с Божјим. Како то можемо постићи?

14, 15. (а) О чему морамо дубоко размишљати да бисмо свој начин размишљања ускладили с Јеховиним? (б) Према Римљанима 12:2, зашто свој ум не смемо да хранимо идејама овог света? Наведи пример.

¹⁴ У Римљанима 12:2 стоји: „Не дајте да вас и даље обликује овај свет, него се преобразите обнављањем свог ума, да утврдите шта је Божја воља — шта је добро, угодно и савршено.“ Те речи показују да ми можемо да ускладимо своје мисли с Божјим, независно од тога шта нас је обликовало пре него што смо упознали истину. Наравно, на наше размишљање у одређеној мери утичу наследни фактори и оно што смо доживели у прошлости. Међутим, наш начин размишљања је флексибилан и може се мењати. Свака промена увелико зависи од онога што уносимо у свој ум и о чему размишљамо. Ако дубоко размишљамо о Јеховиним гледиштима, уверићемо се да су она увек исправна. Тада ћемо спонтано желети да свој начин размишљања ускладимо с његовим.

¹⁵ Ипак, да бисмо успели у томе, не смемо дозволити да нас „и даље обликује овај свет“. Не смемо више хранити свој ум идејама или гледиштима која се косе с Божјим. Важност тог првог корака може се добро приказати једним примером. Неко ко жели да побољша своје здравље могао би почети да једе здравије намирнице. Међутим, колико би му то користило ако би истовремено редовно јео штетну или чак покварену храну? Слично томе, сав наш труд да се хранимо Јеховиним мислима неће нам бити од велике користи ако се истовремено трујемо идејама овог света.

16. Од чега треба да се заштитимо?

¹⁶ Да ли је могуће избећи сваки контакт с начином на који размишља овај свет? Није. Ми не можемо дословно да „изађемо из света“. Неизбежно је да у некој мери будемо изложени његовим идејама (1. Кор. 5:9, 10). И у служби проповедања долазимо у контакт с неисправним веровањима. Али то што не можемо избећи додир с небиблијским гледиштима не значи да морамо размишљати о њима или их прихватити. Попут Исуса, морамо без одлагања одбацити мисли које иду у прилог Сатани. Можемо се заштитити и тако што се нећемо непотребно излагати светском начину размишљања. (Прочитати Пословице 4:23.)

17. Како можемо избећи непотребно излагање идејама овог света?

¹⁷ На пример, добро је да пажљиво бирамо своје блиске пријатеље. Библија нас упозорава да се не дружимо с људима који не служе Јехови јер бисмо могли да попримимо њихове ставове (Посл. 13:20; 1. Кор. 15:12, 32, 33). Треба да будемо избирљиви и када бирамо забаву. Ако се клонимо забаве у којој се провлачи теорија о еволуцији или која је прожета насиљем или неморалом, нећемо тровати  свој ум идејама које су „против познавања Бога“ (2. Кор. 10:5).

18, 19. (а) Зашто морамо да се чувамо светских гледишта која се пласирају на суптилне начине? (б) Која питања треба да поставимо себи и зашто?

¹⁸ Важно је и да препознамо и одбацимо идеје овог света које се приказују на неке мање очигледне начине. На пример, неки новински извештај би могао бити тако написан да иде у прилог одређеним политичким ставовима. Исто тако, репортажа о некој особи би могла рекламирати светска гледишта о успеху и циљевима којима би требало да се посветимо. Неки филмови и књиге истичу ставове „прво ја“ или „на првом месту је породица“ тако што их приказују као нешто разумно, привлачно или чак исправно. Таква гледишта нису у складу с Библијом, која показује да на првом месту треба да нам буде Јехова. Ако њега волимо више од свега, бићемо срећни и ми и наша породица (Мат. 22:36-39). Осим тога, неке приче за децу, којима се уопштено говорећи нема шта приговорити, могу неприметно поучити децу да је неморално понашање нешто сасвим прихватљиво.

¹⁹ Наравно, то не значи да је неисправно уживати у прикладној забави. Међутим, добро је да се питамо: Да ли препознајемо идеје овог света чак и када се провлаче на неки неприметан начин? Да ли пазимо да наша деца, а и ми, не гледамо одређене емисије или филмове или да не читамо одређене садржаје? Да ли помажемо својој деци да усвоје Јеховино гледиште кад чују или виде нешто што одражава идеје овог света? Ако знамо да разликујемо Божји и светски начин размишљања, препознаћемо идеје којих треба да се клонимо како нас не би обликовао овај свет.

20. Који извор информација обликује наш начин размишљања?

²⁰ Имајмо на уму да постоје само два извора информација — Јехова и свет под Сатанином влашћу. Који од њих обликује нас? Онај чијим идејама хранимо свој ум. Ако се хранимо идејама овог света, оне ће обликовати наш начин размишљања, па ћемо нагињати телесним ставовима и поступцима. Зато морамо пазити шта гледамо, читамо и слушамо, као и о чему размишљамо.

21. О чему ће бити речи у следећем чланку?

²¹ Као што смо раније споменули, да бисмо размишљали попут Јехове, морамо да се клонимо утицаја који би могли да искваре наш начин размишљања. Али, то није довољно. Важно је и да се хранимо Божјим мислима како бисмо и сами почели да размишљамо попут Бога. У следећем чланку ћемо сазнати како то можемо да радимо.