МНОГА браћа и сестре који су се раније преселили у неку од западних земаља одлучили су да се врате у своју домовину. Покренути љубављу према Јехови и ближњима, преселили су се на подручја где је потребно више објавитеља (Мат. 22:37-39). Шта су све жртвовали да би направили тај корак и које благослове су добили? Да бисмо то сазнали, погледајмо шта су рекли неки који су се вратили у Камерун у западној Африци.

Наш брат Онесим је 1998. отишао из родног Камеруна и 14 година је живео у иностранству. Једног дана је на састанку чуо поређење о проповедању. Говорник је рекао: „Ако би два пријатеља ловила рибу на различитим местима и ако би један од њих имао већи улов, зар се онај други не би преместио тамо где је улов бољи?“

То поређење је навело Онесима на размишљање о повратку у Камерун, где су многи људи желели да проучавају Библију. Желео је да помогне тамошњим објавитељима, али неке ствари су га бринуле. Питао се да ли ће моћи да се прилагоди животу у својој домовини након што је тако дуго живео у иностранству. Да би то проверио, Онесим је отишао у Камерун на шест месеци. Потом се 2012. преселио за стално.

„Морао сам да се навикнем на врућину и животне услове. У Дворани Краљевства сам поново морао да седим на тврдим дрвеним клупама. Али трудио сам се да што пажљивије пратим програм, па је сећање на удобне столице почело да бледи“, прича Онесим са осмехом.

Онесим се 2013. оженио са Жералдин, која је девет година живела у Француској пре него што се вратила у Камерун. Које су благослове добили због тога што су Јеховину вољу ставили на прво место у животу? Онесим каже: „Похађали смо Школу за објавитеље Краљевства, а сада служимо у Бетелу. Недавно се за само годину дана у нашој скупштини крстило 20 особа. Сматрам да сам сада на правом месту за ’риболов‘“ (Мар. 1:17, 18). Жералдин додаје: „Благослови су надмашили сва моја очекивања.“

Џудит се одселила у Сједињене Државе, али желела је да пружи више у служби. Она прича: „На крају сваке посете породици у Камеруну, плакала сам јер сам остављала неколико оних с којима сам почела библијски курс.“ Међутим, Џудит је оклевала да се врати кући. Имала је добар посао  и зато је могла да плаћа лечење свом оцу у Камеруну. Па ипак, с поуздањем у Јехову, одлучила се на тај корак. Она признаје да јој недостају неке погодности које је имала у иностранству. Молила се Јехови да јој помогне да се прилагоди, а одговор на ту молитву је, између осталог, било охрабрење које је добила од покрајинског надгледника и његове супруге.

Сећајући се тог времена, Џудит каже: „За три године, крстиле су се четири особе с којима сам проучавала, што ми је донело много радости.“ Када се удала за Сема-Кастела, Џудит је постала специјални пионир, а данас су њих двоје у покрајинској служби. Шта се десило с њеним оцем? Џудит и њена породица су у иностранству нашли болницу у којој је њен отац био бесплатно оперисан. На њихову радост, операција је била успешна.

Виктор је отишао да живи у Канади. Једном приликом је у Стражарској кули прочитао чланак о високом образовању, који га је навео да размисли о својим циљевима. Прекинуо је студије на факултету и одлучио је да упише курс и научи занат. „То ми је омогућило да раније нађем посао и остварим циљ да будем пионир, што сам дуго желео“, каже он. Виктор се касније оженио с Каролин и заједно су посетили Камерун. Док су били у обиласку подружнице, нека браћа су их подстакла да размисле о служењу у Камеруну. Виктор каже: „Ништа нас није спречавало да прихватимо тај позив. Пошто смо водили једноставан живот, могли смо да то учинимо.“ Иако је Каролин имала неке здравствене проблеме, одлучили су да се преселе.

Виктор и Каролин су служили као стални пионири и трудили су се да помогну великом броју људи који су желели да упознају Библију. Неко време су живели од уштеђевине. Након тога су неколико месеци радили у Канади, што им је омогућило да наставе с пионирском службом у Камеруну. Које благослове су добили? Похађали су Школу за објавитеље Краљевства, служили су као специјални пионири, а сада су у групи за градњу. Виктор каже: „Да бисмо оставили оно на шта смо навикли, морали смо да се ослонимо на Јехову и он је био уз нас.“

Док је студирао у Немачкој, наш брат Ален је 2002. прочитао трактат Млади – чему ћете посветити свој живот? То га је мотивисало да промени циљеве. Затим је 2006. похађао Школу за обучавање наименоване браће и био је послат у Камерун, своју родну земљу.

Ален је у Камеруну добио посао с краћим радним временом. Касније је нашао боље плаћен посао, али бринуо се да ће имати мање времена за службу. Зато је без оклевања прихватио позив да служи као специјални пионир. Послодавац му је нудио већу плату, али Ален се није предомислио. Касније се оженио са Стефани, која је годинама живела у Француској. На које тешкоће је она наишла кад је дошла у Камерун?

Стефани каже: „Појавило ми се неколико здравствених проблема и алергија, али успела сам да добијем редовну терапију и  боље ми је.“ Њих двоје су били награђени за своју истрајност. Ален прича: „Док смо проповедали у забаченом селу Кате, упознали смо неколико људи који су желели да проучавају Библију. Проучавали смо с њима преко телефона. Двојица су се крстила и касније је у том селу основана група објавитеља.“ Стефани додаје: „Ништа не доноси већу радост од помагања људима да предају живот Јехови. Откако служимо овде много пута смо осетили ту радост.“ Ален и Стефани су данас у покрајинској служби.

Жизел се крстила док је студирала медицину у Италији. На њу је дубок утисак оставио једноставан живот пионира који су с њом проучавали Библију и желела је да се посвети служби. Зато је пред крај школовања почела да служи као стални пионир.

Жизел је желела да се врати у Камерун како би у већој мери служила Јехови, али бринуле су је неке ствари. Она каже: „Изгубила бих боравак у Италији и била бих одвојена од пријатеља и рођака који ту живе.“ Упркос томе, Жизел се у мају 2016. преселила у Камерун. После неког времена, удала се за Леонса, и подружница у Камеруну им је предложила да се преселе у Ајос, град у ком је било потребно више објавитеља Краљевства.

Како је изгледао живот у Ајосу? Жизел прича: „Често недељама није било струје, па нисмо могли да напунимо мобилне телефоне. Ретко кад смо могли да их користимо. Научила сам да кувам на дрвима. Воду смо довозили колицима с једног извора, на који смо ишли с батеријским лампама, увече, јер је тад на извору било мање људи.“ Шта им је помогло да истрају? Жизел каже: „Јеховин дух, међусобна подршка, као и охрабрење и повремена финансијска помоћ породице и пријатеља.“

Да ли је Жизел срећна што се вратила у своју земљу? „Без оклевања могу да кажем да јесам“, одговара она. „У почетку је било неких тешкоћа и обесхрабрења, али након што смо то пребродили, мој муж и ја смо уверени да смо урадили праву ствар. То је ојачало наше поуздање у Јехову и приближило нас њему.“ Леонс и Жизел су похађали Школу за објавитеље Краљевства и сада служе као привремени специјални пионири.

Попут рибара који су спремни да се суоче с различитим тешкоћама да би имали добар улов, они који се врате у своју земљу спремни су да се жртвују да би помогли људима који се одазивају на поруку о Краљевству. Нема сумње да ће се Јехова сетити тих неуморних објавитеља по добру због љубави коју су показали према његовом имену (Нем. 5:19; Јевр. 6:10). Ако потичеш из земље у којој је потребно више објавитеља, да ли би могао да се преселиш тамо? Ако то урадиш, чекају те богати благослови (Посл. 10:22).