1-2. Како можемо применити савет из Пословица 4:25? Наведи пример.

ЗАМИСЛИ следеће ситуације. Једна старија сестра се присећа лепих времена. Иако јој је живот сада тежи, она се и даље труди да учини све што може за Јехову (1. Кор. 15:58). Сваки дан замишља живот с породицом и пријатељима у обећаном новом свету. Другу сестру је повредио суверник, али она не жели да гаји озлојеђеност (Кол. 3:13). Један брат је свестан својих грешака из прошлости, али решен је да их не понавља и да буде веран Јехови (Пс. 51:10).

² Шта је заједничко у сва три примера? Све троје се сећају онога што им се десило, али не живе у прошлости. Они су усмерили свој поглед на будућност. (Прочитати Пословице 4:25.)

3. Зашто морамо да се усредсредимо на будућност?

³ Зашто је важно да се усредсредимо на будућност? Као што не можемо ходати право ако се стално осврћемо, тако не можемо ни да у пуној мери служимо Јехови ако се стално враћамо у прошлост (Лука 9:62).

4. Шта ћемо осмотрити у овом чланку?

⁴ У овом чланку ћемо осмотрити три замке због којих бисмо могли живети у прошлости *. То су: (1) носталгија, (2) озлојеђеност и (3) претерана кривица. Такође ћемо видети како нам библијска начела помажу  да не размишљамо о ономе што је иза нас, већ о ономе што је испред нас (Фил. 3:13).

5. На коју замку нас упозорава Проповедник 7:10?

⁵ Прочитати Проповедника 7:10. Да ли је Соломон хтео да каже да је увек погрешно присећати се прошлости? Није. Његове речи значе да није мудро упоређивати прошлост и садашњост. Наравно, лепо је присећати се како нам је Јехова раније помагао, али ако почнемо да идеализујемо прошлост и да мислимо да је сада све горе него тада, то би могло представљати замку.

6. Зашто није мудро стално мислити да нам је живот раније био бољи? Наведи пример.

⁶ Зашто није мудро мислити да нам је живот раније био бољи? Носталгија нас наводи да се сећамо само лепих ствари или да умањујемо проблеме које смо имали. Узмимо за пример древне Израелце. Након што су изашли из Египта, брзо су заборавили колико им је тамо живот био тежак. Сећали су се укусне хране коју су јели. Говорили су: „Добро се сећамо како смо у Египту бесплатно јели рибу, а и краставце, лубенице, празилук, црни и бели лук!“ (Бр. 11:5). Али да ли су стварно „бесплатно“ јели ту храну? Нису. Скупо их је коштала – они су тада били страховито угњетавани јер су били робови (Изл. 1:13, 14; 3:6-9). Ипак, касније су заборавили на те муке и чезнули су за прошлошћу. Стално су размишљали о „старим добрим временима“ уместо о добрим стварима које је Јехова чинио за њих. Јехови се нимало није свидео такав став (Бр. 11:10).

7. Шта је помогло једној сестри да не упадне у замку носталгије?

⁷ Шта ће нам помоћи да избегнемо замку носталгије? Размисли о примеру наше сестре која је 1945. почела да  служи у Бетелу у Бруклину. Неколико година касније, удала се и с мужем је годинама служила у Бетелу. Међутим, средином 1970-их, њен супруг се разболео. Када је схватио да му се живот ближи крају, дао јој је савете како би јој помогао да се избори с тугом кад њега више не буде. Рекао јој је: „Имали смо срећан брак. Многи људи никада то нису имали.“ Затим ју је подстакао: „Немој да живиш у прошлости – иако ћеш увек имати успомене. Време ће зацелити ране. Немој постати огорчена и немој сажаљевати себе. Буди срећна што имаш чему да се радујеш, и што имаш све ове благослове [...] Успомене су Божји дар.“ Нема сумње да су то били добри савети.

8. Зашто је за нашу сестру било добро што није живела у прошлости?

⁸ Наша сестра је живела у складу с тим речима. Верно је служила Јехови све док није умрла у 92. години. Неколико година пре своје смрти, рекла је: „Када се осврнем на 63 године пуновремене службе Јехови, могу да кажем да сам имала заиста испуњен живот.“ Због чега? Објаснила је: „Оно што стварно чини живот испуњеним јесте наше дивно братство и нада да ћемо живети с браћом и сестрама у земаљском рају и у сву вечност служити нашем Величанственом Створитељу, једином истинитом Богу Јехови.“ * Њен пример одлично показује шта значи усмерити поглед на будућност!

9. Према Левитској 19:18, када може бити нарочито тешко не гајити озлојеђеност?

⁹ Прочитати Левитску 19:18. Тешко је не гајити озлојеђеност ако нас је повредио суверник, близак пријатељ или члан породице. На пример, једна сестра  је оптужила другу сестру да јој је украла новац, али касније је схватила да је погрешила и извинила се. Међутим, сестра која је била неправедно оптужена била је веома повређена и није могла да пређе преко тога. Да ли си се некада тако осећао? Иако можда нисмо били у истој ситуацији, већина нас је некада била озлојеђена и мислили смо да никад нећемо моћи да опростимо ономе ко нас је повредио.

10. Шта ће нам помоћи кад смо озлојеђени?

¹⁰ Шта ће нам помоћи кад смо озлојеђени? Као прво, не заборави да Јехова све види. Свестан је кроз шта пролазимо, укључујући и сваку неправду коју доживимо (Јевр. 4:13). Саосећа с нама када патимо (Ис. 63:9). Такође обећава да ће у будућности уклонити сваку штету због неправди које смо доживели (Откр. 21:3, 4).

11. Зашто је добро да не гајимо озлојеђеност?

¹¹ Добро је да имамо на уму да ћемо се боље осећати ако опраштамо другима. То је схватила сестра која је била неправедно оптужена. С временом је престала да буде озлојеђена. Разумела је да Јехова опрашта нама ако ми опраштамо другима (Мат. 6:14). Она није умањивала озбиљност онога што је друга сестра урадила нити је то оправдавала, али је одлучила да не гаји озлојеђеност. Због тога је била срећнија и могла је да се усредсреди на службу Јехови.

12. Шта учимо из 1. Јованове 3:19, 20?

¹² Прочитати 1. Јованову 3:19, 20. Све нас понекад мучи осећање кривице. Неке мучи кривица због ствари које су радили пре него што су упознали истину. Други се осећају лоше због грешака које су направили након крштења. То није ништа необично (Римљ. 3:23). Наравно, ми желимо да поступамо исправно. Али „сви често грешимо“ (Јак. 3:2; Римљ. 7:21-23). Иако осећај кривице није пријатан, у извесној мери је користан. Због чега? Зато што нас може подстаћи да се променимо и да не понављамо исте грешке (Јевр. 12:12, 13).

13. Зашто морамо да се чувамо претеране кривице?

¹³ С друге стране, може се десити да осећамо претерану кривицу – то јест да осећамо кривицу и након што смо се покајали и након што је Јехова показао да нам је опростио. Таква кривица је штетна (Пс. 31:10; 38:3, 4). У ком смислу? Погледај пример наше сестре коју је мучила савест због греха из прошлости. Она је рекла: „Мислила сам [...] како и не морам да се напрежем у Јеховиној служби јер је за мене ионако вероватно прекасно.“ Многи од нас се осећају попут ње. Важно је да се чувамо претеране кривице. Помисли само колико би Сатана био срећан ако бисмо мислили да смо изгубљен случај – иако Јехова не мисли тако! (Упоредити с 2. Коринћанима 2:5-7, 11.)

14. Како можемо бити сигурни да Јехова није дигао руке од нас?

¹⁴ Ипак, можда се питамо: „Како да будем сигуран да Јехова није дигао руке од мене?“ На неки начин, у том питању се крије одговор. Пре више деценија, у Стражарској кули је писало: „[Можда] се спотичемо и падамо  много пута због неке лоше навике која се у наш ранији начин живота укоренила дубље него што смо тога били свесни [...] Не очајавај. Немој закључити да си починио неопростив грех. То је баш оно што би Сатана желео да мислиш. Чињеница да си тужан и љут на себе сама по себи доказује да ниси отишао предалеко. Никад немој престати да се понизно и искрено обраћаш Богу, тражећи његов опроштај и очишћење и помоћ. Без обзира на то колико често му се обраћаш због исте слабости, приђи му као што дете, када је у невољи, прилази свом оцу. Јехова ће ти милосрдно пружити помоћ због своје незаслужене доброте.“ *

15-16. Како су се неки осећали када су схватили да Јехова није дигао руке од њих?

¹⁵ Многе Јеховине слуге је утешило то што су схватили да Јехова није дигао руке од њих. Примера ради, пре неколико година једног брата је охрабрило искуство објављено у рубрици „Библија мења животе“. У чланку се говорило о једној сестри којој је због лоших ствари из прошлости било тешко да поверује да је Јехова воли. Таква осећања су је мучила годинама након крштења. Међутим, њено гледиште се променило кад је почела дубоко да размишља о откупној жртви. *

¹⁶ Како је њено искуство утицало на тог брата? Он је написао: „У младости сам био зависник од порнографије. Недавно сам поновио грешку из прошлости. Тражио сам помоћ хришћанских старешина и полако успевам да се изборим са својим проблемом. Старешине су ме увериле у Божју љубав и милосрђе. Ипак, понекад се осећам безвредно, као неко кога Јехова не може волети. Пример [те сестре] ми је помогао. Сада увиђам да када помислим да ми Бог никако не може опростити, то је као да кажем да жртва његовог Сина није довољна да покрије  моје грехе. Одвојио сам овај чланак да бих могао да га читам и размишљам о њему сваки пут када ме обузме осећање безвредности.“

17. Шта је помогло апостолу Павлу да не упадне у замку претеране кривице?

¹⁷ Оваква искуства нас подсећају на апостола Павла. Пре него што је постао хришћанин, починио је многе озбиљне грехе. Павле није заборавио шта је радио, али није се задржавао на томе (1. Тим. 1:12-15). На откупну жртву је гледао као на дар намењен њему лично (Гал. 2:20). Није упао у замку претеране кривице, већ се трудио да служи Јехови најбоље што може.

18. Шта смо научили у овом чланку?

¹⁸ Које три ствари смо научили у овом чланку? (1) Лепе успомене су дар од Јехове. Али колико год да нам је прошлост била лепа, будућност у новом свету ће бити још лепша. (2) Иако нас други могу повредити, ако одлучимо да им опростимо, моћи ћемо да се усредсредимо на друге ствари. (3) Претерана кривица нас може спречити да радосно служимо Јехови. Зато, попут Павла, морамо веровати да нам је Јехова опростио.

19. Како знамо да нас у новом свету неће мучити сећања на прошлост?

¹⁹ Пред нама је могућност да живимо вечно. Кад будемо живели у новом свету, неће нас мучити ружна сећања на прошлост. О том времену Библија каже: „Оно што је пре било неће долазити у мисли“ (Ис. 65:17). Помисли само: Неки од нас су дочекали дубоку старост служећи Јехови, али у новом свету бићемо поново млади (Јов 33:25). Зато будимо решени да не живимо у прошлости. Усмеримо свој поглед на будућност у новом свету и дајмо све од себе да будемо тамо!