1, 2. (а) Како неочекиване промене могу утицати на наш живот? (Видети слику на почетку чланка.) (б) Шта нам према 131. псалму може помоћи да сачувамо унутрашњи мир?

НАКОН више од 25 година службе у Бетелу, Лојд и Александра су замољени да наставе да служе на подручју. То их је веома растужило. Лојд каже: „Осећао сам као да су Бетел и оно што сам тамо радио постали део мог идентитета. Разумео сам зашто је дошло до промене, али током наредних недеља и месеци често сам имао осећај да сам одбачен. У емотивном смислу сам имао великих успона и падова. У једном тренутку сам био пун оптимизма, а у следећем потпуно сломљен.“

² Када нам живот крене у неочекиваном правцу, промене с којима морамо да се суочимо стварају нам зебњу и стрес (Посл. 12:25). Можда нам је чак тешко да прихватимо те промене. Како у таквим ситуацијама можемо умирити и утишати своју душу? (Прочитати Псалам 131:1-3.) Погледајмо како су неке библијске личности, као и нека наша браћа и  сестре у данашње време успели да сачувају унутрашњи мир упркос променама у животу.

3. У каквој се ситуацији нашао Јосиф?

³ Јосиф је имао отприлике 17 година када су га браћа продала у ропство. То су учинили из љубоморе јер га је отац волео више него њих (Пост. 37:2-4, 23-28). Он је око 13 година провео у ропству и у заточеништву у Египту, далеко од свог вољеног оца, Јакова. Шта му је помогло да се не претвори у очајног и огорченог човека?

4. (а) О чему је Јосиф размишљао док је био у затвору? (б) Како је Јехова услишио његове молитве?

⁴ Док је био у затвору, Јосиф је сигурно размишљао о томе како му је Јехова помагао (Пост. 39:21; Пс. 105:17-19). Пророчански снови које је још као млађи уснио били су за њега доказ да је Јехова с њим (Пост. 37:5-11). Вероватно се често молио Јехови и искрено му говорио шта му је на срцу (Пс. 145:18). Јехова је услишио његове усрдне молитве и уверио га да ће бити с њим у свим његовим кушњама (Дела 7:9, 10). *

5. Како нам „Божји мир“ помаже да наставимо да служимо Јехови?

⁵ Колико год да је тешка ситуација у којој смо се нашли, и ми можемо осетити како „Божји мир“ чува наше мисли. (Прочитати Филипљанима 4:6, 7.) Ако се обратимо Јехови кад нас притисну проблеми, његов мир ће нам дати снаге да наставимо да му служимо и да се одупремо жељи да дигнемо руке од свега. Погледајмо неке примере наше браће и сестара који то потврђују.

6, 7. Који пример показује да нам конкретне молитве могу вратити унутрашњи мир?

⁶ Када су Рајан и Џулијет сазнали да више неће служити као привремени специјални пионири, били су веома потиштени. „Одмах смо у молитви рекли Јехови како се осећамо“, каже Рајан. „Знали смо да је то посебна прилика да покажемо поуздање у њега. Многи у нашој скупштини су били нови у истини и зато смо се молили Јехови да нам помогне да им будемо добар пример вере.“

⁷ Како је Јехова услишио њихову молитву? Рајан каже: „Чим смо се помолили, негативна осећања и бриге које смо имали једноставно су нестали. Божји мир је штитио наше срце и наше мисли. Разумели смо да и даље можемо бити корисни Јехови ако задржимо исправан став.“

8-10. (а) Како нам Божји дух помаже кад нас море бриге? (б) Како ће нам Јехова помоћи ако смо усредсређени на службу?

⁸ Божји дух не само што нас може умирити већ може усмерити нашу пажњу на библијске стихове који ће нам помоћи да нам духовне ствари и даље буду приоритет. (Прочитати Јована 14:26, 27.) Погледајмо пример једног брачног пара, Филипа и Мери, који су служили у Бетелу скоро 25 година. У року од четири месеца и њему и њој је преминула мајка, а Филипу је преминуо још један рођак. Осим тога, морали су да преузму бригу о Мерином оцу, који има деменцију.

⁹ Филип каже: „Сматрао сам да се добро држим, али нешто је фалило. У једном чланку за разматрање у Стражарској кули наишао сам на стих из Колошанима  1:11. Јесам истрајавао, али не онако како треба. Требало је да то чиним с дуготрпљивошћу и радошћу. Овај стих ме је подсетио да моја радост у животу не зависи од мојих околности, већ од тога колико Божји дух делује у мом животу.“

¹⁰ Будући да су остали усредсређени на службу, Јехова их је благословио на многе начине. Убрзо након што су изашли из Бетела, обоје су пронашли особе које су желеле да проучавају Библију више пута седмично. Осврћући се на то време, Мери каже: „Они су били наша радост и начин на који нам је Јехова говорио да ће све бити у реду.“

11, 12. (а) Како је Јосиф дао Јехови разлог да га благослови? (б) Како је Јосиф био награђен за своју истрајност?

¹¹ Кад нам се живот изненада промени, лако се може десити да се заокупимо својим проблемима. То се могло десити и Јосифу. Али он је очигледно решио да у својим околностима учини све што може и тако је Јехова имао разлога да га благослови. Премда је био у затвору, марљиво се трудио да уради све што је управитељ затвора тражио од њега, баш као што је то раније чинио и за Петефрија (Пост. 39:21-23).

¹² Управитељ затвора му је једног дана поверио на бригу двојицу људи који су раније служили на важним местима на фараоновом двору. Пошто је Јосиф био добар према њима, обојица су му поверила своје бриге и испричала збуњујуће снове које су претходне ноћи сањали (Пост. 40:5-8). Јосиф није знао да ће га тај разговор на крају довести до слободе. Иако је у затвору морао да проведе још две године, још истог дана када је изашао из затвора постављен је на висок положај, одмах до фараона (Пост. 41:1, 14-16, 39-41).

13. На основу чега нас Јехова може благословити без обзира у каквој смо ситуацији?

¹³ И ми се, попут Јосифа, можемо наћи у ситуацији која је скоро потпуно ван наше контроле. Али ако останемо стрпљиви и дајемо све од себе у тим околностима, пружићемо Јехови разлог да нас благослови (Пс. 37:5). Тачно је да смо понекад „у недоумици“, како се апостол Павле изразио, али ипак „не очајавамо“ (2. Кор. 4:8). Јехова ће бити уз нас, нарочито ако останемо усредсређени на службу.

14-16. Како је Филип остао усредсређен на службу упркос променама у свом животу?

¹⁴ Филип, проповедник добре вести, оставио је добар пример јер је остао  усредсређен на службу упркос променама у животу. Он је у Јерусалиму имао једно посебно задужење (Дела 6:1-6). А онда се све променило. Након Стефановог убиства уследио је талас жестоког прогонства хришћана. * Због тога су хришћани побегли из Јерусалима. Филип је желео да остане активан у служби и зато је отишао у град Самарију, чији становници у то време углавном нису имали прилике да чују добру вест (Мат. 10:5; Дела 8:1, 5).

¹⁵ Филип је био спреман да иде куд год би га Божји дух упутио. Зато га је Јехова користио да проповеда тамо где људи још увек нису чули добру вест. Самарићанима се сигурно допало што, за разлику од Јудејаца који су их с презиром гледали, Филип није имао предрасуда према њима. Зато није чудо што га је мноштво људи једнодушно слушало (Дела 8:6-8).

¹⁶ Божји дух је затим одвео Филипа у Азот и Цезареју, два града у којима је живело доста нејевреја (Дела 8:39, 40). Док је тамо боравио, живот му се по свему судећи поново променио. Тамо се настанио и засновао породицу. Али без обзира на све те промене, и даље је био веома активан у служби и Јехова је благосиљао њега и његову породицу (Дела 21:8, 9).

17, 18. Како нам активност у служби помаже да останемо духовно стабилни кад нам се живот промени?

¹⁷ Многе пуновремене слуге могу посведочити да им је то што су се усредсредили на службу помогло да остану духовно стабилни упркос променама. Када су Озборн и Полајт, један брачни пар из Јужноафричке Републике, изашли из Бетела, мислили су да ће брзо наћи стан и посао који им неће одузимати много времена. Озборн каже: „Нажалост, нисмо успели да нађемо посао тако брзо као што смо мислили.“ Његова супруга, Полајт, додаје: „Три месеца нисмо могли да нађемо посао, а нисмо имали никакву уштеђевину. Уопште нам није било лако.“

¹⁸ Шта им је помогло у тој стресној ситуацији? Озборн је то сажео следећим речима: „Служба проповедања са скупштином много нам је помогла да заокупимо мисли корисним и позитивним стварима. Сматрали смо да је боље да  идемо у службу него да седимо код куће и да се секирамо. Захваљујући томе смо остали радосни. Свуда смо тражили посао и на крају смо га нашли.“

19-21. (а) Шта ће нам помоћи да сачувамо унутрашњи мир? (б) Зашто је добро да се прилагодимо новим околностима?

¹⁹ Као што смо из ових примера видели, ако се трудимо да у својим околностима учинимо све што можемо и ако стрпљиво чекамо на Јехову, успећемо да сачувамо унутрашњи мир. (Прочитати Михеја 7:7.) С временом ћемо можда схватити да смо управо захваљујући тим променама у духовном погледу још јачи. Полајт на основу свог искуства каже: „Откад смо изашли из Бетела научили смо шта стварно значи уздати се у Јехову чак и када нам се чини да су шансе да успемо равне нули. Мој однос с Јеховом сада је много јачи.“

²⁰ Мери, коју смо раније споменули, и даље се брине о свом оцу и истрајава у пионирској служби. Она каже: „Научила сам да када ме обузму бриге и стрепња морам да станем, да се помолим и да се затим опустим. Препустити ствари Јехови у руке вероватно је најважнија лекција коју сам научила, а то је нешто што ће нам у будућности и те како бити потребно.“

²¹ Лојд и Александра, о којима смо на почетку говорили, отворено су рекли да је промена околности испитала њихову веру онако како нису очекивали. Али они кажу: „Испити вере откривају колико је наша вера искрена и да ли је довољно јака да нас подржи и пружи нам утеху у тешким временима. Из овога можемо изаћи као бољи људи.“

22. У шта можемо бити сигурни ако у својим околностима учинимо све што можемо?

²² Кад ти живот крене у неочекиваном правцу, можда због тога што више ниси у неком облику пуновремене службе, због здравствених проблема или нових породичних одговорности, буди сигуран да се Јехова брине за тебе и да ће ти у правом тренутку притећи у помоћ (Јевр. 4:16; 1. Петр. 5:6, 7). Труди се да у својим околностима учиниш све што можеш. Приближи се свом небеском Оцу у молитви и научи да се потпуно ослањаш на њега. Тако ћеш и ти сачувати унутрашњи мир шта год да се деси.