Пређи на садржај

Пређи на садржај

1918. — пре једног века

1918. — пре једног века

Уводне речи у издању Стражарске куле од 1. јануара 1918, биле су: „Шта нам доноси 1918. година?“ Први светски рат је још увек беснео Европом, али догађаји који су се одиграли почетком те године, пружали су наду у боље сутра, како Истраживачима Библије тако и човечанству уопште.

ТЕЖЊА ЗА МИРОМ У СВЕТУ

Осмог јануара 1918, амерички председник Вудро Вилсон је у свом говору који је одржао пред Конгресом Сједињених Држава изнео 14 тачака за које је сматрао да су пресудне за успостављање „праведног и стабилног мира“. Предложио је и да се дипломатија међу државама одвија пред очима јавности, да се смањи наоружање, као и да се оснује организација која би ујединила народе и која би радила у корист свих држава, како великих тако и малих. Вилсонових „14 тачака“ касније су послужиле приликом оснивања Лиге народа, као и у преговорима којима се дошло до Версајског мировног уговора, којим је окончан Први светски рат.

ПОРАЗ ПРОТИВНИКА

Упркос томе што је 1917. била пропраћена немирима, * чинило се да ће и за Истраживаче Библије наступити период мира, као што се могло видети на основу тога како су се ствари одвијале на годишњем састанку корпорације Watch Tower Bible and Tract Society.

На овом састанку, одржаном 5. јануара 1918, неколико истакнутих људи који су били замољени да напусте Бетел, покушали су да преузму контролу над организацијом. Ричард Барбер, који је верно служио као путујући надгледник, започео је састанак молитвом. Након извештаја о делу проповедања из претходне године, одржан је годишњи избор нових чланова управног одбора. Брат Барбер је предложио Џозефа Ратерфорда и још шесторицу друге браће. Затим је правни заступник који је стао на страну противника предложио седморицу других, међу којима су били и они који су напустили Бетел. Међутим, противници су изгубили изборе. Велика већина браће која су имала право гласа изабрала је брата Ратерфорда и шесторицу верне браће за нове чланове управног одбора.

Многа браћа која су присуствовала овом састанку рекла су да су том приликом осетила Јеховино вођство као никада раније. Међутим, њихова радост је кратко трајала.

РЕАКЦИЈЕ НА КЊИГУ СВРШЕНА ТАЈНА

Током наредних месеци, Истраживачи Библије су делили књигу Свршена тајна. Искрене особе су позитивно реаговале на библијску истину која је у њој изнета.

Један путујући надгледник из Канаде по имену Едвард Крист, рекао је да је један брачни пар који је прочитао књигу Свршена тајна прихватио истину за само пет седмица. Још је додао: „И муж и жена су потпуно посвећени Богу и веома лепо духовно напредују.“

Један човек који је добио ову књигу одмах је својим пријатељима испричао оно што је из ње сазнао. Њега је баш „погодила“ ова књига. Он каже: „Док сам шетао Трећом авенијом, мислио сам да ми је на раме пала нека цигла, али у ствари то је била књига ’Свршена тајна‘. Понео сам је кући и целу је прочитао. [...] Касније сам сазнао да ју је један свештеник [...] у бесу бацио кроз прозор [...] Али више је тиме помогао људима да добију праву наду него било чиме што је урадио у животу. [...] Његов гнев је довео до тога да сада многи славе Бога.“

Али није само свештеник био љут због ове књиге. Власти у Канади су је забраниле 12. фебруара 1918, тврдећи да садржи подривачке и антиратне изјаве. Убрзо након тога, власти у Сједињеним Државама следиле су исти образац. Владини агенти претражили су подружницу и друге објекте у Њујорку, Пенсилванији и Калифорнији, како би пронашли доказе против водећих чланова организације. Затим је Министарство правде Сједињених Држава, 14. марта 1918, забранило Свршену тајну, тврдећи да се штампањем и дељењем ове књиге ометају ратни напори и крши закон о шпијунажи.

У ЗАТВОРУ

Дана 7. маја 1918, Министарство правде је издало налоге за хапшење Ђованија Дечека, Џорџа Фишера, Александра Макмилана, Роберта Мартина, Фредерика Робисона, Џозефа Ратерфорда, Вилијама ван Амбурга и Клејтона Вудворта. Они су оптужени зато што су наводно „противзаконито, издајнички и тврдоглаво наводили друге на непослушност, нелојалност и одбијање службе у војсци и ратној морнарици Сједињених Држава.“ Суђење је почело 5. јуна 1918. и било је очигледно да ће бити осуђени. Зашто?

Јавни тужилац Сједињених Држава рекао је да је закон о шпијунажи, на основу ког су браћа била оптужена, „ефикасно средство против пропаганде“. Шеснаестог маја 1918, Конгрес није усвојио допуну закона о шпијунажи која би пружила заштиту онима који „из исправних мотива и оправданих разлога објаве оно што је истинито“. Књига Свршена тајна имала је значајну улогу током овог суђења. У вези с тим, у званичном извештају Конгреса Сједињених Држава стоји: „Један од примера најопасније врсте пропаганде је књига ’Свршена тајна‘ [...] Њена једина сврха је да наведе војнике да изгубе поверење у наш циљ и да изазове [...] отпор према регрутацији.“

Дана 20. јуна 1918, порота је прогласила осморицу браће кривом по свим тачкама оптужнице. Наредног дана, судија је изрекао пресуду. Рекао је: „Верска пропаганда коју ови људи страствено заговарају и шире [...] опаснија је од једне немачке дивизије. [...] Казна за тако нешто мора бити строга.“ Две седмице касније ова осморица браће осуђена су на затворске казне у трајању од 10 до 20 година и послата у савезни затвор у Атланти у Џорџији.

ДЕЛО ПРОПОВЕДАЊА СЕ НАСТАВЉА

Током тог периода, Истраживачи Библије су се суочавали са жестоким противљењем. Федерални истражни биро (ФБИ) детаљно је пратио њихове активности на основу чега је саставио на хиљаде извештаја. Ти извештаји сведоче о томе да су наша браћа била одлучна да наставе с проповедањем.

У једном писму упућеном ФБИ-ју, управник поште у Орланду на Флориди, написао је: „[Истраживачи Библије] иду од куће до куће и то најчешће ноћу. [...] По свему судећи, одлучни су да не одустану упркос противљењу.“

Један пуковник у Министарству одбране поднео је извештај ФБИ-ју о активностима Фредерика Франца, који је касније био члан Водећег тела. Пуковник је написао: „Фредерик Франц је био активно укључен у продају око 1 000 примерака књиге ’Свршена тајна‘.“

Чарлс Фекел, који је касније такође био члан Водећег тела, суочио се са жестоким прогонством. Власти су га ухапсиле због дељења књиге Свршена тајна и затим проверавале његову личну пошту. Био је месец дана у затвору у Балтимору у држави Мериленд, означен као „страни непријатељ, Аустријанац“, јер је у то време Аустрија сматрана непријатељском државом. Док је одважно сведочио онима који су га испитивали, имао је на уму Павлове речи из 1. Коринћанима 9:16, где стоји: „Тешко мени ако не објављујем добру вест!“ *

Поред тога што су ревно проповедали, Истраживачи Библије су пуни жара покренули петицију за ослобађање браће из затвора у Атланти. Ана Гарднер се присећа: „Нисмо седели скрштених руку. Када су браћа доспела у затвор, одмах смо почели са прикупљањем потписа. Ишли смо од врата до врата. Добили смо на хиљаде потписа! Људима смо говорили да се ради о правим хришћанима који су неправедно затворени.“

КОНГРЕСИ

Током тог тешког периода, конгреси су често одржавани како би се браћа духовно јачала. У Стражарској кули је писало: „Ове године је одржано [...] више од 40 конгреса [...] Са свих тих конгреса пристигли су изванредни извештаји. Раније су сви конгреси одржавани крајем лета или почетком јесени, али сада се одржавају сваког месеца.“

Искрене особе су и даље прихватале добру вест. На једном конгресу у Кливланду у Охају, било је око 1 200 присутних, а 42 се крстило, укључујући и једног дечака који је имао „такву веру и преданост Богу да би му на томе и многи одрасли позавидели“.

ШТА ДАЉЕ?

Како се 1918. ближила крају, будућност Истраживача Библије била је неизвесна. Неки од поседа организације у Бруклину били су продати и главно седиште је пребачено у Питсбург у Пенсилванији. Док су одговорна браћа била у затвору, још један годишњи састанак заказан је за 4. јануар 1919. Какав ће бити развој догађаја?

Наша браћа су истрајавала у служби Богу. Били су толико уверени у то да ће се све добро завршити да су за годишњи цитат за 1919. изабрали стих из Исаије 54:17: „Никакво оружје начињено против тебе неће бити успешно.“ Све је било спремно за драматичан преокрет који ће ојачати њихову веру и припремити их за огроман посао који је стајао пред њима.

^ одл. 6 Видети чланак „Пре једног века — 1917.“ у Годишњаку Јеховиних сведока за 2017, стр. 172-176.

^ одл. 22 Животна прича Чарлса Фекела објављена је у Стражарској кули од 1. марта 1969. (енгл.).