Овим споразумом основана је нова организација под називом Друштво народа. Њен циљ је био да „допринесе међународној сарадњи и да омогући мир и сигурност у читавом свету“. Многе хришћанске цркве су подржале оснивање Друштва народа. Национално веће Христових цркава у Америци поздравило је ову одлуку и рекло да је Друштво народа „политички одраз Божјег Краљевства на земљи“. Веће је подржало оснивање Друштва тако што је послало своје представнике на Париску мировну конференцију. Један од њих је изјавио да је конференција „почетак новог доба у историји човечанства“.

Ново доба јесте наступило, али за то нису били заслужни учесници те мировне конференције. Што се тиче службе проповедања, ново доба је наступило 1919. када је Јехова дао свом народу снагу да проповеда као никада раније. Али пре тога, код Истраживача Библије морало је да дође до великих промена.

Годишњи избор чланова управног одбора Библијског и трактатног друштва Стражарска кула био је заказан за суботу, 4. јануар 1919. Џозеф Ратерфорд, који је у то време имао одговоран положај у организацији Јеховиних сведока, био је с још седморицом браће у затвору у Атланти, у Џорџији, САД. Требало је одлучити да ли да браћа која су била у затвору буду опет изабрана за чланове управног одбора или да се уместо њих изаберу неки други.

Док је био у затвору, брат Ратерфорд се бринуо шта ће се десити са организацијом. Знао је да су нека браћа мислила да би било најбоље да неко други буде изабран за председника. Свестан тога, написао је писмо браћи на том годишњем састанку, у ком је предложио Евандера Кауарда за председника. Ратерфорд га је описао као „сталоженог“, „разборитог“ и  „преданог Господу“. Међутим, многа браћа су желела другачије решење, то јест да се избори помере за шест месеци. Адвокати који су заступали браћу која су била у затвору сложили су се с тим. Како је састанак одмицао, тако је тензија расла.

А онда се десило нешто за шта је Ричард Барбер касније рекао да је „смирило страсти“. Један од присутних је устао и рекао: „Не разумем се много у право, али знам шта значи бити веран. Бог очекује да будемо верни. Мислим да је најбољи начин да покажемо своје поуздање у њега да одржимо изборе и да поново изаберемо брата Ратерфорда за председника“ (Пс 18:25).

Брат Макмилан, који је такође био у затвору, касније се присетио како је брат Ратерфорд наредног дана лупио у зид његове ћелије и рекао му да испружи руку. Брат Ратерфорд му је уручио један телеграм. Макмилан је видео кратку поруку и одмах је схватио о чему се ради. Порука је гласила: „РАТЕРФОРД ВАЈЗ ВАН БАРБЕР АНДЕРСОН БУЛИ И СПИЛ ПРЕДСЕДНИК ПРВА ТРОЈИЦА ИЗВРШНИ ОДБОР СВЕ ВАС ВОЛИМО.“ То је значило да су сви чланови Управног одбора опет били изабрани да служе у том својству, а Џозеф Ратерфорд, и Вилијам ван Амбург су опет изабрани за чланове Извршног одбора. Сем тога, брат Ратерфорд је и даље био председник.

Док су осморица браће била у затвору, Истраживачи Библије су покренули петицију за њихово ослобађање. Храбра браћа и сестре су прикупили више од 700 000 потписа. У среду, 26. марта 1919, пре него што је петиција била предата, брат Ратерфорд и друга одговорна браћа били су ослобођени.

Брат Ратерфорд је у говору који је одржао пред онима који су га дочекали рекао: „Уверен сам да је ово искуство кроз које смо сви прошли само припрема за још тежа времена [...] Ваш првенствени циљ није био да извучете своју браћу из затвора. То је била само успутна ствар [...] Борили сте се да сведочите за истину, а они који су учествовали у тој борби добили су дивну награду.“

Оно што се дешавало током суђења нашој браћи указује на то да је Јехова водио ствари. У пресуди коју је апелациони суд донео 14. маја 1919. стајало је: „Оптужени у овом случају нису имали [...] непристрасно суђење на које су имали право и зато се пресуда поништава.“ Браћа су била осуђена за тешка кривична дела. Да су били помиловани или да су им казне биле смањене и даље би имали кривични досије. Међутим, пошто је пресуда била поништена и нису биле подигнуте нове оптужнице, њихови кривични досијеи су били избрисани. Захваљујући томе, судија Ратерфорд је задржао лиценцу за бављење правом  тако да је могао да брани Јеховин народ на Врховном суду САД, што је од тада много пута чинио.

„Нисмо желели да седимо скрштених руку и чекамо да нас Господ узме на небо“, присећао се брат Макмилан. „Схватили смо да треба нешто да урадимо како бисмо сазнали шта је заправо Господова воља.“

Међутим, браћа у Бетелу нису тек тако могла да наставе с послом који су раније обављали. Зашто? Док су одговорна браћа била у затвору, уништене су све штампарске плоче. То је било обесхрабрујуће и нека браћа су се питала да ли је проповедање завршено.

Да ли је још икога интересовала порука о Божјем Краљевству коју су проповедали Истраживачи Библије? Да би добио одговор на ово питање, брат Ратерфорд је одлучио да одржи предавање на које ће јавност бити позвана. „Уколико нико не дође, знаћемо да је с проповедањем готово“, рекао је брат Макмилан.

Тако је брат Ратерфорд, упркос томе што је био тешко болестан, у недељу, 4. маја 1919. у Лос Анђелесу, у Калифорнији, одржао предавање „Нада за напаћено човечанство“. Било је око 3 500 присутних, а неколико стотина није могло да уђе јер није било места. Наредног дана било је око 1 500 присутних. Браћа су добила одговор који су тражила – људи јесу заинтересовани!

Оно што су браћа затим урадила одредило је начин на који Јеховини сведоци проповедају све до данас.

У Стражарској кули од 1. августа 1919. било је најављено да ће почетком септембра бити одржан конгрес у Сидар Поинту, у Охају. „Сви  су једноставно знали да морају бити тамо“, рекао је Кларенс Бити, млади Истраживач Библије из Мисурија. Преко 6 000 браће и сестара присуствовало је овом конгресу, што је било знатно више него што се очекивало. Одушевљење је додатно порасло када се преко 200 особа крстило у оближњем језеру Ири.

Брат Ратерфорд је 5. септембра 1919, петог дана конгреса, држао говор „Обраћање сарадницима“ и најавио излажење новог часописа под називом Златни век *. Сврха часописа је била да „прати актуелна дешавања и пружи библијско објашњење важних догађаја“.

Сви Истраживачи Библије били су подстакнути да одважно проповедају користећи ову нову публикацију. У писму у ком је објашњено како ће проповедање бити организовано, писало је следеће: „Нека сваки предани [крштени] појединац има на уму да је служба велика част и да треба искористити сваку прилику да се да сведочанство свету.“ Одзив је био огроман! Ревни објавитељи Краљевства су до децембра успоставили више од 50 000 претплата на нови часопис.

Јеховин народ је до краја 1919. био реорганизован и ојачан. Поред тога, током тог периода испунило се неколико важних пророчанстава о последњим данима. Било је завршено испитивање и прочишћавање Божјег народа, које је проречено у Малахији 3:1-4. Јеховин народ је био ослобођен из симболичног ропства „Вавилона Великог“, а Исус је поставио „верног и разборитог роба“ (Откр. 18:2, 4; Мат. 24:45). * Истраживачи Библије су били спремни да приону на посао који им је Јехова наменио.