1. Коју част и радост имамо?

МИ СМО срећни и поносни што смо Јеховини сведоци. Доказујемо да смо његови сведоци тако што проповедамо другима и поучавамо их о њему. Драго нам је када некоме ко има „исправан став према вечном животу“ можемо помоћи да почне да служи Јехови (Дела 13:48). Када су се седамдесеторица ученика вратила из службе, срећна због успеха који су постигла, „свети дух је испунио Исуса радошћу“. Сличну радост и ми осећамо (Лука 10:1, 17, 21).

2. По чему се види да озбиљно схватамо службу проповедања?

² Ми озбиљно схватамо службу проповедања. Апостол Павле је написао Тимотеју: „Добро пази како живиш и како поучаваш.“ Затим је додао: „Чинећи то спашћеш и себе и оне који те слушају“ (1. Тим. 4:16). Дакле, у питању су животи људи. Ми пазимо на то како живимо јер смо поданици Божјег Краљевства. Желимо да наше понашање буде на част Јехови и у складу са оним што проповедамо (Фил. 1:27). Пазимо на то како поучавамо тако што се добро припремамо за службу и молимо Јехову за помоћ.

3. Како људи на неким подручјима реагују на добру вест? Наведи пример.

³ Чак и када дајемо све од себе, дешава се да већина људи на подручју није заинтересована за добру вест. Примера ради, брат Георг Линдал је сам проповедао на Исланду од 1929. до 1947. године. Поделио је десетине хиљада публикација, али нико није прихватио истину. Он је написао: „Неки су изгледа заузели став против истине, али већина је остала потпуно равнодушна.“ Чак и након што су мисионари из Галада  дошли на Исланд, прошло је још девет година пре него што је неко тамо предао свој живот Јехови и крстио се. *

4. Како се неки од нас осећају кад људи не желе да проучавају Библију?

⁴ Тешко нам пада што већина људи не жели да проучава Библију. Можда се осећамо попут Павла који је рекао да су му у срцу „велика туга и непрекидан бол“ због тога што већина Јудејаца није прихватила Исуса као обећаног Месију (Римљ. 9:1-3). Можда проучаваш Библију с неким, али упркос свем твом труду и молитвама за њега, он не примењује оно што учи и сматраш да треба да прекинеш курс. Или можда нико од оних с којима си проучавао није напредовао до крштења. Да ли то значи да си у нечему погрешио и да Јехова није благословио твоју службу? У овом чланку ћемо добити одговор на два питања: (1) Чиме се мери успех у служби? (2) Шта би било реално да очекујемо?

5. Зашто оно што радимо за Јехову неће увек испасти онако како смо очекивали?

⁵ Библија за човека који поступа по Божјој вољи каже: „Све што ради биће успешно“ (Пс. 1:3). Међутим, то не значи да ће све што радимо за Јехову испасти онако како бисмо ми желели. Људски живот је „пун невоља“ због несавршености – како наше, тако и туђе (Јов 14:1). Надаље, противници нас неко време могу спречавати да проповедамо на уобичајен начин (1. Кор. 16:9; 1. Сол. 2:18). Зашто онда можемо рећи да нас Јехова сматра успешним? Размотримо нека библијска начела која нам пружају одговор на ово питање.

6. По чему Јехова мери наш успех у служби?

⁶ Јехова цени наш труд и истрајност. Док год служимо Јехови из љубави и дајемо све од себе, он ће нашу службу сматрати успешном, без обзира на то како људи реагују. Павле је написао: „Бог није неправедан па да заборави ваша дела и љубав коју сте показали према његовом имену, тиме што сте служили светима и што им и даље служите“ (Јевр. 6:10). Чак и ако особа с којом смо проучавали није напредовала до крштења, Јехова не заборавља наш труд и љубав. Павле је рекао Коринћанима: „Ваш труд у Господу није узалудан“ (1. Кор. 15:58). Ове речи се могу применити и на нас.

7. Шта учимо из онога што је апостол Павле рекао о својој служби?

⁷ Апостол Павле је био изванредан мисионар и основао је скупштине у  многим градовима. Али када су други оспоравали његове способности да поучава, Павле у своју одбрану није навео коликом броју људи је помогао да постану хришћани. Напротив, он је онима који су се надметали с њим написао: „Више сам се трудио“ (2. Кор. 11:23, Даничић–Караџић). Попут Павла, имај на уму да оно што Јехова највише цени јесу наш труд и истрајност.

8. Шта треба да буде првенствени извор наше радости у служби?

⁸ Јехова цени наше залагање у служби. Исус је послао 70 ученика да проповедају поруку о Краљевству и они су се вратили радосни. Чему су се радовали? Рекли су: „Чак нам се и демони покоравају кад се служимо твојим именом.“ Исус их је исправио, рекавши шта треба да буде извор њихове радости: „Не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што је ваше име записано на небесима“ (Лука 10:17-20). Исус је знао да они неће увек постизати тако невероватне резултате у служби. Заправо, не знамо ни да ли су људи који су их слушали уопште постали хришћани. Требало је да науче да проналазе радост првенствено у томе што Јехова цени њихово залагање у служби, а не само у резултатима које постижу.

9. Према Галатима 6:7-9, шта ћемо добити ако истрајемо у својој служби?

⁹ Ако истрајемо у својој служби, добићемо вечни живот. Док целим срцем сејемо семе истине о Краљевству и заливамо га, ми уједно сејемо у дух. Зашто то можемо рећи? Када учествујемо у служби, свети дух може да нас води. Јехова је обећао да ће нас наградити вечним животом ако не посустанемо у служби и не уморимо се, без обзира на то да ли смо некоме помогли да дође до крштења или не. (Прочитати Галатима 6:7-9.)

10. Од чега зависи како ће људи реаговати на добру вест?

¹⁰ Реакција људи првенствено зависи од тога шта им је у срцу. Исус је то истакао у поређењу о сејачу. Сејач је сејао семе на различите врсте тла, али само је семе које је пало на добру земљу никло и донело плод (Лука 8:5-8). Исус је рекао да различите врсте тла представљају људе који на Божју реч реагују у складу са оним што им је у срцу (Лука 8:11-15). Као што сејач не може да утиче на то где ће семе да никне, тако ни ми не можемо утицати на то да ли ће семе истине пустити корен у нечијем срцу. Наш задатак је да наставимо да сејемо добро семе, то јест добру вест о Краљевству. Као што је апостол Павле рекао, свако ће „добити награду према свом труду“, а не према резултатима које постиже (1. Кор. 3:8).

11. Зашто можемо рећи да је Ноје успешно обавио задатак који му је Бог дао? (Видети слику на насловној страни.)

¹¹ Током историје, многе Јеховине слуге су проповедале људима који нису желели да их слушају. По свему судећи, Ноје је деценијама био проповедник праведности (2. Петр. 2:5). Нема сумње да се надао да ће се неки одазвати на његову поруку, премда Јехова то ничим није наговестио. Након што му је објаснио како да сагради  арку, Јехова му је рекао: „Уђи у арку са својим синовима, својом женом и женама својих синова“ (Пост. 6:18). Када је чуо колике ће бити димензије арке, Ноје је вероватно схватио да ће мало ко послушати његову поруку (Пост. 6:15). Испоставило се да се нико није одазвао на Нојево проповедање (Пост. 7:7). То свакако није значило да Ноје није био добар проповедник. Јехова је сматрао да је Ноје успешно обавио задатак који му је он дао, јер је годинама верно проповедао (Пост. 6:22).

12. Како је Јеремија сачувао радост у служби упркос равнодушности и противљењу?

¹² Пророк Јеремија је преко 40 година проповедао људима који су били равнодушни или су му се отворено противили. Стално су га вређали и ругали су му се, што га је толико обесхрабрило да је помишљао да одустане од своје службе (Јер. 20:8, 9). Али Јеремија није престао да проповеда. Шта му је помогло да истраје и сачува радост у служби? Усредсредио се на две важне чињенице. Као прво, Божја порука коју је Јеремија проповедао уливала је људима наду у бољу будућност (Јер. 29:11). Као друго, Јехова је изабрао Јеремију да говори у његово име (Јер. 15:16). И ми преносимо поруку наде у овом хладном и мрачном свету, а носимо и Божје име као његови Сведоци. Ако се усредсредимо на ове две важне чињенице, радосно ћемо проповедати без обзира на реакцију људи.

13. Шта учимо из Исусовог поређења записаног у Марку 4:26-29?

¹³ Потребно је време за духовни раст. Исус је истакао ту чињеницу у свом поређењу о сејачу који спава. (Прочитати Марка 4:26-29.) Након што је посејао семе, оно је расло постепено и он то ничим није могао да убрза. Слично томе, потребно је време да би неко с ким проучавамо духовно напредовао. Као што ратар не може да убрза раст својих усева, тако ни ми не можемо да убрзамо напредак оних с којима проучавамо. Зато се немој обесхрабрити и немој одустати од некога ко напредује спорије него што си ти очекивао. Попут земљорадње, и стварање ученика изискује стрпљење (Јак. 5:7, 8).

14. Наведи пример који показује да је понекад потребно доста времена да би се видели резултати наше службе.

¹⁴ На неким подручјима резултати нашег проповедања неће бити видљиви годинама. Навешћемо пример две сестре, Гледис и Руби Ален, које су 1959. године дошле као стални пионири у канадску покрајину Квибек. * Људи на том подручју нису желели да разговарају с њима јер су се плашили шта ће други рећи, а и утицај Католичке цркве је тамо био веома јак. Гледис прича: „Две године смо свакодневно ишле осам сати од врата до врата без икаквог одазива! Људи су једноставно долазили до врата и затварали мали капак на прозорчићу који се налазио на вратима. Али, ми нисмо одустале.“ С временом, људи су смекшали и неки од њих су били спремни да их саслушају. Сада у том граду постоје три скупштине (Ис. 60:22).

15. Шта из 1. Коринћанима 3:6, 7 учимо о стварању ученика?

 ¹⁵ Стварање ученика је заједнички подухват. Да би неко напредовао до крштења, неопходно је да сви у скупштини дају свој допринос. (Прочитати 1. Коринћанима 3:6, 7.) Примера ради, брат сведочи човеку и уручује му трактат или часопис. Међутим, схвата да због својих обавеза не може да обави накнадну посету. Зато моли другог брата да оде код тог човека уместо њега. Тај брат започиње библијски курс. Док води курс, он позива различиту браћу и сестре да присуствују. Свако од њих ће на свој начин помагати том човеку да духовно напредује, то јест заливаће семе истине. Дакле, као што је Исус рекао, сејач и жетелац заједно ће се радовати плодовима свог рада (Јов. 4:35-38).

16. Зашто и они који не могу пуно да учине у служби могу бити радосни?

¹⁶ Можда због позних година или нарушеног здравља не можеш да учествујеш у проповедању и поучавању као некада. Али пронађи радост у ономе што још увек можеш да чиниш. Када су краљ Давид и његови људи кренули у потеру за Амаличанима да би ослободили своје породице и повратили украдене ствари, 200 људи су били исувише исцрпљени да се боре, па су остали да чувају пртљаг. Након што су добили битку, Давид је заповедио да се плен једнако подели свима (1. Сам. 30:21-25). Из овог догађаја извлачимо једну важну поуку. Сви који су на овај или онај начин помагали некоме да упозна истину заједно ће се радовати када се он на крају крсти.

17. За шта смо захвални Јехови?

¹⁷ Захвални смо Јехови што цени све што радимо у служби за њега. Он зна да не можемо утицати на то како ће људи реаговати на добру вест. Запажа и цени то што му служимо из љубави и дајемо све од себе у служби. Такође нас поучава да нађемо радост у ономе што можемо да чинимо за њега (Јов. 14:12). Док год не посустајемо у служби, можемо бити сигурни да имамо његову наклоност.