„АКО неко од вас одбије да се бори против Француске или Енглеске, све ћемо вас побити!“, урлао је нацистички официр на групу Јеховиних сведока током Другог светског рата. Иако су наоружани есесовци чекали у близини, нико од наше браће није поклекао под притиском и прекршио Божји закон. Какву су само храброст показали! Овај пример веома добро приказује гледиште Јеховиних сведока о ратовању – ми не желимо да учествујемо ни у једном рату. Чак и кад нам прете смрћу, не стајемо ни на чију страну у сукобима.

1. БОЖЈЕ СЛУГЕ СУ ПРИПАДАЛЕ ЈЕДНОМ НАРОДУ

У прошлости, све Јеховине слуге су чиниле један народ – Израел. Бог им је рекао да их је издвојио „између свих осталих народа“ да буду његово „драгоцено власништво“ (Изл. 19:5). Одредио им је и подручје на ком ће живети. Када им је заповедио да иду у рат против других народа, они се нису борили против своје браће у вери. a

Данас, Божје слуге долазе из „свих народа, племена, народности и језика“ (Откр. 7:9). Ако би учествовали у рату, могло би  се десити да се боре против својих суверника, па чак и да их убијају.

2. ИЗРАЕЛЦИ СУ ИШЛИ У РАТ НА ЈЕХОВИНУ ЗАПОВЕСТ

У прошлости, Јехова је одлучивао када ће и зашто Израелци ићи у рат. На пример, заповедио им је да изврше његову пресуду над Хананцима, који су били озлоглашени због тога што су служили демонима, били сексуално изопачени и чак жртвовали децу. Јехова је заповедио Израелцима да из Обећане земље истребе народе који су чинили тако ужасне ствари, како и они не би потпали под њихов лош утицај (Лев. 18:24, 25). Након што су се Израелци населили у Обећаној земљи, Бог им је допуштао да иду у рат против непријатеља који су их угњетавали (2. Сам. 5:17-25). Међутим, он није дозвољавао да на своју руку воде ратове. Када су то чинили, последице су често биле катастрофалне (Бр. 14:41-45; 2. Лет. 35:20-24).

Данас, Јехова не говори људима да иду у рат. Државе ратују зарад својих интереса, а не због Божје воље. Можда почињу ратове да би прошириле своју територију, стекле економску корист, као и због политичких или идеолошких разлога. Шта се може рећи за оне који тврде да ратују у Божје име, да би заштитили своју веру или убили Божје непријатеље? Што се тога тиче, Јехова ће заштитити своје слуге и уништити своје непријатеље у будућем рату – у Армагедону (Откр. 16:14, 16). Када тај рат избије, Божју војску ће чинити искључиво његова небеска створења, а не људи (Откр. 19:11-15).

3. ИЗРАЕЛЦИ СУ ПОШТЕДЕЛИ ЖИВОТ ОНИМА КОЈИ СУ ПОКАЗАЛИ ВЕРУ У ЈЕХОВУ

У прошлости, израелски ратници су у многим приликама поштедели живот онима који су показали веру у Бога. Убијали су само оне за које је Јехова рекао да заслужују смрт. Навешћемо два примера. Иако је  Јехова наредио Израелцима да униште Јерихон, они су поштедели живот Рави и њеној породици због вере коју је она показала (Ис. Нав. 2:9-16; 6:16, 17). Касније су поштедели и становнике града Гаваона, зато што су показали страхопоштовање према Богу (Ис. Нав. 9:3-9, 17-19).

Данас се зараћене војске не обазиру на то да ли неко верује у Бога или не. Спремни су да убијају чак и недужне цивиле.

4. ИЗРАЕЛСКА ВОЈСКА ЈЕ МОРАЛА ДА ПОШТУЈЕ ПРАВИЛА КОЈА ЈЕ ЈЕХОВА ПОСТАВИО

У прошлости, Јехова је од израелских војника очекивао да се у рату држе упутстава која им је он дао. Примера ради, у неким ситуацијама им је заповедио да најпре понуде мир граду који су намеравали да нападну (Пон. зак. 20:10). Осим тога, очекивао је да буду чисти и у физичком и у моралном погледу, као и да њихов логор буде чист (Пон. зак. 23:9-14). Надаље, војници из околних народа силовали су жене из освојених градова, али Јехова је забранио Израелцима да то чине. Могли су да се ожене неком женом која је била међу заробљенима, али тек након што прође месец дана од освајања њеног града (Пон. зак. 21:10-13).

Данас је већина земаља потписала међународне споразуме о правилима о рату. Сврха тих споразума је да се заштите цивили. Нажалост, зараћене стране их често крше.

5. БОГ СЕ БОРИО ЗА СВОЈ НАРОД

У прошлости, Јехова се борио за Израелце и често им је на чудесан начин омогућавао победу. Сећаш ли се како им је помогао да освоје Јерихон? Рекао им је да се огласе „снажним ратним покличем“, након чега су се зидине „до темеља срушиле“ тако да им је било лакше да освоје град (Ис. Нав. 6:20). Како су Израелци добили битку против Амореја? „Јехова је с неба бацао на њих крупан гра̏д [...] Више их је изгинуло од гра̏да, него што су их Израелци побили мачем“ (Ис. Нав. 10:6-11).

ПРАВИ ХРИШЋАНИ СУ МИРОТВОРЦИ

Као што смо видели, околности у којима ми живимо знатно се разликују од околности у древном Израелу. Међутим, те разлике нису једини разлог што не идемо у рат. Постоје још неки разлози. Примера ради, Бог је прорекао да се у последњим данима његов народ неће „учити ратовању“, а камоли учествовати у томе (Ис. 2:2-4). Осим тога, и Христ је рекао да његови ученици неће бити „део света“, што значи да неће заузимати ничију страну у сукобима у свету (Јов. 15:19).

Христ је такође подстакао своје следбенике да иду један корак даље. Рекао им је да одбаце ставове који воде до љутње, беса и рата (Мат. 5:21, 22). Исто тако, поучавао их је да буду миротворци и да воле своје непријатеље (Мат. 5:9, 44).

Како можемо применити ове Исусове речи? Премда не желимо да се боримо у рату, да ли у нама постоји неки траг непријатељства који би могао водити до неслоге или подела у скупштини? Немојмо никада дозволити да се таква осећања укорене у нашем срцу (Јак. 4:1, 11).

Ми не учествујемо у сукобима у овом свету. Сасвим супротно, свесрдно се трудимо да међу нама владају мир и љубав (Јов. 13:34, 35). Дајмо све од себе да останемо неутрални док с нестрпљењем ишчекујемо дан када ће Јехова заувек прекинути све ратове (Пс. 46:9).