Израелци су током 40 година у пустињи углавном јели ману (Изл. 16:35). Јехова им је у два наврата дао и препелице (Изл. 16:12, 13; Бр. 11:31). Међутим, у мањој количини су имали и неку другу храну.

Примера ради, Јехова је понекад водио свој народ на „место за одмор“, где је било воде и хране (Бр. 10:33). Једно од таквих места је била оаза у Елиму, „где је било 12 извора и 70 палми“, највероватније урминих (Изл. 15:27). Књига Plants of the Bi­ble открива да је урмина палма „веома распрострањена [. . .] и да је главни извор хране у пустињи. Милиони људи је користе у исхрани, за производњу уља и градњу домова“.

Могуће је да су Израелци током путовања кроз пустињу неко време боравили у великој оази Фејран, која се налази у истоименој долини, то јест сувом речном кориту. a Та долина је „дугачка 130 километара и једна је од најлепших, најдужих и најпознатијих речних долина на Синајском полуострву“, каже се у књизи Discovering the World of the Bi­ble. Према тој књизи, оаза Фејран се налази на око 600 метара надморске висине, отприлике 45 километара од места где се та долина спаја с морем. Дугачка је скоро 5 километара и у њој расте мноштво палминог дрвећа. Толико је лепа да је упоређују са еденским вртом. Још од древног доба, људи се ту насељавају због хиљада урминих палми које пружају обиље хране.

Када су излазили из Египта, Израелци су са собом понели тесто, посуде за мешење хлеба и вероватно жито и уље. Наравно, све то им није трајало дуго. Народ је са собом повео и „много ситне и крупне стоке“ (Изл. 12:34-39). Међутим, због тешких услова у пустињи, број животиња се вероватно смањио. Неке од њих су послужиле за храну, а неке су принесене на жртву, чак и лажним боговима (Дела 7:39-43). b Па ипак, Израелци су и даље гајили стоку. То можемо видети из онога што им је Јехова рекао када су  му били непослушни: „Ваши синови биће пастири у пустињи 40 година“ (Бр. 14:33). Зато је могуће да су имали млеко и да су повремено јели месо, али то сигурно није било довољно да се 40 година храни три милиона људи. c

Где су животиње налазиле храну и воду? d Могуће је да је у библијска времена у пустињи било више падавина, а самим тим и више вегетације. У 1. тому библијске енциклопедије Insight on the Scrip­tures каже се да је пре 3 500 година „у Арабији било више воде него што је то данас случај. То знамо зато што се тамо могу наћи многа дубока и сува речна корита, која су у прошлости била пуна воде јер је било довољно падавина“. И поред тога, пустиња је била неплодно и застрашујуће место (Пон. зак. 8:14-16). Да није било воде коју је Јехова чудом обезбедио, Израелци и њихова стока не би преживели у њој (Изл. 15:22-25; 17:1-6; Бр. 20:2, 11).

Мојсије је рекао Израелцима да их је Јехова хранио маном „да [би] разумели да човек не живи само од хлеба него и од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Пон. зак. 8:3).