Предворје се налазило на улазу у Светињу. У издањима превода Нови свет старијим од 2023. стоји: „Предворје испред дома било је широко 20 лаката, колико је био широк дом, а високо 120“ (2. Лет. 3:4). Има и других превода који наводе да је предворје било високо „120 лаката“, што би значило да је то била кула од 53 метра!

Међутим, у последњем издању превода Нови свет, у вези с предворјем Соломоновог храма накнадно је унесена следећа измена: „Било је [. . .] високо 20 лаката“, то јест скоро 9 метара. a Размотримо разлоге за ову промену.

У 1. Краљевима 6:3 не спомиње се висина предворја. Јеремија, који је написао ту књигу, бележи дужину и ширину предворја, али не и његову висину. Затим у следећем поглављу детаљно описује друге изузетне одлике храма, као што су море од ливеног метала, десет колица и два бакарна стуба, која су се налазила испред предворја (1. Краљ. 7:15-37). Ако је предворје стварно било високо преко 50 метара и толико се уздизало изнад остатка храма, како то да Јеремија није споменуо његову висину? Чак ни вековима касније, јудејски историчари нису писали о томе да је предворје било више од остатка Соломоновог храма.

Изучаваоци сумњају да би зидови храма могли поднети предворје од 53 метра. Висока древна здања од камена и цигле, као што су капије храмова у Египту, имала су веома широку основу и сужавала су се ка врху. Али Соломонов храм је био другачији. Изучаваоци кажу да његови зидови нису били дебљи од 6 лаката, то јест 2,7 метара. Историчар архитектуре Теодор Бусинк дошао је до следећег закључка: „С обзиром на дебљину зидова [на улазу у храм], предворје није могло бити [високо] 120 лаката.“

Могуће је да је у 2. Летописа 3:4 приликом преписивања дошло до грешке. Премда неки древни рукописи на овом месту наводе „120“, други поуздани извори, као што су Александријски кодекс из петог века и Амвросијски кодекс из шестог века, овде наводе „20 лаката“. Зашто је неки преписивач овде грешком написао „120“? На хебрејском језику речи за „сто“ и за „лакат“ изгледају слично. Можда је због тога преписивач уместо „лакат“ написао „сто“.

Наравно, иако желимо да што боље разумемо све те појединости и да што тачније прикажемо Соломонов храм, још важније од тога нам је оно што је тај храм предочавао, наиме велики духовни храм. Веома смо срећни што је Јехова позвао све своје слуге да му служе у том храму! (Јевр. 9:11-14; Откр. 3:12; 7:9-17).