Контекст Павлових речи показује да се то односи на речи које откривају шта је Божја воља.

У нашим публикацијама често цитирамо Јеврејима 4:12 да бисмо указали на то да Библија има снагу да мења животе. Такво објашњење је потпуно на месту. Међутим, добро је да сагледамо и Јеврејима 4:12 у ширем контексту. Павле је подстицао јеврејске хришћане да буду подложни Божјој вољи, која је изнесена у светим списима. Он је користио пример Израелаца који су били избављени из Египта. Они су имали могућност да уђу у обећану „земљу у којој тече мед и млеко“, где би дошли на место починка (Изл. 3:8; Пон. зак. 12:9, 10).

Бог је јасно рекао да је то његова воља. Али Израелци су касније постали непослушни и нису исказивали веру, тако да већина није ушла у обећани починак (Бр. 14:30; Ис. Нав. 14:6-10). Међутим, Павле је додао да „остаје обећање о уласку у [Божји] починак“ (Јевр. 3:16-19; 4:1). Јасно је да је то обећање део Божје воље коју је изнео. Попут јеврејских хришћана и ми можемо читати о том обећању и живети у складу с њим. Да би нагласио да се ово обећање темељи на Писму, Павле је цитирао делове из Постанка 2:2 и Псалма 95:11.

Свакако смо захвални што „остаје обећање о уласку у [Божји] починак“. Нимало не сумњамо у ту могућност и већ смо доста тога предузели да бисмо ушли у Божји починак. То нисмо учинили тиме што се држимо Мојсијевог закона, нити тиме што другим делима настојимо да стекнемо Јеховину наклоност. Уместо тога, исказујемо веру и радосно вршимо Божју вољу. Надаље, као што је споменуто на почетку, „Божја реч“, која се помиње у Јеврејима 4:12, примењује се у извесном смислу и на Библију. Хиљаде људи широм света је почело да проучава Библију и да се упознаје с Божјом вољом. Многи су били покренути да промене начин живота, да исказују веру и да се крсте. Те промене су доказ да је „Божја реч [...] жива и делотворна“. Божја воља, као она која је описана у Библији, већ је утицала на наш живот и наставиће да делује у нашем животу.