1. Шта је Јехова о себи рекао Мојсију и зашто је то вредно пажње?

ЈЕДНОМ приликом, Бог је Мојсију објавио своје име и истакао неке своје особине. Међу првима је навео милосрђе и милостивост, то јест самилост. (Прочитати Излазак 34:5-7.) Без сумње је најпре могао истаћи своју мудрост или моћ. Али будући да га је Мојсије молио за помоћ и подршку, Јехова је указао управо на оне особине које истичу његову жељу да помогне својим слугама (Изл. 33:13). То је заиста дирљиво. У овом чланку ћемо говорити о самилости. Она обухвата дубоко саосећање са онима који пате или су у некој невољи и жељу да им се та патња олакша.

2, 3. (а) Који примери показују да је самилост у људској природи? (б) Зашто треба да осмотримо оно што Библија каже о самилости?

² Људи су створени по Божјој слици. Пошто је Јехова Бог самилостан, у човековој природи је да буде заинтересован за добробит других. Тако је чак и код оних који не служе Богу (Пост. 1:27). У Библији на много места можемо читати о догађајима у којима је самилост тријумфовала. Сетимо се две блуднице које су дошле пред Соломона  због спора око тога која је од њих две мајка бебе која је остала жива. Кад их је Соломон искушао рекавши да ће бебу расећи напола, код праве мајке се пробудила самилост. Чак је била спремна да се одрекне детета само да му спасе живот (1. Краљ. 3:23-27). Такође, фараонова ћерка је показала самилост када је одлучила да Мојсију сачува живот. Иако је била свесна да је он јеврејско дете и да је по наређењу требало да буде убијен, „сажалила [се] на њега“ и одлучила да га усвоји (Изл. 2:5, 6).

³ Зашто је потребно да говоримо о самилости? Зато што нас Божја Реч подстиче да се угледамо на Јехову (Еф. 5:1). Иако смо створени тако да саосећамо с другима, због несавршености коју смо наследили од Адама склони смо да више мислимо на себе него на друге. Понекад нам није лако да одлучимо да ли ћемо помоћи некоме или се усредсредити на своје потребе. Шта ће нам помоћи да се у већој мери занимамо за друге? Као прво, значиће нам ако размислимо о томе како Јехова показује самилост и како су то још неки чинили. Као друго, добро је да се питамо како се ми можемо угледати на Бога и које благослове због тога можемо доживети.

4. (а) Зашто је Јехова послао анђеле у Содом? (б) Шта учимо из онога што се догодило Лоту?

⁴ У Библији налазимо много примера када је Јехова показао да је самилостан. Сетимо се како је поступио с Лотом. Тај праведни човек је „патио због бесрамних дела“ која су чинили становници Содома и Гоморе. Бог је те неморалне људе осудио на смрт (2. Петр. 2:7, 8). Међутим, послао је анђеле да избаве Лота. Они су њему и његовој породици рекли да побегну из тих градова који су осуђени на уништење. „Пошто је [Лот] одуговлачио, они људи су узели за руку њега, његову жену и његове две кћери, јер се Јехова смиловао на њега, па су га извели и оставили изван града“ (Пост. 19:16). Тај Јеховин гест нас уверава да је потпуно разумео тешку ситуацију у којој се Лот нашао и да ће разумети тешке ситуације са којима се и ми суочавамо (Ис. 63:7-9; Јак. 5:11; 2. Петр. 2:9).

5. Како нас Божја Реч учи да будемо самилосни?

⁵ Јехова не само што показује самилост већ поучава и своје слуге да то чине. Погледајмо на пример како су према Закону Израелци морали да поступе када су узимали у залог нечију хаљину. (Прочитати Излазак 22:26, 27.) Бездушни зајмодавац би можда задржао ту хаљину и преко ноћи, тако да његов дужник не би имао чиме да се покрије. Али Јехова је поучио своје слуге да не буду безосећајни, већ да буду самилосни. На шта нас подстиче начело које стоји иза тог закона? Да ли ћемо окренути леђа брату у оскудици иако бисмо могли да учинимо нешто за њега? (Кол. 3:12; Јак. 2:15, 16; прочитати 1. Јованову 3:17.)

6. Шта учимо из тога што је Јехова непрестано опомињао Израелце када су грешили?

⁶ Јехова је био самилостан према Израелцима чак и када су грешили. У Библији пише: „Јехова, Бог њихових праочева, непрестано их је опомињао преко својих гласника, јер је имао самилости према свом народу и свом пребивалишту“ (2. Лет. 36:15).  Зар не треба и ми да осећамо сличну самилост према људима који би се могли покајати за своје грехе и стећи Божју наклоност? Јехова не жели да ико буде уништен (2. Петр. 3:9). Зато наставимо да самилосно објављујемо његову поруку људима докле год не дође време да уништи зле.

7, 8. Зашто једна породица верује да је Јехова био самилостан према њима?

⁷ Божју самилост су осетиле и многе Јеховине слуге у наше време. Погледајмо шта се током рата 1990-их десило с породицом једног 12-годишњег дечака ког ћемо звати Милан. Он је са својим братом, родитељима и још неким Сведоцима аутобусом путовао из Босне у Србију. Ишли су на конгрес на ком је требало да се крсте његови родитељи. Али на граници су његову породицу због њихове националности војници извели из аутобуса. Другим Сведоцима је било дозвољено да наставе пут. Миланову породицу су тамо задржали два дана, након чега је један војник путем радија позвао свог надређеног и питао га шта да раде с њима. Цела породица је чула како је рекао: „Изведи их и стрељај.“

⁸ Док је војник још био на вези, два непозната мушкарца су пришла овој породици и тихо им рекла да су и они Сведоци и да су од других чули шта се десило у аутобусу. Милану и његовом брату су рекли да уђу у њихов ауто како би с њима прешли границу, јер се деци нису проверавала документа. Њиховим родитељима су рекли да заобиђу контролни пункт, пређу границу и да их чекају на другој страни. Милан је био толико уплашен да није знао како да реагује. Његови родитељи су упитали: „Мислите да ће нас тек тако пустити?“ Али док су одлазили, чинило се да их војници не виде већ да гледају кроз њих. Деца и родитељи су се срели с друге стране границе. Наставили су свој пут до конгресног града, уверени да је Јехова услишио њихове усрдне молитве. На основу библијских догађаја, знамо да Јехова не интервенише увек у корист својих слугу (Дела 7:58-60). Али Милан је рекао: „Изгледало је као да су анђели затворили очи војницима како би Јехова могао да нас избави“ (Пс. 97:10).

9. Како је на Исуса утицало жалосно стање народа? (Видети слику на почетку чланка.)

⁹ Од Исуса такође можемо научити много о самилости. Он се сажалио на људе који су га пратили „јер су били измучени и расејани као овце без пастира“. На шта га је то подстакло? „Почео је да их поучава много чему“ (Мат. 9:36; прочитати Марка 6:34.) Био је сушта супротност фарисејима, који нису желели да помогну обичном народу (Мат. 12:9-14; 23:4; Јов. 7:49). Да ли попут Исуса искрено желимо да у духовном погледу нахранимо гладне?

10, 11. Да ли у свакој ситуацију треба показати самилост?

¹⁰ Ипак, не може се рећи да самилост треба показати у свакој ситуацији. У библијским примерима које смо навели, Бог је сматрао да је било на месту показати самилост. Међутим, краљ Саул је једном приликом сматрао да је био самилостан, али је заправо прекршио Божју заповест. Било је то када је поштедео живот краљу Агагу, непријатељу Божјег народа, и сачувао његову најбољу стоку. Јехова га је због непослушности на крају одбацио као краља Израела (1. Сам. 15:3, 9, 15). Јехова је праведни Судија  који уме да чита срца и зато зна када није на месту смиловати се некоме (Тужб. 2:17; Језек. 5:11). У будућности ће он судити свима који не желе да га слушају (2. Сол. 1:6-10). То неће бити време за показивање самилости онима које буде просудио као зле. Заправо, уништење злих ће бити израз самилости према праведним људима, који ће бити награђени животом.

¹¹ Наравно, није на нама да просуђујемо ко ће преживети, а ко ће бити уништен. Ми треба да дамо све од себе да помогнемо људима. Како онда можемо да покажемо самилост према ближњима? Погледајмо неколико начина.

12. Како можемо бити самилосни према другима?

¹² Помажимо другима у свакодневним стварима. Показивање самилости према нашој браћи и другима јесте један од основних начина на које показујемо да желимо да се угледамо на Исуса (Јов. 13:34, 35; 1. Петр. 3:8). У једном речнику се наводи да бити самилостан значи „патити заједно с неким“. Самилосна особа жели да ублажи патњу друге особе, можда тако што јој помаже да реши проблем који има. Трудимо се да будемо такви! На пример, можемо помоћи некоме око кућних послова или можемо нешто обавити уместо њега (Мат. 7:12).

13. Које особине Божјег народа нарочито долазе до изражаја кад дође до неке непогоде?

¹³ Учествујмо у пружању хуманитарне помоћи. Када се догоде природне непогоде, многи су подстакнути да покажу самилост. Јеховин народ је познат по томе што прискаче у помоћ онима који су у невољи (1. Петр. 2:17). Једна сестра из Јапана је живела на подручју које је 2011. погодио земљотрес и цунами. Она је испричала да ју је „веома охрабрило и утешило“ то што су многи добровољци из Јапана и других земаља дошли да поправе оштећене објекте. Зато је написала: „Ово ми је помогло да увидим да  Јехова брине за нас и да Сведоци брину једни о другима. Многа браћа и сестре из свих крајева света су се молила за нас.“

14. Како можемо помагати болеснима и старима?

¹⁴ Помажимо болеснима и старима. Кад видимо да је неко болестан или у позним годинама, покренути смо да будемо самилосни према њему. Једва чекамо време кад више неће бити ни болести ни старости и зато се молимо да дође Божје Краљевство. До тада ћемо се трудити да колико год можемо помажемо онима којима је то потребно. Запазимо нешто што је испричао један писац. Његова мајка, која је патила од Алцхајмерове болести, није могла да контролише физиолошке потребе. Када се једном због тога нашла у незгодној ситуацији, чуло се звоно на вратима. Биле су то две Сведокиње које су је редовно посећивале. Питале су је да ли могу у нечему да јој помогну. Жена је рекла: „Заиста ми је непријатно, али потребна ми је помоћ.“ Те две Сведокиње су јој помогле да све очисти. Онда су скувале чај и мало попричале с њом. Тај човек им је био веома захвалан. „Скидам капу Сведоцима“, написао је он, „они заиста живе по ономе што проповедају.“ Да ли и тебе самилост према болеснима подстиче да учиниш све што можеш да им олакшаш патњу? (Фил. 2:3, 4).

15. Како у служби помажемо другима?

¹⁵ Помозимо другима да упознају Јехову. Кад видимо проблеме и бриге људи, подстакнути смо да им пренесемо добру вест. Зато им радо говоримо о Богу и о томе шта ће његово Краљевство учинити за све људе. Такође им помажемо да увиде колико је мудро живети по Божјим мерилима (Ис. 48:17, 18). Служба проповедања је прави начин да прославимо Јехову и покажемо да смо самилосни. Можемо ли у још већој мери учествовати у том делу? (1. Тим. 2:3, 4).

16. Како нама користи то што смо самилосни?

¹⁶ Стручњаци за ментално здравље кажу да су самилосне особе здравије и да се боље слажу с другима. Када настојимо да ублажимо туђу патњу, срећнији смо, позитивнији и нисмо усамљени нити склони негативном размишљању. Дакле, самилост је корисна и за оне који је показују (Еф. 4:31, 32). Кад помажемо другима, имамо чисту савест јер знамо да чинимо оно што је у складу с Божјим мерилима. Тако постајемо брижнији родитељи, бољи супружници и бољи пријатељи. Осим тога, већа је вероватноћа да ће и други бити самилосни према нама и да ће нам помоћи када нам то буде било потребно. (Прочитати Матеја 5:7 и Луку 6:38.)

17. Зашто желимо да будемо самилосни?

¹⁷ То што знамо да ће показивање самилости користити и нама лично не сме да буде главни разлог да испољавамо ту особину. На то треба да нас првенствено подстиче жеља да се угледамо на Јехову Бога, који је извор љубави и самилости, и да њега прославимо (Посл. 14:31). Он нам је савршен узор. Зато желимо да дамо све од себе да будемо самилосни попут њега тако што ћемо срдачно волети сву браћу и бити у добрим односима са свим људима (Гал. 6:10; 1. Јов. 4:16).